Оливера Радић: То смо МИ, а има нас разних

Јуче смо се наслушали свега и свачега, и многе увреде сам осетила иако нисам била у БГ… Суштина је да ми не разумемо једни друге, суштина је да не осећамо да смо исто… Још увек смо Ми и Ви, а често смо и Они…

То смо МИ, а има нас разних… Кад то схватимо и покушамо да не судимо већ да разумемо тад ћемо бити тим. Допала ми се прича коју мало пре видех код једне моје пријатељице па је делим са вама:

“Мој тата има пчеле. Данас ми је показао сав мед који је добио ове године. Скинуо је поклопац канте меда, а на врху су биле 3 мале пчелице. Биле су прекривене љепљивим медом и копрцале се у њему. Питала сам га можемо ли им помоћи, а он је рекао да ту нема помоћи јер засигурно неће преживјети. Те су мале пчелице за њега биле једне од редовних жртава прикупљања меда.

Поново сам га питала можемо ли их барем извући и убити, ипак је он био тај који ме научио да скратим муке животињи ако другог излаза нема. Након мога неодустајања коначно је попустио и извадио их из канте. Ставио их је у празну посудицу и оставио вани.
Будући да је узнемирио кошницу, пчеле су узнемирено летјеле посвуда.

Ставили смо 3 мале пчелице у посуду на клупу и препустили их њиховој судбини. Тата ме позвао мало касније да ми покаже што се догађа. Ове три мале пчелице биле су окружене другим пчелама које су чистиле готово мртве пчеле, помажући им да скину сав мед са својих тијела. Вратили смо се мало касније и у пластичној посудици остала је само једна пчелица. Још увијек су је друге пчеле марљиво чистиле.

Када је дошло вријеме да одемо провјерили смо и посудица је била празна.

Те три мале пчелице преживјеле су јер су биле окружене другим пчелама које нису хтјеле одустати од њих, другим пчелама које су одбиле пустити их да угину.
П. С. Одговори су свуда око нас… Гледајте пажљиво и сигурно ће те их пронаћи.

Не одустаје једни од других!
(Непознат аутор).