Оливера Радић: Догодило се на данашњи дан, Свети Василије, 12.мај 1998.године
Оливера Радић (Фото архива Ким)
Данас се навршава 25 година од погибије полицајца Александра Мицића из Велике Хоче
На празник Светог Василија Острошког, те 1998.године догодио се напад на полицијску патролу у близини села Ратковац код Ораховца, када је убијен полицајац из Велике Хоче Александар Мицић, а тешко су рањена још четири полицајца Саша Ђуричић, Миле Закић, Синиша Грковић и Радош Шошкић.
Напад се догодио у преподневним часовима, 12. маја 1998.год. на дан када Српска православна црква прославља Светог Василија Острошког. Полицијској патроли која је обилазила села Ратковац, са две српске породице, и Братотин у коме је живело 50-ак Срба, припадници терористичке ОВК су препречиле пут и отворили на њих ватру. У помоћ својим колегама у обручу прискочили су полицајци из ораховачке полиције, као и специјалне јединице полиције из Призрена и Ђаковице. Борбе су се водиле од десет часова пре подне до касно увече када је блокада пробијена, а српско становништво из села Братотина је сат пре поноћи евакуисано у Велику Хочу. Са собом су успели понети само најосновније ствари које су натоварили на своје тракторе. Од тада до данашњега дана у село се нико од Срба није вратио, њихови домови су разорени, бунари затрпани, воћњаци посечени…
Александар Мицић-Ацко је прва од 86 жртава шиптарских терориста у ораховачком крају од 1998-2000.године. Рођен је 1969. године у Великој Хочи, а од 1990. је радио у МУП-у Републике Србије. Иза себе је оставио трогодишњу ћерку Тамару и супругу Весну у поодмаклој трудноћи. Син који се родио после очеве смрти носи очево име – Александар. Саша Ђуричић је после операције остао без једне ноге, а Миле Закић без руке. Синиша Грковић је задобио повреде ока, Радош Шошкић је задобио прострелну рану у пределу колена.
Чудо Светог Василија
Бакица Миланка која је тада сређивала црквену порту у Ораховцу, заборавила је тога јутра да звоном означи да је празник. Узнемирила се када јој је око 10 ч, девојка Бојана(која је дошла да запали свећу у цркви) рекла да је Свети Василије Острошки. Бојана још није стигла да уђе у цркву, бакица је ухватила конопац под звонаром и повукавши га почела да звони док се народ из оближњих кућа почео окупљати. На питања зашто звони, шта се десило, рекла је да је јутрос заборавила па сад звони. Када су окупљени прокоментарисали да је десет сати и да је касно, она је рекла,, У Бога никад није касно!” Кад се кроз неколико сати Ораховцем прочула вест да се десио напад на полицијску патролу у Ратковцу, да има рањених и мртвих, схватили су да је звонило баш у оно време када се напад догодио. И да је Свети Василије извукао мештане Братотина и Ратковца из обруча у којем су били, а и полицијске патроле су прошле без великог броја жртава, што је било неминовно ако се зна колика је маса оних који су их нападали била.
pokretzaodbranukosovaimetohije
