Олга Андрејева: ЛЕПОТИЦА СЕ ПРОБУДИЛА И ОСМЕХНУЛА

Руско друштво, као, вероватно, и свако друго, има неколико нивоа саморефлексије и одговорности у понашању. Ова историјски укорењена дубина сеже до одређене цивилизацијске онтологије, коју је тешко фиксирати у свакодневним спољашњим манифестацијама.

Једном, у интервјуу, петербуршки филозоф Александар Секацки ми је рекао да друштво не поседује коректне научне методе да забележи своје скривене могућности. Социолошке методе су тачне и добре само за описивање његовог тренутног стања, овде и сада, али не и онога што је скривено и може се појавити у сваком тренутку.

Једног дана друштво чује одређени позив, одговори му и преко ноћи се промени до тачке у којој се његово претходно стање чини потпуно немогућим. Николај Данилевски је ову способност за тренутну промену назвао ненасиљем. По његовом тумачењу, то уопште није мирољубивост, већ способност да се брзо мења, без отпора, под условом да је ново стање у складу са унутрашњом идејом друштва о томе шта је потребно. Позив би у овом случају могао бити сплет околности који могу да предвиде само они који виде илузорне и нејасне црте руске цивилизације. Социологија је ту немоћна.

Ево примера.

Русија се 2006. године придружила такозваном Европском социјалном истраживању, које се у Европи спроводи од 2001. године. Ово истраживање, које обухвата до 3 хиљаде људи у свакој земљи учесници, осмишљено је да представља најдубљи и најпотпунији портрет друштва. Испитивања становништва се спроводе сваке две године. Резултати ЕСИ су социолошки максимум, главно што је социолог могао знати о Русији у то време.

Какав је портрет руског друштва? Све до почетка СВО-а, социолози су говорили о једном те истом. Наша главна општепризната вредност био је новац. Фанатична оданост новцу била је у корелацији са изузетно ниским нивоом доброчинства. Наше друштво је било болно подељено; све ниже хоризонталне везе у њему су се стварале тешком муком. Осећај неправде био је директно пропорционалан нивоу професионализма: што је радник квалификованији, то је био незадовољнији својим положајем. Наше друштво, рекли су нам европски социолози, толико је подељено да је било какав протест у земљи у принципу немогућ. Да бисмо то урадили, потребно је да се организујемо, али ми за то нисмо способни.

Стога су се у медијима појавили „сензационални“ чланци о томе колико су меркантилни и агресивни „ови Руси“. Ту је сваки одговорни социолог добијао инфаркт. Зато што су подаци анкете једно, а тумачење резултата нешто сасвим друго. Анкете, кажу социолози, само сигнализирају на проблеме. Проналажење њиховог узрока је задатак интерпретатора.

А у фази разумевања резултата, слика руског друштва изгледа сасвим другачија. Ми уопште нисмо меркантилни, уверени су социолози. Просто, наша катастрофално брза транзиција из социјализма у капитализам претворила је новац у фетиш. Ни наша способност да помажемо једни другима није нестала, само се традиција доброчинства није у потпуности развила. До самог почетка СВО наше друштво се није самом себи допадало и било је дубоко уверено да је његово право лице потпуно другачије.

Наш национални херој, као што произлази из вредносних преференција Руса, леп је и савршен. Његов портрет се лако чита. То је човек средњих година, приватни предузетник, имућан, али не и превише богат човек, који је све сам постигао. Бави се добротворним радом, верује у Бога и има велику, сложну породицу. Своју породицу воли и са њом проводи много времена. Са женом и децом иде у позориште и биоскоп, много чита и воли да путује. Ова дивна особа има само један недостатак – нико од испитаника је не познаје. То је наш сан, али не и наша стварност.

Реалност нам лако може представити „Росстат“. Најбројнија социјална група у Русији су жене старије од 50 година, са самохраном децом (у смислу да на 100 жена долази мање од 100 деце), непотпуним високим образовањем, неудате, воде повучен начин живота и састављају крај с крајем. Такве жене знају буквално сви.

Међутим, све ово је одавно прошлост. Најновији ЕСИ подаци односе се на 2021. годину. Истраживачка веб страница није ажурирана већ дуже време и под условима санкција постоји велика вероватноћа да ће пројекат у Русији једноставно бити затворен. А било би занимљиво видети нове податке социолога.

Узмимо слободу да погледамо у будућност и замислимо портрет Русије који би научници ЕСИ могли да виде сада. Чини се да наша генерација има част да чује тај врло мистериозни зов који укључује механизам брзих ненасилних друштвених промена. Тај зов је био почетак Спрецијалне војне операције, коју земља уопште није доживљавала као рат, већ као обнову правде која је некад била погажена.

Од фебруара 2022. године наше друштво је постало сушта супротност свом некадашњем ја. Где је нестала наша чувена меркантилност? Сума финансијске подршке фронту износи милијарде. „Потпуно одсутне” хоризонталне везе су се одједном развиле у огроман број волонтерских заједница. Буквално на сваком локалитету плету маскирне мреже, праве рововске свеће, прикупљају хуманитарну помоћ, формирају групе добровољаца.

Десетине милиона људи ујединио је заједнички циљ и заједничка страст – да се помогне фронту, све за победу. Друштво, угњетавано свакодневним проблемима, одједном се пробудило, почело да диже глас, указује на недостатке власти, а истовремено се окупило око Кремља као никад раније. Личне притужбе професионалаца и осећања неправде одавно су заборављене. Сад имамо о чему да размишљамо и шта да радимо.

Зачудо, из претходног друштвеног непостојања изненада се појавио тај исти руски принц – успешан приватни предузетник, православни добротвор и творац велике, снажне породице. Управо њега видимо на фронтовима и на челу добровољачких покрета. Сад се не крије у лавиринтима породичне среће, већ стоји високо, водећи друге. Шта је са нашим неудатим женама средњих година? Нису више тако усамљене. Стотине хиљада таквих жена плету мреже и на фронт достављају квадрокоптере.

Чуо се мистериозни зов. Успавана лепотица Русија се пробудила и осмехнула. Да ли у овој прелепој жени препознајемо Русију од пре две године? Али ово јесте она. Који социолог би могао да предвиди тако радикалну смену путоказа? То дефинитивно нису сарадници ЕСИ-ја. Ни западни стручњаци нису могли да предвиде овакве промене. Рачунали су на јавне немире, унутрашње сукобе, мржњу према власти, а добили су управо супротно – јединство, осећај самопоштовања, међусобне подршке и кохезије.

(Взгляд; превео Ж. Никчевић)