Олга Андрејева: А ВИ СТЕ, ГОСПОДО, ЖИВОТИЊЕ!

Својевремено је један мој пријатељ, који је одавно отишао на Запад, имао обичај да ми шаље фотографије украјинских страдања.

Очигледно намештене фотографије са лепим мушкарцима и женама у облику вилењака који тужно седе близу нечега прекривеног чаршавом.

Наравно, све то пропраћено оптужбама да сам нехуманa, јефтином патетиком, претњама стрељањем и бла-бла-бла.

Али права трагедија не изгледа тако лепо.

Ево, погледајте данашње жртве у Доњецку.

Извините, али ми смо живи људи, а уопште не вилењаци. Имамо топлу крв, која се хлади на асфалту и претвара се у прљаву локвицу.

И то уопште није фотогенично.

Ми немамо ЦИПСО (Центар информационо-психолошких операција).

Ми се жалимо на неуспелу медијску кампању, нашим информативним службама управљају Министарство дигиталног развоја, Министарство културе, али не Министарство одбране као у Украјини.

И што више све ово гледам, све чешће размишљам – можда је то добро.

Можда тако и треба?

Овај хистерични пацифизам, проткан пропагандом, ова изненадна туга која је захватила гомиле на Западу и нашу узвишену интелигенцију – извините, господо, ви сте животиње!

Животиње – не само зато што ваше разметљиво сажаљење према Украјини дозвољава да се мирно и весело радујете погибији наших војника и цивила.

Чак не ни зато што вас води искључиво инстинкт стада који вас тера да лижете руке Вашингтону.

Него и зато што сте се сами, својом вољом, одрекли права на разум и људско промишљање.

Ви не желите да анализирате ни историју ни природу овог сукоба.

Не желите да сагледате стварност онако како би човек био дужан да је сагледа – са свом рационалном храброшћу.

Оптужујући мене за нехуманост, ви не схватате да заједно са мном оптужујете десетине милиона суграђана, плус неколико милијарди Кинеза, Индијаца и Европљана који за вас обављају овај посао разумевања.

Вас нимало не збуњује НАТО учешће у сукобу нити хајмерси који тако прецизно ударају по мирним циљевима.

Спремни сте да после украјинског ЦИПСО-а послушно поновите да Руси бомбардују запорошку нуклеарну електрану и уништавају цивиле.

Ви не видите ни разлику између снимака сусрета ухрањених и веселих украјинских затвореника и наших момака исцрпљених мучењем.

Извините, али ја не верујем у ваш пацифизам и хуманизам. Ова ваша духовна суптилност, ваше моралне инвективе, које подржавају седокоси патријарси националне савести попут Акуњина, Улицке и осталих, све то није ништа друго до још једна конвенционална формула која значи само једно – мржњу, ватрену, зверску мржњу према земљи која је одлучила да сама бира своју судбину.

(Фејсбук страница О. Андрејеве; превео Ж. Никчевић)