Олег Морјанин, писац, учесник Кримског пролећа, добровољац: А ШТА СТЕ ОЧЕКИВАЛИ?

Па какве могу бити претензије према Путину?

Откуд ове празне, илузорне наде? Ове ничим оправдане народне тежње?

Председник Путин је свенародно изабрани председник олигархијске, буржоаске државе каква је данас Руска Федерација.

Он није генерални секретар који поштено испуњава интелигентне заповести Иљича. Он није цар који је своје поседе добио од оца и спрема се да их, умножене, преда свом сину. Он је владар којега нисмо створили ти и ја. Не бисмо могли. Него је доведен на престо Његовим Величанством олигархатом. Влада државом, темељно прожетом венама и живцима буржоазије. И зато се на флоту јахти руских милијардера троши дупло више новца него на Ратну морнарицу. И зато жито, амонијак и други договори.

Понашање или поступке Ивана Грозног, Петра или неког тамо Хенрија лако објашњавамо њиховим синовским положајем у односу на епоху. Па ето, и Владимир Путин је неизбежан производ своје епохе. Баш оне коју смо радосно градили, ликујући због појаве жвака на полицама, и порнографије на екранима, пењући се на барикаде у име Јељцина, палећи пред камерама наше партијске и комсомолске чланске карте …

Нама лично Путин ништа не дугује. Социјалистички систем, од нас исмејан и оклеветан, остао је далеко иза. Наш председник је, понављам, лидер капиталистичке земље у којој, по дефиницији, нико никоме ништа не дугује.

Да ли Путин покушава да се ослободи анакондског загрљаја олигархије? Изгледа да покушава. Изгледа и да то није нимало лако, ако је уопште могуће без трагичних и кобних преокрета. Као резултат његовог труда – о, чудо! – добили смо топли доручак у школама, своје сопствене јабуке и жито, мање-више нормалан уџбеник историје, пристојно плаћене војнике и неколико домаћих авиона. А трошкови за Ратну морнарицу су само упола мањи него трошкови за флоту руских милијардера.

Тако вам је то…

(Телеграм канал Г. Садулајева; превео Ж. Никчевић)