Официр ФСБ-а и сајбер партизани: На информационом фронту Русија је у рововској одбрани

Украјинске активности у рату на мрежи нису пуки ентузијазам већ огроман бизнис који ИТ компанијама доноси огромну зараду. А доноси велики приход и онима који су цео тај пројекат и покренули, истиче Роман Владимирович Ромачов

Роман Владимирович Ромачов је официр ФСБ у резерви (радио је у Контраобавештајној управи ФСБ одељење „Р“), после престанка активне службе и преласка у резерву, завршио је постдипломске студије на Државном институту за интелектуалну својину на смеру Корпоративна безбедност. Оснивач је и власник приватне обавештајне агенције „Р-Техно“, главни уредник журнала „Обавештајне технологије за бизнис“, предавач на факултетима за неколико предмета: Управљање обавештајним операцијама у бизнису,  Обавештајна подршка информационим операцијама, OSINT, HUMINT, TECHINT, Приватне обавештајне компаније.

Аутор је неколико књига и уџбеника међу којима су „Прокси обавештајна делатност: Невидљиви фронт“ (2023), „Практични курс HUMINT за приватне обавештајне агенције“ (2022), „Историја приватне обавештајне делатности у САД“ (2022) и „Конкурентна обавештајна делатност“ (2007).

Од почетка Специјалне војне операције и агенција „Р-Техно“ је проширила делокруг рада тако што је почела да образује цивилне кадрове у области обавештајне делатности из отворених извора (OSINT) и информационог рата (сајбер партизани).

Од почетка СВО у Украјини, сваког дана пратимо новости са прве линије фронта. Али скоро да ништа не знамо о информационом рату и томе како стоје ствари на том фронту.

Заиста, овај фронт је постао врло активан од почетка СВО. Наравно, и пре тога су постојале озбиљне специјалне операције, информационе операције у првом реду стратешког карактера као што су на пример биле према нама агресивне операције око „тровања“ Скрипаља и „тровања“ Наваљног и наш одговор и реакција, али управо од почетка СВО сви грађани Руске Федерације су се нашли под ударом информационе армије Украјине. Та армија није настала случајно, она је створена још 2014. године.

Створена је као систем за специјалне информационе операције по моделу западних структура ове врсте. Њен назив сви ми добро знамо, то су тзв. Центри за информационо психолошке операције (ЦИПсО). То је структура која је у саставу и уграђена је у систем Оружаних снага Украјине (ОСУ) што значи да су потчињени директно војном командовању. И следствено, све што раде ЦИПсО је под руководством и уз координацију њихових ментора и партнера са Запада.

Тих осам година које су прошле од 2014. до почетка СВО 24. фебруара 2022. ови ЦИПсО нису седели скрштених руку, свих тих осам година стваран је цео систем за вођење информационог рата. Њих је циљано обучавао Запад у сајбер центрима у прибалтичким државама, они су имплементирали све своје технологије у ЦИПсО, ангажована је цела инфраструктура Запада а између осталог и Фејсбук који се сматра екстремистичким оруђем јер такође активно помаже ЦИПсО.

Ако се сетимо почетка СВО, управо преко Фејсбука је кренуо талас објава са статусом рекламе о свему што се догађа. То јест, прво са чиме су се суочили грађани Русије била је циљана, политичка реклама на Фејсбуку и зато се може слободно рећи да су управо западни ИТ гиганти и њихове друштвене мреже део практичне западне помоћи у раду и функционисању ЦИПсО.

Запад је уложио много новца у стварање информационе армије Украјине. Запад и данас свакодневно троши милионе долара на подршку и одржавање ове структуре да би западни ИТ гиганти настављали да делују координирано са ЦИПсО Украјине.

Све те украјинске активности нису пуки ентузијазам већ огроман бизнис који ИТ компанијама доноси огромну зараду. А доноси велики приход и онима који су цео тај пројекат и покренули. И зато треба рећи да цео тај систем у Украјини у принципу поприлично ефикасно функционише.

Украјина је мобилисала велики број људи у „Украјинску сајбер армију“. Колико је то људи, барем приближно, како су они организовани, ко им и колико плаћа а ко и како командује?

Украјина је мобилисала у своје ЦИПсО, укључујући и сајбер армију, велики број људи, процене су, око неколико десетина до стотина хиљада (са разним степеном ангажмана). И ове људе обучава и финансира директно Запад.

Они се пребацују из Украјине у државе ЕУ и прибалтичке државе, да би одатле радили против Русије. И Запад организује сву техничку подршку. За последњих осам година Запад је креирао методологију рада а реализована је уз помоћ украјинских извршилаца.

Оно што је нарочито занимљиво је да су многи њихови приручници за практичан рад и деловање написани на руском језику што говори о томе да су Украјинци изабрани за нападе на Русију јер смо ми практично један те исти народ. Украјинци су Руси који су се одрекли своје прошлости и постали оно што би се могло назвати „одРуси“ или „изРуси“. И ти „одРуси“ сада ратују против Русије на информационом фронту. Ти „одРуси“ се и финансијски, технички, технолошки, методолошки и идеолошки организују са Запада. Јер да нема те помоћи и организације са Запада, наравно да Украјина никакву информациону и сајбер армију не би створила за ових осам година.

Управо зато што смо ментално један народ ти „одРуси“ одлично знају како ми мислимо, како делујемо, које су нам вредности, који је наш заједнички национални и културни код и зашто поступамо на овај или на онај начин у одређеној ситуацији. И зато је из угла гледања Запада Украјина одличан „прокси-актер“ за вођење како реалног кинетичког рата на бојном пољу, тако и информационог рата против Русије.

Која је улога ЦИПсО и, уопште, каква је то конкретно формација?

Улога ЦИПсО је вођење информационог рата против Русије. Креирање, спровођење и реализација  информационих операција у информационом простору је основни задатак ЦИПсО.

Посебан правац деловања је сајбер армија, то јест организација која координира хакерске групе, што се такође финансира и под управом је западних специјалних служби. Чак и они руски хакери који су у неком тренутку, из било ког разлога, одлучили да не буду на страни Русије, брзо стану у строј под западне налогодавце. Американци као и увек после Вијетнама, воле да ратују туђим рукама.

За Американце на фронту гину украјински војници а на информационом фронту је сво становништво Украјине, за последњих осам година слуђивано и зомбирано, код њих је уништено критичко мишљење.

Која је улога Енглеза а која Американаца и других чланица НАТО у овом информационом рату?

Њихова улога је класична: они стоје са стране, прате и контролишу ситуацију, помажу технички и технолошки, финансирају све то, обучавају борце и шаљу на линију фронта. Исто је и са реалним и са информационим фронтом. Они практично у оба случаја користе Украјинце као прокси ратнике, који наводно ратују за своју отаџбину али практично одрађују западне буџете и потрошна су роба за остваривање западних интереса.

Како су са руске стране организоване снаге за информациони рат?

На информационом фронту Русија је већином у дефанзиви и рововској одбрани. Одбијамо нападе, не стварамо ударне агресивне садржаје, не спроводимо агресивне стратешке информационе операције.

Највећи део нашег сегмента одбране изводе такозвани „сајбер добровољци“. То је нека врста сајбер партизана то јест обични грађани, увече када дођу са посла или у своје слободно време, улазе на мрежу и почињу да разобличавају лажне вести, и фејкове, боре се против деловања ЦИПсО, сеју и шире на мрежи истините информације и пишу коментаре на друштвеним мрежама.

Ови сајбер партизани се сами организују у тзв. мрежне групе и то су реалне борбене информационе јединице које делују на информационом фронту.

У овом тренутку овим снагама нико организовано и системски не управља, нико их не обучава нити финансира јер је ово у потпуности добровољачка армија. Ови људи се сами обучавају или сами долазе и плаћају обуке код професионалаца (овим обукама се између осталог бави и наша организација). Ово су људи који су сами због свог васпитања и осећања одговорности одлучили да не могу седети скрштених руку и желе да буду од користи макар из своје собе. То су људи који данас воде информациони рат на друштвеним мрежама и медијима за Русију а против Запада.

Њих је искрено говорећи јако много, али их је потребно обучавати, координирати и усмеравати у одређеном правцу да би били ефикаснији. У овом тренутку војни органи се овим сегментом не баве директно и организовано.

Да ли постоји подела јединица и снага на „сајбер армију“ и „инфо-пси армију“? Ово су разни правци деловања и различити задаци и начини борбе.

Да, ова подела заиста постоји. Под појмом „сајбер армија“ се подразумева армија хакера, то јест оних стручњака који претражују и проналазе слабости у критично важној дигиталној инфраструктури противника, који те слабости користе за напад и на тај начин наносе ударе противнику. А у исто време ови људи претражују и нашу дигиталну критично важну инфраструктуру и траже, проналазе „рупе“ и слабости које треба закрпити и исправити. То се назива „сајбер армија“.

А „инфо-пси армија“ то је информационо-психолошка војска која се бави реализацијом информационих операција, то јест манипулативним утицајем на противника са циљем да он уради ове или оне поступке. Овим се највише баве сајбер-добровољци.