ОБЈАВА „СМРТИ БОГА“

Пишући о Ничеовој објави „смрти Бога“, отац Серафим Роуз истиче:“Свет вере, који је некада био природан, врхунски је доследан свет јер је у њему све управљено ка Богу као свом почетку и крају, и своје значење добија у тој усмерености. Нихилистичка побуна, уништавајући тај свет, надахнула је нови: свет „апсурда”. Ова реч, сада веома у моди као израз за описивање стања савременог човека, у ствари има, ако се исправно појми, дубоко значење. Јер ако ће ништавило бити центар света, онда је свет, и по својој суштини и у свакој појединости, неповезан, неодржив, апсурдан. Нико није јасније и сажетије описао тај свет од Ничеа, његовог „пророка”, и то баш на странама где је први пут објавио његово прво начело, „смрт Бога”.

„Ми смо Га (Бога) убили, ви и ја! Сви смо убице! Али како смо ми то учинили? Како смо могли да испијемо море? Ко нам је дао сунђер да избришемо читав хоризонт? Шта смо учинили када смо ову земљу откачили од њеног сунца? Куда се она сада креће? Куда се ми крећемо? Да ли даље од свих сунаца? Да се, можда, бесконачно не тетурамо? Назад, налево, надесно, на све стране? Да ли још постоји горе и доле? Да не лутамо кроз неко бескрајно ништа? Да не осећамо дах празног простора? Да није постало хладније? Да се ноћ можда не продужује, и то све тамнија ноћ?”.

Такав је нихилистички универзум, у ком нема ни горе ни доле, ни исправног ни погрешног, ни истинитог ни лажног, јер више уопште нема тачке оријентације. Где је некада био Бог, сада нема ничега; где су некад били ауторитет, ред, сигурност, вера, сада су анархија, збрка, произвољно и несавесно делање, сумња и очајање.“

Данас је Велики петак. Данас се сећамо смрти Бога, Који ће и васкрснути.

 

БОГОСЛУЖБЕНЕ ПЕСМЕ О СТРАДАЊУ ХРИСТОВОМ

„Узнећу вас са собом у Небески Јерусалим“

Господ Који иде на вољно страдање

Апостолима говораше на путу:

„Ево улазим у Јерусалим,

и Син Човечији биће предат,

као што је и писано за Њега“.

Хајдемо, дакле,

и ми мисли своје очистивши, за Њим!

да будемо разапети са Њим!

И умртвимо Њега ради животна уживања,

да бисмо и васкрсли са Њим,

и чули Га како говори:

„Не идем у земаљски Јерусалим

да страдам:

него идем Оцу своме и Оцу Вашем,

Богу своме и Богу вашем,

и узнећу вас са собом у Небески Јерусалим

у Царство Небеско“.

Хвалитељна Великог понедељка, глас 1.

„Плодове достојне покајања приносимо Христу“

Побојавши се, браћо, страшне претње

сасушеној смокви због неродства,

Плодове достојне покајања

приносимо Христу

Који нам дарује велику милост!

Јутрење Великог понедељка, апостих, глас 8.

„О душо моја, пази да не заспиш“

Гле, Женик долази у поноћ

и блажен је слуга

кога затекне буднога,

а недостојан је слуга

кога нађе заспалога.

О душо моја, пази да не заспиш,

да не будеш предата на смрт

и изгнана из Царства.

Већ, прени се и завапи:

„Свети, Свети, Свети јеси, Боже наш,

и, Богородицом, Мајком својом,

помилуј нас!“.

Велики уторак, тропар, глас 8.

„Ко ће испитати бездан мноштва грехова мојих“

Жена која паде у многе грехе, Господе,

осетивши Твоје Божанство,

уброја се у жене – мироносице,

и Теби миро пре погреба приноси, ридајући:

„Авај мени! јер ноћ ми је

распаљивање блуда незадрживог,

а мрачна и без зрака је жеља греха.

Али, прими потоке мојих суза,

Ти Који из облака изводиш морске воде.

Пригни ухо своје к уздисању срца мојега,

Ти Који си савио небеса

неизрецивим сбисхођењем својим.

Да целивам пречисте ноге Твоје,

и убришем их косом главе своје,

од којих се Ева у Рају,

у предвече шум ушима чувши, у страху сакрила.

Ко ће испитати бездан мноштва грехова мојих

и бездане дубине судова Твојих, о Спаситељу душе моје?

Не презри ме, слушкињу своју,

Ти Који имаш неизмерну милост.“

Јутрење Велике среде, апостих, глас 8.

„Просветли одећу душе моје“

Спаситељу мој,

свадбену творевину Твоју видим,

а немам одеће да у њу уђем.

Просветли одећу душе моје,

Светлодавче, и спаси ме!

Велика среда, Егзапостилар, глас 3.

„Блажен је онај који верно прими Господа“

Идите к томе и томе,

Онај Који све зна унапред

рече Апостолима,

и блажен је онај који верно прима Господа.

Горњу одају срца примивши,

и вечеру побожности.

Вечерња Велике среде, тропар

„Премудрост Божија која бездане обуздава“

Премудрост Божија

која држи неодрживу,

и горњу у ваздуху воду,

и бездане обуздава

и мора укроћава,

воду улива у умиваоник,

и ноге слугама пере Господар.

Јутрење Великог четвртка, песма 5, тропар

„Гостопримства Владичиног да се насладимо“

Гостопримства Владичиног,

и бесмртне Трпезе, на Горњем месту,

ходите верни, узвишеним мислима,

да се насладимо, научивши се

преузвишеном знању од Логоса,

Којег величамо.

Јутрење Великог четвртка, канон, песма 9, ирмос, глас 6.

„Гробови се отворише, мртви устадоше“

Када си у нови гроб положен био за све,

избавитељу свих,

Ад свеподругљиви, видећи Ре, ужасну се;

довратнице се поломише,

врата се разбише,

гробови се отворише, мртви устадоше.

тада Адам благодарно, радујући се,

клицаше Ти:

Слава снисхођењу Твоме,

Човекољупче!

Стиховна стихира на вечерњу Великог петка, глас 2.

„Устаните, молите се“

Господе, ходећи на страдање вољно,

говорио си ученицима својим:

ако не могасте један час пробдети са мном,

како обећасте да умрете за мене?

барем Јуду погледајте, како не спава,

но труди се да ме преда безаконицима.

устаните, молите се,

да се ко не одрекне мене,

гледајући ме на Крсту.

Дуготрпљиви, слава Теби!

Јутрење Великог петка, антифон, глас 7.

„Просветли ме дрветом Крста свога“

Доброга си разбојника

магновено удостоји Раја, Господе.

Просветли ме дрветом Крста свога

и спаси ме!

Велики петак, егзапостилар

„Јер си Ти Син и Бог мој“

Гледајући обчица своје Јагње

како Га вуку на заклање,

иђаше за Њим Марија, расплетене косе,

са другим женама говорећи:

„Куда идеш, Чедо?

Ради чега живот свој брзо завршаваш?

Да није опет свадба у Кани,

и тамо сада журиш,

да им од воде вино начиниш?

Да ли да идем са Тобом, Чедо,

или радије да Те чекам?

Реци ми реч, Логосе, не пролазећи ћутке мимо мене,

Ти Који си ме чисту сачувао.

Јер си Ти Син и Бог мој!“

Икос канона Распећу Господњем на повечерју Великог петка

„Стичемо бесмртни живот“

Ми који се напајамо

двоструком реком,

изливеном из Твог ребра,

као из једнога извора,

стичемо бесмртни живот.

Статија Великог петка, прва, стих 71.

„Засијао си јасно после смрти“

Сунце јасно сија после ноћи,

Логосе, а и Ти засијао си јасно после смрти,

васкрснувши као из ложнице.

Статија Великог петка, друга, стих 27.

„Јер ћу васкрснути, јер ћу се прославити“

Не оплакуј ме, мајко,

гледајући у гробу Сина,

Кога у утроби бесемено заче.

Јер ћу васкрснути,

јер ћу се прославити.

И узнећу у слави, непрестано као Бог,

све који Те с вером и љубављу величају.

Ирмос Канона, песма 9, глас 6, на јутрењу Велике суботе

„Раздери тапију наших прегрешења“

Шестог дана,

у шести час

приковао си на Крст

грех који Адам почини у Рају.

Раздери тапију наших прегрешења,

Христе Боже, и спаси нас!

Молитва шестог часа

„Умртви страсти наше плоти“

У девети час

примио си смрт у телу за нас.

Умртви страсти наше плоти,

Христе Боже, и спаси нас!

Молитва деветог часа

„Племенити Јосиф, скинувши с дрвета… “

Племенити Јосиф, скинувши с дрвета

пречисто Тело Твоје,

пови га у чисто платно с мирисима,

и положи га у гроб нов.

Велика субота, тропар, глас 2.

„Долази да даде себе за храну вернима“

Нека умре свако тело човечије,

и нека стоји са страхом и трепетом,

и ништа земаљско у себи нека не помишља:

јер Цар царева и Господ господара

долази да буде заклан

и да даде себе за храну вернима,

а испред Њега иду хорови Анђела:

са свим Началствима и Властима,

са Херувима многооким

и Серафимима шестокрилим,

заклањајући своје лице и певајући химну:

Алилуја, алилуја, алилуја!

Песма која се на Литургији светог апостола Јакова пева уместо Херувике

„Ово је благословена субота“

Ово је благословена субота, 11. април 2009

јер ће Христос, Који усну,

устати у трећи дан.

Велика субота, стих из кондака

„Неизрециво чудо“

Неизврециво чудо!

Онај Који је у пећи избавио преподобне младиће из пламена,

полаже се у гроб мртав,

бездихан, на спасење нас који певамо:

Избавитељу Боже, благословен јеси!

 

ТАЈНА ВАСКРСЕЊА

 

Човек је убио Бога, а Бог је човеку даровао живот. И то је тајна вечности која нам се дарује на дар.

 

ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ