О МАЧУ И РАОНИКУ…

Пише: о. Андреј Ткачов

„И судиће међу народима, и казниће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.“

Ово је Исаија (2:4).
То је познато место, тумачено као предзнак Царства Месије. Мир у читавом свету, како се говорило у совјетско време, претворивши те речи у клише.

***
Или, такође код Исаије: „И мир ће бити дело правде, што ће правда учинити биће покој и безбрижност довека. И мој ће народ седети у мирном стану и у шаторима поузданим на почивалиштима тихим.“

Али ево, код Јоила постоје речи које прецизно понављају лексику Исаије, али у потпуно супротном смислу:

„Раскујте своје раонике на мачеве, и српове своје на копља; ко је слаб, нека каже: Јунак сам.“ (Јоил 3:10)
***
Исти српови и раоници, иста копља и мачеви, само се једно у друго прекива обратно.

Исаија је живео у осмом веку пре рођења Месије. Јоил – три века касније. Јоил није могао а да не зна речи свог великог претходника. И намерно их узима у супротном смислу. У духу речи Проповедникових: постоји време да се шије и време да се рашива, време убијања и време исцељења… У једном времену српови постају копља, а у другом – копља српови. Главна ствар је да их не помешате.

***
То значи да је важно не толико цитирати Књигу колико цитирати је у правом тренутку. Једно време захтева једне речи, друго – друге.

Непријатељи пумпају мишиће и спремају се за борбу. Дуго се припремају, журе и копитима копају земљу. А нама се у исто време предлаже готово толстојевска мирољубивост, лоше маскирана у Јеванђеље. Биркају цитате. Али и у пустињи је дух порицања и непостојања искушавао Сина Човечијег цитатима из псалама.

***
Колико год бисмо желели да живимо у време оваплоћених Исаијиних речи, данас живимо у време речи Јоилових: „Раскујте своје раонике на мачеве, и српове своје на копља; ко је слаб, нека каже: Јунак сам.“

(Телеграм канал о. Андреја; превео Ж. Никчевић)