О. Дарко Ристов Ђого: Развлачећи Ковића показују моћ да вербални деликт против НАТО и УЧК окупације уведу у медијски простор

Да ли је мета само Милош Ковић? Не – треба на вријеме побрисати свакога ко се дрзне да цитира народну епску пјесму и Његоша. Трагедија у Бањској само је повод

Иако и сада не знамо шта се тачно десило у Бањској, изгледа да се нашао најподеснији кривац за погибије – ни мање ни више него Милош Ковић! Изгледа да је катедра са које предаје заправо командни центар свеколиких војних формација а његова изјава у којој је настојао да прекине низ дефетистичких самопонижавања Србије – извор сваке војне акције!

Наравно, непосредних узрочно-посљедичних веза између Ковићевог ангажмана и било какве акције на терену – нема, али то није разлог да се медијски не застраши свако ко има храбрости да укаже на могућност да пружимо било какав отпор терору којем смо изложени.

Људи који блате Милоша Ковића и који саучествују у блаћењу наслађујући се том представом представљају онај вид нашег савременика савршено лишеног осјећаја за стварност – дјеца која су само у теорији, у буквару или на пар дана наставе у природи сазнала да јаја не расту у земљи данас самоувјерено просуђују о томе ко је и када и како кренуо у акцију и да ли су Срби уопште имали право да одговоре на терор коме су изложени. Наравно: нико од њих не би одбранио никога и ништа на било који начин, па је сама трагедија у Бањској за њих несхватљива и бесмислена по себи. Још мање је просјечном конзументу виртуелне реалности и идеолошких дефетистичких отрова разумљива најједноставнија чињеница: погинули момци, али и војници са Кошара, из ослободилачких ратова свих епоха нису напаљени тинејџери који су се наслушали пјесама, напили ракије па из чиста мира и неке обијести кренули да малтретирају све унаоколо већ људи пунољетни и самосвјесни, жељни живота, породице и пријатеља, слободе и отаџбине колико свако добар и васпитан. То што се сада кривица тражи у Милошу Ковићу само говори докле је дошла виртуелизација наше свијести и колико је могућност разумијевања стварног Србина са Косова и Метохије, његових невоља, нада и очекивања – удаљена од просјечног конзумента медијских садржаја забринутог за будућност корњача са Галапагоса.

Развлачећи Милоша Ковића они показују моћ да за вербални деликт против НАТО и УЧК окупације уведу у медијски (ако не и правни) простор Србије.

Врло је једноставно: да ли би се пљувачи по Милошу Ковићу другачије понашали да је којим случајем стварност сасвим другачија а српски народ у АП Косово и Метохија ослобођен? Сви знамо да не би, да би се и тада нашао неко да напише нову верзију „Србије и Арбаније“ или да се пита „колико ће то да кошта?“ И тада би неко за нешто био крив – јер кривица је есенцијално приписана свакоме ко не пристане на сивило као мјеру стварности.

Да ли је мета само Милош Ковић? Не – треба на вријеме побрисати и искључити било кога ко се дрзне да цитира народну епску пјесму и Његоша. Трагедија у Бањској само је повод.

Развлачећи Милоша Ковића они показују моћ да за вербални деликт против НАТО и УЧК окупације уведу у медијски (ако не и правни) простор Србије.

Врло је једноставно: да ли би се пљувачи по Милошу Ковићу другачије понашали да је којим случајем стварност сасвим другачија а српски народ у АП Косово и Метохија ослобођен? Сви знамо да не би, да би се и тада нашао неко да напише нову верзију „Србије и Арбаније“ или да се пита „колико ће то да кошта?“ И тада би неко за нешто био крив – јер кривица је есенцијално приписана свакоме ко не пристане на сивило као мјеру стварности.

Да ли је мета само Милош Ковић? Не – треба на вријеме побрисати и искључити било кога ко се дрзне да цитира народну епску пјесму и Његоша. Трагедија у Бањској само је повод.

Милош Ковић је само ново име. Неко мора бити крив. Знају они да то не смију бити ни окупатори ни њихови вазали, најбоље да то засада буде Милош. Шта му тешко? Зар ионако не предаје српску историју?

Наслов и опрема: Стање ствари

(Телеграм канала о. Дарка Ђога)