О. Андреј Ткачов: ПОЛАКО, ДА БИ ДОЗРЕЛИ

Брзо скидање пене, креме и других премаза – то је болест нашег века.

„Енглески за две недеље“, „Чишћење целог организма за десет дана“, „Тајне свих древних цивилизација у два тома“. И тако свуда…

Нас гурају. Сви нас негде гурају, па чак и ми сами себе гурамо. Мало је времена! Шефе, све је пропало! Све је пропало, шефе! Све је готово!

А све и јесте изгубљено, јер се ствари које треба радити полако и темељно раде на брзину, у ишчекивању брзог успеха или у страху од брзог краја. Али зрно мора сазрети, а дете мајка мора донети до порођаја. Ако је истина да је крај близу, онда нека нас завршни чин историје затекне на солидном и корисном послу, а не у спекулативним махинацијама.

Свету је потребна проповед Православља у духу и истини. И чим озбиљно седнемо за своје столове и почнемо да се молимо онако темељно као што ради добар мајстор, Бог ће ради нас успорити убрзана времена. Успориће – да би ми доучили, и дозрели, и да би се прекалили темељни делатници. Не за брзи ефекат и не за тресење ваздуха, већ за мукотрпан рад са познавањем материје, – они се морају појавити.

(Телеграм канал о. А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)