Пророци, који својом проповеђу обухватају небо и земљу, који се удубљују у суптилне послове државе, који виде ближу будућност, ипак првенствено говоре о људском срцу. Њих занима унутрашња тајна душе и шта се у њој дешава. Остало су само последице. Јеремија каже:
– Твоја ће те злоћа покарати и твоје ће те одметање прекорити. Познај дакле и види да је зло и горко што си оставио Господа Бога свог и што нема страха Мога у теби (Јер. 2,19)
„Познај и размисли“ о ономе што је у теби. „Лоше је и горко“ ако у човеку нема страха Божијег. По суптилности и дубини, ова изрека више одговара Новом него Старом завету.
Кога год да погледаш, сви су у невољи. Где год да погледаш, све је горко. И одједном: зашто и због чега? Ако постоји одговор, онда постоји и лек. Не остављај Бога. Ишти страха који је од Духа.
Језекиљ још оштрије пише о срцу грешника:
– Како мора да је изнемогло срце твоје, говори Господ Бог, кад чиниш све што чини необуздана блудница (Јез. 16,30)
„Замор срца“ – то је израз директно из романтичарске књижевности, па даље све до шансоне. За овај захтев претраживач избацује гомилу цитата из песама, романа и поема. Валериј Леонтјев је, сећам се, урлао: Некаква чежња ми срце обузела… А то је библијска ствар. Блудна срамота и развратна дела исцрпили су човека. А Господ са жаљењем каже: Како мора да је изнемогло срце твоје од блуда твога!
*
Све, апсолутно све што нас видљиво окружује, израсло је из невидљивих мисли које се гнезде у трулом срцу. И зато Јеремија поново каже:
„Ево ја ћу пустити на овај народ зло, плод мисли њихових, јер не пазе на Моје речи, и одбацише закон Мој (Јер. 6:19)
Зло није од Божјег семена, и није његова жетва. Оно што сте гајили и неговали у себи је управо оно што ће вам се вратити. И то је плод мисли ваших, говори Господ.
Усред вечних жалби на многе невоље, људи заборављају да окриве себе, односно колекцију нечисти коју носе у тајни срца. И о томе су јасно говорили пророци, чији је глас апсолутно неопходан људима који „желе да живе“ и „дане добре да виде“ (Пс. 33)
(Телеграм канал А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)