О. Андреј Ткачов: НЕОПХОДАН ЈЕ РЕЛИГИЈСКИ СМИСАО

Занемаривање религиозног фактора било је црна карма СССР-а. Својим грубим догматским материјализмом они једноставно нису могли никога придобити, колико год фабрика изградили.

Да, стамбена и индустријска инфраструктура, локални научни кадрови и тако даље, створени су на огромним просторима од Централне Азије до Западног Буга. Али „хвала“ нико није рекао, неће рећи, а није ни намеравао. Исти тај украјински западњак је мирно конзумирао совјетске дотације и поклоне, али је себе сматрао представником бољег дела човечанства. Говорио је: „Наши празници су Божић и Васкрс. А Москаљи имају 1. мај и 23. фебруар“. Слоган је натегнут, али део истине показује. У ову делимичну истину смештене су све наше слабости, из те епохе пренесене у ову.

И ако у Лавову саградиш фабрику Електрон, па фабрику ЛАЗ, па фабрику кафе, па посластичарницу, па градску четврт и гомилу других ствари, али притом не научиш Оче наш, онда ће ти домородац узети све и неће престати да те презире.

Рус мора имати јаку веру у Бога! То је аксиом. Нажалост, неразумљив за материјалисте. Али у геополитици се ово неразумевање претвара у следеће – једноставно ће нас сматрати добрим окупаторима. Сходно томе, сто посто ће нас клати, па чак и раније него зле окупаторе. Њих се донекле плаше и чак их помало поштују.

***

Добри окупатор је нека врста посебне будале која ће доћи у, рецимо, Авганистан, тамо основати школе и фабрике (узгред, нису ни тражили) и желети да га због тога воле. Али у исто време не познаје веру домородаца, презире је, одбацује (и даље по списку), али своју веру нема, и испада да га нико неће не само волети или га се плашити, него га неће ни поштовати. Ево такво је двосмислено наслеђе свуда (!) оставила совјетска власт.

Поента је једноставна. Док је власт била тврда и сурова, ње су се плашили и у ходу хватали комесарске интонације. Али живот се мења, и кад власт постане хумана, бескичмена, „морална у општељудском смислу“, а у ствари – исто тако безбожна, само без револвера, одмах почињу да је отворено мрзе.

***

Што пре све ово схватимо, биће нам лакше. Не треба детињасто очекивати да ће нас заволети, да ће „све разумети и проценити“. Нико ништа неће ни проценити ни разумети. Они који су нас записали као „окупаторе“ добро знају колики су размери историјских натезања, подлости, фалсификата и прећуткивања са њихове стране. Али они исто тако схватају да смо ми у овом наметнутом својству само добри окупатори, то јест „безверни човекољупци широке душе“, и зато тако смелим лавежом хрле у нашем правцу. Верници ће генерално бити суровији, и опасније ће бити још једном на њих јуришати.

Атеистичка држава, господо, може да живи само на два начина: 1) крајња суровост и 2) беживотно и безбожно „човекољубље“. Ту нема добрих опција. И једно и друго је горе.

Неопходан је религијски смисао. Потребни су нам и праведност и светост. Тада ће и наше милосрђе и наше војничке напоре сви подједнако поштовати, укључујући и непријатеље. Код Руса је увек било тако. Ако се Руси, наравно, посматрају у хиљадугодишњем, а не у стогодишњем пространству.

(Телеграм канал А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)