
Каква су била Пилатова осећања према Јеврејима под његовом влашћу? Презир и стална одвратност. Међутим, он се њих и плашио. Не они њега, већ он њих. Они су се, заправо, осећали прилично слободно и могли су манипулисати властима. Зато је Пилат желео да угоди народу и „пусти им Вараву, а Исуса, шибавши, предаде на распеће“ (Марко 15:15).
Не видети кривицу у Исусу, али га ради удовољавања презреном народу ударати и предати на убиство – веома типично понашање човека на врху власти.
Ирод је поступао на сличан начин, када је убио Јакова и хтео да убије Петра. Он је све то чинио, „видећи да је то мило Јеврејима“ (Дела апостолска 12:3).
Потом, када је Павле био у оковима, он је две године, по наређењу Пилатовог „заменика“ – Феликса, провео под стражом у Кесарији. Феликс је држао Павла у затвору „желевши да угоди Јеврејима“ (Дела апостолска 24:27)
Питате се: да ли су се они договорили? Не, они су се понашали исто, а да се нису договорили. По изгледу страшни, а по суштини – бескичмене кукавице, нису се оптерећивали питањима правде. Они су чинили народу сталне уступке у виду крвавих призора, и испуњавали свој празни живот свакодневним луксузом. Ништа више од тога нису знали.
*
Очигледно – потпуни недостатак напретка. Јер, да је напретка било, власт би током протеклих векова од људи који претендују на највише положаје немилосрдно тражила нека побољшана својства. Уместо тога, свуда, увек и сви се на вишим спратовима понашају управо као да су се договорили. Исто.
Већ поменути Феликс (историјска личност – Антоније Феликс, прокуратор Јудеје од 52. до 60. године), он је држао Павла у Кесарији и често „разговарао с њим“ јер „се надао да ће му Павле дати новац“ (Дела апостолска 24:26).
Дакле, понашао се не као римски чиновник у доба робовласништва, већ као мали општински корумпирани службеник у Русији. О таквима пишу у новинама. Баш смешно. Смешно и тако мизерно, да је чак и срамотно.
*
Прокуратори, гувернери, цареви, краљеви, регионални поглавари… Осим што сада не носе пурпурну одећу. И тако, успели су да се невероватно очувају, и да се у потпуно непромењеном облику појаве у било којој ери, у било ком историјском амбијенту. То значи да нема напретка. Уопште не. Јеврејски лидери, уз помоћ неке само њима познате црне уметности, успешно манипулишу и својим народом и римском администрацијом. Пролива се невина крв. Јуда мисли само на новац (док се не обеси). Магдалена рида поред Крста. Ускоро ће Крст бити уклоњен и смештен у ковчег, који се налази веома близу. Врло брзо. Он ће победити смрт. Али, толико година након Васкршњег чуда, милиони људи нису марили, и није их брига, о Исусовом страдању и Његовом Васкрсењу. Ово је права ноћна мора и потпуно неразумевање.
(Телеграм канал о. А. Ткачова; превео Ж. Никчевић)