О. Александар Средојевић: Космет, затвор под отвореним небом
Црква Богородице Љевишке (Фото: Ж. Ракочевић)
У најчитанијој и највише превођеној књизи рода човечјег, Светом писму, налази се за сваког хришћанина спасоносна реч Божија. Тако је у првом Матејевом, од четири канонска јеванђеља, све што је говорио сам Богочовек Христос, а свети апостоли записали, препуно љубави пожртвовања и праштања. То је зато што су сви људи деца Божија, иако има појединаца који могу чинити зло, као током НАТО бомбардовања 1999. године.
У светомученичком Јасеновцу, на освећењу Храма Светог Јована Крститеља, пострадалог за одбрану истине и правде Божије (као и Срби), блаженопочивши патријарх Герман је рекао: „Да праштамо морамо, а да заборавимо не смемо”.
То значи да на зло треба узвратити добрим, али је човек, па и народ, дужан да брани своју породицу, светиње и своју отаџбину. По народној мудрости: „Добро чини, а од зла се клони”. Сам Господ је казао: „Оставите, освета је моја”, а и пословица верујућег народа вели „ко се не освети, тај се посвети”. И изрека да „правда држи земљу и градове” је божански непогрешива.
За све људе, а особито одговорне јавне личности, политичаре и новинаре „Христос пут истина и живот” (Јн. 14,6) наглашава: „Добар човек из добре ризнице износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло. А ја вам кажем ће за сваку празну реч коју рекну одговор дати у дан суда” (Мт. глава 12 ст. 35-36).
Колико „празних” лажних речи су изрекли Бернар Кушнер и поједини новинари, дипломате из Европске уније и САД када је 19 најјачих земаља света НАТО бомбама хтело да српски народ током 78 дана 1999. године врати у пећинско доба. Потом су уследили киднаповање преосталих Срба на Косову и Метохији и њихово убијање због трговине органима у „жутој кући” у Албанији. Кушнеру је та језива истина изазивала смех.
Истину о „жутој кући” изнела је главна тужитељка Хашког суда Карла дел Понте у својој књизи, што је документима потврдио и експерт Дик Марти. Још једна странкиња, италијанска новинарка Марија Лина Века износила је истину у „мору западне неистине” о Србима на Косову и Метохији. Њене књиге „Косово са знаком питања”, „Затвор под отвореним небом” и друге издао је проф. др Милорад Д. Средојевић, главни уредник часописа „Хришћанска мисао”, који око 30 година излази у окриљу Српске православне цркве.
Марија Лина Века годинама је обилазила несрећне Србе и оклеветану и намучену Србију, побијени и прогнани народ којем је спаљено око 150 богомоља и хиљаде домова, разрушена гробља на Косову и Метохији. Своје књиге темељи на Божанској и јеванђеоској народној истини, а особито се истиче студија „Затвор под отвореним небом”. Ауторка зна да је истина на страни Србије и страдалног прогнаног српског народа, чију свету земљу, српски Јерусалим, уз помоћ снага НАТО-а силници, „вајни хришћани”, уступају нехришћанима. Марија Века је у интервјуима за италијанске медије, како су пренели наше новине, говорила: „Док сам жива, борићу се за истину о страдању Срба и Србије на Косову и Метохије.”
Нобеловац, писац Петер Хандке, богољубив и истинољубив човек, неуморно се бори за истину о Србима, што је и борба за „Бога Живога”, чије је име Европска унија избацила из свог устава. А руски поета Гаврил Державин кликнуо је да каже онима који Бога отупелим умом и душом слепи не виде: „Бог је у свему и све је у њему”. Владика П. Петровић Његош слови: „Надање је наше закопано на Косову у једну гробницу”, која се шири Васељеном до Светог Јерусалима и васкрсава са Христом Богом.
