НВО и њихови финансијери: Зашто су се ЕУ и САД уплашиле сопствених закона о страним агентима

Република Српска добила је ових дана од Европске уније наредбу да обустави процес доношења закона о страним агентима, уз претњу ”озбиљним последицама” ако не поступи по наређењу. Иста врста ултимативног захтева, истим поводом страних агената, уз уличне протесте да аргументација буде убедљивија, испоручена је и Грузији.
Европска унија, наиме, не диктира само који закони морају, него и какви закони не смеју да постоје. Чак и кад постоје у самој Европској унији и њеном великом братус оне стране Атлантика, у Сједињеним Америчким Државама. Зато што постоје и у Русији, и лепо су послужили својој сврси одвајања жита од кукоља, да се одмах уочи ко је страни агент а ко није.
Агенти страног утицаја

Почетком априла, елем, појасниће западни медији, у Републици Српској утврђен је предлог закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација, према којем се оне међу њима што их финансирају странци, а баве се политичким деловањем и утицајем на јавно мњење, дефинишу као ”агенти страног утицаја”.
Простије речено, предвиђа се елементарна транспарентност – једноставна етикета са саставом производа као у било којем супермаркету – те отуда и извесно чуђење што се, у резолуцији која се у Европском парламенту доноси због случаја Грузије која има исту намеру као и Република Српска, изражава ”смртно озбиљна забринутост” јер је ”закон својим духом и словом некомпатибилан са вредностима Европске уније и демократским принципима”. Као да транспарентност није један од важнијих принципа демократског уређења.
Сорошеви савезници

Европосланици и њихови инспиратори – а Џорџ Сорош је у прошлом сазиву Европског парламента, у једном процурелом документу, идентификовао више својих ”поузданих савезника” него што их је имала највећа посланичка група, њих чак 127 – ”алармирани су усвајањем закона у руском стилу” па траже да ”трајно суспендоване” буду све одлуке о почетку приступних преговора с Грузијом све док је такав закон део њеног правног поретка пошто је он ”ставља на исти пут са Руском Федерацијом и осталим сличним земљама”.
Изражавају европосланици и забринутост што ће закон о страним агентима ”угрозити рад независних невладиних организација и медија, који су најбољи и најефикаснији ентитети за проверу и надзор активности власти”, и поврх тога тврде да је то ”у супротности с тежњама грузијског народа”. Као да је грузијски народ икад на изборима имао прилике да се демократски изјасни о невладиним организацијама и независниммедијима, док је насупрот томе такву прилику о својој власти имао. И на крају, наравно, претња: ”Ако закон буде усвојен, Европска унија треба да уведе санкције свим посланицима грузијске скупштине који су гласали за то.”
И уз Европску унију – Сједињене Америчке Државе, јер, преноси портал ”Политико”, ”Вашингтон је овај закон, инспирисан Кремљом, означио као атак на цивилно друштво”.
Раскошна иронија

Иронија је, наравно, више него раскошна зато што је извор инспирације за све ове законе управо амерички ФАРА (Foreign Agents Registration Act) закон о регистрацији страних агената из 1938. године који прописује да као ”страни агенти” буду означени појединци и организације које добијају новац из иностранства, с експлицитним циљем, објашњава америчко Министарство правде на свом сајту, промовисања транспарентности у односу на страни утицај на америчко јавно мњење, политику и законе.
Закон сличне садржине, штавише – у име заштите демократије, објашњава потпредседница Европске комисије Вера Јурова – спреман је и у Европској унији, а један виши званичник Комисије објаснио је ”Јуроњузу” да се ту ради ”само о транспарентности, и једино о транспарентности”.

Али, као и обично, шта је дозвољено Јупитеру није и волу, тако да и ”Јуроњуз” у свом извештају мора да подсети да је ”Брисел у прошлости жестоко осуђивао сличне националне законе (…) као некомпатибилне са вредностима Европске уније”. Па је у то име, на пример, Мађарска била натерана да укине закон овако непожељне садржине, донет 2017. Али је крајем прошле године усвојила пакет закона о ”одбрани националног суверенитета” са сличним одредбама, да би то исто, после Виктора Орбана, почетком априла најавила и Словачка Роберта Фица.
Геополитичка трајекторија

Зараза се, такорећи, шири, па зато и не чуди што Цепа – Центар за анализу европске политике из Вашингтона – поводом Грузије, а то се подједнако односи и на све остале побројане случајеве, забринуто упозорава на њену ”геополитичку трајекторију” јер невладине организације неће моћи да ”оперишу слободно као што су могле”. Транспарентности ради: међу финансијерима Центра за анализу европске политике из Вашингтона су Европска команда Војске САД, компанија ”Локид Мартин” – један од стубова америчког војно-индустријског комплекса – и озлоглашени НЕД (National Endowment for Democracy), Национална задужбина за демократију за коју су својевремено ”Вашингтон пост” и ”Њујорк тајмс” писали да јавно ради оно што је ЦИА претходно морала да ради у тајности…
Који су њихови циљеви? Зашто им сметају поједини закони о страним агентима? И чему заправо служе невладине организације?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили
новинар и социолог Слободан Рељић и политиколог Александар Павић.