АЛЕКСАНДАР ПАВИЋ: „Нултe јединице“ ЦИА: Има ли краја америчкој „ратној порнографији“?

© www.globallookpress.com © ciaВелика већина цивила убијена је током ноћних напада, покренутих на основу погрешних обавештајних података ЦИА и других америчких обавештајних агенција

Новинарка авганистанског порекла која се у ту земљу 2019. вратила како би сазнала како су јој мајка и сестра убијене 30 година раније налетела је на једну другу причу коју није тражила – причу о ”Нултим јединицама” под окриљем ЦИА које су сејале смрт међу цивилима под видом ”борбе против терориста”, односно оних који су се борили против америчке окупације.

Њена дуга репортажа о томе је објављена средином децембра 2022. године – наравно не у неком америчком мас-медију. Нити ју је неки други тамошњи мас-медиј до овог тренутка преузео или проблематизовао. А зашто и би, кад је главни наратив, који се у западној јавности по сваку цену мора одржати што је дуже могуће, онај о „злим Русима“ који су, „ничим изазвани“, напали „невине“ украјинске „демократе“ које су, опет, „само“ хтеле да етнички очисте историјску Малорусију од Руса, уз помоћ покоје „демократске“ неонацистичке формације и уз по који „демократски“ бандеровски поклич.

Укратко, током својих истраживања на терену, новинарка Линзи Билинг открила је да је само једна „Нулта јединица“, названа „02“, током четворогодишњег периода убила бар 452 недужна авганистанска цивила, и да за то, по обичају, нико у САД није одговарао.

Велика већина цивила убијена је током ноћних напада, покренутих на основу погрешних обавештајних података ЦИА и других америчких обавештајних агенција. Убијане су жене, деца, старци, младићи и девојке. Цивилне жртве су унапред урачунате као нужна „колатерална штета“ у планирању операција које су организовали Американци. Породице жртава нису добиле ни извињење ни надокнаду. Осим ако се не рачуна то што је човек, коме је у ноћном ваздушном нападу и упаду убијено троје унучади, од локалног гувернера добио пакет пиринча, конзерву зејтина и нешто шећера.

Да се овиме није бавила жена која је само хтела да разреши сопствену породичну трагедију и историју, јавност о овоме скоро сигурно никад ништа не би ни сазнала. По речима Билингове, стручњаци америчког Конгреса којим је предочила ова сазнања били су „шокирани“ бројем убијених цивила.

Али се зато тај исти Конгрес увелико бави „руским ратним злочинима“ у Украјини и доноси законе којима се омогућује њихово кривично гоњење пред америчким судовима. Зато САД најављују да ће ускоро ударну руску антинацистичку формацију „Вагнер“ прогласити „транснационалном криминалном организацијом“ што ће сигурно поздравити и овдашњи „прозападни“ медији који о „Нултим јединицама“ и њиховим покровитељима из ЦИА, америчких специјалних снага и других обавештајних агенција не смеју ни да писну.

Треба напоменути да ово чак није ни највећи скандал везан за америчку деструктивну окупацију Авганистана. У јулу 2021. године један бивши припадник америчке Националне агенције за безбедност (НСА), а који је касније радио за приватну компанију под уговором са Пентагоном, осуђен је на 45 месеци затвора пред америчким судом за одавање државних тајни. А којих државних тајни? Радило се о поверљивим документима о америчком програму убијања људи, махом цивила, дроновима.

Наиме, процењује се да су, од 2004. године до данас, амерички дронови под контролом америчке војске и ЦИА, усмртили између 9.000 и 17.000 људи широм света, укључујући и до 2.200 деце.

По речима осуђеника Данијела Хејла, „у ратовању дроновима, деси се да су 9 од 10 убијених невини… морате да убијете део своје савести да бисте радили свој посао“.

Хејлу, иначе потомку чувеног хероја америчке револуције Натанијела Хејла, кога су Британци стрељали пошто је ухваћен у шпијунирању покрета њихове војске, савест је ипак прорадила. Не само да је јавности открио део глобалног злочиначког деловања америчке дубоке државе, него је и у својеврсној, руком исписаној исповести судији који му је судио, открио и посебну врсти психопатологије која стоји иза насмејаног лица америчког „ширења демократије“.

Исповест почиње цитатом америчког адмирала Џина Ларока из 1995: „Ми сада убијамо људе а да их никад не видимо. Сада притиснете дугме са даљине од више хиљада миља… Пошто се све то ради даљински, нема гриже савести… А онда се тријумфално вратимо кући“.

Такође отворено пише о свом пост-трауматском стресном поремећају и депресији, узрокованим тиме што је лично видео последице удара дронова на људска тела у Авганистану. Али, још више тиме што је најзад схватио да је „тај рат био врло мало повезан са спречавањем да се терор пресели у Сједињене Државе, а много више са профитима произвођача оружја и тзв. одбрамбених подизвођача…  У најдужем, технолошки најнапреднијем рату у америчкој историји, плаћеника под уговором је било два пута више од војника у униформи, а њихове плате су биле и до десет пута веће“.

Али је можда најмрачнији део писма на самом крају, где Хејл описује сцену у којој су га колеге позвале на дружење и „зближавање“ после радног времена, које се састојало од уживања у тзв. ратној порнографији, односно архивским снимцима удара дроном на људе неколико хиљада миља далеко, у „призорима последњих тренутака живота људи без лица“. При томе, Хејл признаје да је у „ратној порнографији“ редовно уживао још док је био стациониран у америчкој војној бази у Баграму у Авганистану 2013-2014. године, где је такође учествовао у одабиру мета за америчке дронове-убице.

Наравно да је горе-описано само део америчке „ратне порнографије“ која се деценијама упражњава широм света, укључујући и наше просторе. Но изгледа да су непрестана подсећања неопходна, јер нам се, ето, главни глобални произвођачи рата, агресије, злочина и убијања невиних цивила, поново нуде као „миротворци“, који би да реше „пријатељску чарку“ током које су нас бесомучно бомбардовали тако што ће да нам „помогну“ да се што безболније одрекнемо наше историјске и крвљу натопљене земље.

Они попут Дерека Шолеа који виде Вагнера и сличне у туђем оку, а одбијају да виде дрона-убицу или бомбу са осиромашеним уранијумом у свом – би да нам читају моралне лекције и нуде нам неко боље (мало) сутра, третирајући нас као домороце у сопственим „демократским“ резерватима.

То једноставно није прихватљиво. И више од тога. То је увредљиво.