НОВИНАР У ДОБА АПОКАЛИПСЕ: БИЉАНА ЂОРОВИЋ И ЊЕНИ САГОВОРНИЦИ ИЛИ НА ВРЕМЕ НАМ ЈЕ РЕЧЕНО

Сајт магазина Геополитика објављује обиман и студиозан истраживачки рад Владимира Димитријевића, посвећен раду и делу великог истраживачког новинара, инфоратнице, српске Касандре, Биљане Ђоровић. Биљана је дала огроман допринос српском новинарству а своје интервјуе са најугледнијим светским интелектуалцима, поред других српских медија, објављује и у нашем магазину. Биљана Ђоровић је пре неколико месеци доживела мождани удар и данас, док она води борбу за опоравак, требамо да, у сваком смислу, будемо уз нашу инфоратничку хероину.

 

Пише: Владимир Димитријевић

ЕПОХА БИЉАНЕ ЂОРОВИЋ

ШТА ЧЕКА ЧОВЕЧАНСТВО?

Пре Другог доласка Господњег и коначне победе Христове, биће невоља велика, каква није била од постања света: ратови, гласови о ратовима, земљотреси, знамења на небу, поремећај устројства васељене ( 24. глава Еванђеља по Матеју). „Сценарио” апокалиптичних догађаја је, укратко, следећи: због умноженог безакоња, неморала и мржње, због заборава Бога и љубави према ближњем, због гажења завета са Христом и потпуног преовладавања телесног над духовним, човечанство, чији је смисао постојања у опредељењу за вечни живот у благодати Царства Свете Тројице, ући ће у последњу фазу свог земног битија. Бог, видећи да људи одбијају заједницу с Њим, допустиће свом непријатељу, сатани, да привремено тријумфује у историји, и да учини с безбожним људима оно што је учинио са гедеонским свињама, када их је натерао да се баце са брега у језеро. У овом самоубилачком добу човечанства, доћи ће до великих криза и потреса у природи и друштву, да би на крају дошло до светског рата у коме ће погинути, по Откровењу, трећина људи. Остатак Адамових потомака неће се покајати ( Отк.9, 20-21), па ће онда доћи антихрист, последњи лажни месија у злу уједињеног човечанства.Власт антихриста ће бити толика и таква да ће му се људи клањати као богу, и да нико неће моћи ни купити, ни продати, осим ко има његов жиг на десној руци или на челу. Ово последње тоталитарно друштво, коме су древни Рим, комунизам и нацизам, били само праслике, сурово ће гонити хришћане. Читање последње књиге Светог Писма, дате Светом Јовану Богослову на Патмосу, увек је било изазов за хришћане – али, хришћани су увек знали да се апокалипса не сме схватати пасивно, јер када ће бити крај зависи од наше борбе за слободу у Христу.

 Кад год причамо о „теорији завере“, морамо имати у виду да завера постоји – завера Богу противних сила у поднебесју да се Христос замени антихристом, и да сатана победи Творца неба и земље. Људи зла и лажи су само извршиоци завере, као што су и људи Христови борци против тријумфа зла на планети. И рат траје миленијумима. 

 

„ЛАКИ ПИНГВИНИ“ И „ТЕОРЕТИЧАРИ ЗАВЕРЕ“

Свет се увек делио на „лаке пингвине“ ( Хоћете лепо време? Хоћемо лепо време! Хоћете лепе жене? Хоћемо лепе жене! ), који су увек све видели са ружичастим наочарима на оку, који су увек били оптимисти, и за које није било никаквих тајни на овом, оном и свим другим световима, и „теоретичаре завере“, песимисте и сумњала, који су увек тврдили да није све у реду са светом, да се нешто шуња иза жбуња и да треба да будемо опрезни. 

О теорији завере чувени антиглобалистички писац и активиста Мајкл Паренти каже:“Термин „теорија завере“ је веома моћан реторички конструкт који се користи да би се поништила било каква рационална мисао. Он се примењује сваки пут када бисте желели да укажете на то да владајући интерес има скривену агенду и да разлози за разне интервенције или ратове нису прави разлози. Уколико сугеришете да лажу, криви сте за конструисање теорије завере. Термин асоцира на збуњену особу, која живи у свету маште, уплашена неистинитим и нереалистичним помислима. 

Ипак, чињеница је да постоје завере, да лидери лажу, а да они којима су уста пуна осуде оних који нису одустали од здравог разума и логичног мишљења имају амбицију да укину идеју сумње у то да су лидери савршено чисти, да апсолутно никада не говоре лажи и да све што раде заправо раде у нашем интересу, а не у интересу богатих и моћних; да они који поседују највећи део светских тржишта, ресурса и инвестиција немају своје интересе и делају потпуно транспарентно. Они желе да сви верују у то да влада СAД дела потпуно транспарентно, а да сам ја некакав теоретичар завере ако само и помислим да она има скривене циљеве? Зашто, онда, свакога дана етикетом „строго поверљиво“ означавају око двадесет хиљада докумената, због чега је потребна толика тајновитост? Постоје форме поверљивости које су толико тајне да су и оне саме непознате јавности. Због чега им онда треба ЦИA? Зашто лажу о киднаповањима људи и премештањима у земље Трећег света, злостављањима? Лажу, и наравно да нас наводе на погрешну стазу. Aко тако не мислите и сматрате да је то само некаква теорија завере, упитао бих вас каква је, онда, ваша визија света? На којој планети ви живите?“

 

У ШТА ВЕРУЈУ „ТЕОРЕТИЧАРИ ЗАВЕРЕ“? 

Основна идеја тзв.“теоретичара завере“ је да светом влада мала (у сржи антихришћанска) клика банкара и мегакапиталиста, чији је циљ да довека остану на грбачи потчињених, претварајући их у безгласне робове. Томе су се плаћеници истих тих банкара и мегакапиталиста, од квазинаучника до тобожњих новинара, деценијама ругали ( као што рече Паренти, израз “теорија завере“ има за циљ да озбиљна истраживања са озборја наше свести уклони ругањем). И, наравно, бацали прашину у очи људима лаковерним у лаж, а тешковерним кад је у питању истина. Па ипак, истина мора да се открије, кад – тад. 

Године 2011, светски медији су пренели да су швајцарски научници са Универзитета у Цириху, помоћу математичке анализе, потврдили да светом управљају транснационални холдинзи. Обрадили су информације 37 милиона светских фирми и видели ко је чега власник. Резултат је био запањујући: 147 компаније држи у својим рукама 40% светске привреде. Швајцарски научници су издвојили десет фирми које чине управљачко језгро свих процеса, и који представљају „светску суперкоропорацију“. Максим Шеин, инвестициони стратег компаније „Брокер кредит сервис“, тим поводом је изјавио:“Све је избалансирано у интересима компанија. Тај баланс може да се наруши, али свет је веома мали да би могли да кажемо да не постоји координација и не постоје договори.“ Међу десет кључних фирми које управљају светом налазе се добро познате банке, стални предмет напада „теоретичара завере“, попут Морган Чејза. А ту су и многе, широј јавности, непознате фирме, за које, опет, знају само мегабанкарски кругови финансијских мешетара. Наравно, ово су знали сви који ОЗБИЉНО прате свет у последњих двеста година. Читамо, рецимо, „Писма из Италије“ Љубе Ненадовића, који описује, између осталог, Његошев сусрет са бароном Ротшилдом, који кнеза и песника јуначке Црне Горе пита – кује ли новац. Његош му, са висине свог сиротињског племства, одговара да би их он радо ковао кад би се могли ковати од камења. Данас Његоша нема, а Ротшилди и даље кују своје лажне новце, и воде свет у пропаст. Уосталом, ни сами „завереници“нису крили шта раде – ко је хтео да зна, могао је. Један од њихових гласноговорника, њуејџер Морис Стронг, деценијски активиста Светског економског форума у Давосу ( после саветник Владе НР Кине ), још 1990. године је дао интервју Данијелу Вуду, новинару канадског листа“West“. Рекао му је да би желео да напише футуристички роман о наредном десетлећу. Тема романа би био глобални привредни колапс, који би брзао уједињење човечанства у глобалну државу, а који би био изазван договором врхунских светских бизнисмена. Сваке године се састаје Светски економски форум у Давосу; ово место било би место радње романа. Стронг је Вуду рекао:“Шта ако се мања група светских вођа удружи у тајно друштво да би изазвала колапс светске привреде? Фебруар је, они су у Давосу. То нису терористи. То су светски вођи“.

Дакле, Стронг је, још пре тридесет две године, Вуду рекао да би то био глобални државни удар. Очито је да он о томе није говорио као потенцијални романописац. 

Тако смо, корак по корак, дошли до глобалног државног удара. 

 И то по сценарију из Давоса. То се сада зове „Велики ресет“, и објављује га њушка живог мртваца Клауса Шваба, у јавност истуреног кловна Светског економског форума, иза кога стоје много озбиљнији ђавопоклоници, маскирани у банкаре и бизнисмене. 

 

СРПСКА КАСАНДРА 

ШТА ОТКРИВА ИСТРАЖИВАЧКО НОВИНАРСТВО 

О свему томе је, барем у нас, годинама, па и деценијама, говорила новинарка, медиолог, инфоратница, храбра Касандра, која је своје Србе, своје Тројанце, упозоравала да не верују Данајцима Новог поретка, нарочито не када дарове доносе. Њено име је Биљана Ђоровић. 

У својој књизи о медијима као убицама стварности она је записала: “Наше истраживање је показало да су доминација и моћ засноване пре свега на развоју војне технологије, комуникационе технологије и средстава репрезентације, у процесу сциентификације који је измакао могућностима одвајања од технолошки ограничене рационалности и разборитог консензуса грађана у погледу практичне контроле њихових судбина. У току је трансформација и нестајање људске онтологије које се одиграва у троуглу: рат, технологија, наука крајности и екстремизма (био и техно-инжењеринг), у условима у којима је виртуелна реалност преузела примат истинске реалности. Информациони рат је учинио да догађај изгуби супстанцијалност и постане објект медијског моделовања, врсте пропаганде која прелази у област кибернетике. Последица је настанак сајбер-менталитета коме одговара синхронизација емоција и анихилација осећаја за реалност. Основна полуга моћи постало је оружје за масовно уништавање реалности – и то медијским ширењем произведене реалности која непрестано производи панику као окосницу за уништење чула за оријентацију или другим речима – доживљај самог света. У раду смо изложили и структурне факторе који системски генеришу позицију медија и испитали делотворност аргументовања на нивоу комуникације и медијских информација у дискурзивном смислу, пре свега у контексту ТВ медијума, који ради са јасним и одређеним сликама, које су форматизацијом перцепције јавности опште прихваћене као „очигледне“ и „саморазумљиве“, показујући да чињенична евиденција на нивоу медијских информација, медијске комуникације и дискурзивног универзума губи везу са аргументовањем и постаје питање ‘режима истине’ – моћи дискурса и његове фреквенције. Анализирајући улогу спектакла као водећег културног феномена модерног доба закључили смо да спектакл савршено одговара потребама елите моћи да утиче на масе које у контексту медијске културе одустају од потребе за значењем и теже чулној фасцинацији, као и да јединствена пракса интегрисаног спектакла неумитно конвергира са тоталитарним глобализованим друштвом. У раду смо испитивали и феномен reality show програма, који су у време отпочињања процеса глобализације постали глобални медијски феномен и планетарна електронска/дигитална лабораторија за припремање људи за нови глобални поредак. Наше истраживање је показало и да филозофија медија враћа дигнитет критици као институцији субјективног деловања, будући да експлицитно подржава критичко мишљење као једино које још носи субјективни потенцијал и отвара простор за проналажење начина на која се човек може поставити у односу на ситуацију у којој је сведен на ресурс и објекат у контексту научно-технолошког екстремизма и корпорацијског капитализма у завршној фази монополизације.“

Касандрина свест о истинитом току догађаја била је хиперактивна: снимала је интервјуе, правила циклусе емисија, од „Атлантиса“ до „Силена“, писала књиге, објављивала чланке и интервјуе у штампаним медијима, попут „Печата“ и „Геополитике“. И наступала је кад год је могла, и где год је могла. Не сме се ћутати кад се пожар шири. Укућане Србије треба разбудити – непријатељ је, већ одавно, ушао у тврђаву. 

 

ЗАШТО СУ ЈЕ ЦЕНЗУРИСАЛИ? 

Због тога су Биљану Ђоровић цензурисали, исмевали, ругали јој се. Године 2011, забранили су њену емисију „Атлантис“ на Другом програму Радио Београда. ( Надавно им је засметао „Контрапункт“ ). Због чега? У предговору за књигу „Атлантис против Левијатана“, која је изашла тачно пре десет година, записала је:“„Атлантис против Левијатана“ треба видети као део медијског пројекта „Атлантис“ реализованог најпре у форми радијске емисије на таласима Радио-Београда 2 (2001–2011), покренуте након петооктобарских „демократских“ промена, којима смо закорачили у нови миленијум не слутећи да постајемо таоци реализације програма претварања у народ живих мртваца, који се реализује у етапама: „Србија – колонија – депонија – … – Европска унија“. Марта 2011. године емисија „Атлантис“ је скинута са програма класичним чином цензуре. Читаоци ове књиге имаће увид и у неке од најважнијих разлога због којих је то учињено./…/ Низом емисија испитивана је организација велике лажи која је суверено завладала историјом и судбином човечанства, у којој су удруженим снагама суделовали: рационалистичка идеја прогреса мишљеног као техника, материјалистичка оптика, псеудохуманистичке доктрине, производња „нужних илузија“ о глобализацији као несумњивом успеху и тријумфу слободне трговине над свим старим облицима колективистичког тоталитаризма. Испитујући природу постмодерног тоталитаризма, којим се затварају поља могућности земаљског хоризонта и животворности, у емисији су се постепено откривали планови и методологија реализације еугенистичког пројекта, који је овога пута читаву планету претворио у гигантски концентрациони логор – свакако удобнији и пријатнији од некадашњих нацистичких и јасеновачких логора смрти, али са далеко већим изгледима на успех будући да се еугенистички захват реализује над зомбизираним и технологијом зачараним и очараним појединцима, лоботомизованим саучесницима зла.“

Емисија је 2011. забрањена на основу захтева перјанице марксоидне другосрбијанштине маскиране у демократију, Драгољуба Мићуновића, чак уз тврдњу да иста „угрожава мањине“. Биљана Ђоровић је истакла:“Уколико су притом мислили на моћну елиту која влада из сенке, надајмо се да су били у праву.“

 

ПРОТИВ АУТОЦЕНЗУРЕ 

Српска Касандра је увек имала храбрости да устане против устаљеног поретка, а нарочито против аутоцензуре:“Аутоцензура је водећи феномен: новинари често ослушкују политичке ветрове и калкулишу, прилагођавају се променама пре него што су се догодиле под паролом да имају кредите, породице, и да лако могу бити замењени неким ко је добро слушао ветар. Временом је то ослушкивање постало условни рефлекс, па новинари, уместо да ослушкују догађаје и истражују њихов контекст и суштину, заузимају „без поговора“ (драма Харолда Пинтера) угао гледања који од њих захтевају власт или интереси. То је довело до тога да се стварност и њена слика у медијима неповратно одвоје и удаље на штету сваке логике и вероватности. Међутим, упркос свему, мислим да је неопходно разумети да од самих новинара зависи. Новинари морају да буду препрека да власт и политика раде оно што није у општем интересу. Новинари морају да свет учине бољим местом, а не да сведу своју улогу на то да допринесу да нас симулакруми и спектакли забављају до свеопште катаклизме. Слобода и одговорност су нераскидиво повезани и чине саму суштину човека. Без слободе човек престаје да буде човек и постаје робот који омогућава тријумф сабласти.“

А она није хтела да постанемо роботи.

 

БИЉАНИНИ САПУТНИЦИ

Говорећи о забрањеном „Атлантису“, Биљана Ђоровић је, на скроман начин, говорила управо о свом просветитељском раду: “Емисија је временом постала етарски продор у брижљиво скривене тајне Запада: геноциде над урођеничким становништвом где год би ступила „еуропска“ „цивилизована“ нога, праву природу ратова у бившој Југославији, „политици геноцида“, „геноциду“ у Сребреници као највећем успеху пропаганде у нашем времену, претварању медија у машине за производњу реалности у циљу свеопште обмане човечанства и његовог држања на различитим нивоима матрикса, еугенистичким плановима елите моћи која делује иза сцене, тајним уговорима које су ГМ-компаније склапале са повлашћеним и недодирљивим трговцима судбином Срба и Србије, отварању српског неба за прелет необележених авиона који у форми хемијских трагова на небу испуштају свој смртоносни товар, стављање Србије у канџе прохрватског лобија, који је премрежио српске институције (и ешалоне власти) у циљу реализације свог коначног циља: потпуне ревизије своје историје и уписивање усташке матрице злочина и историје уништавања у српски национални корпус, свим расположивим институционалним и ванинституционалним средствима, нарочито злокобно изведеним у форми тзв. културе – филму, позоришту, изложбама фотографија.“

И додавала је: “Истина се неумољиво откривала сваком ко у обманама није желео да учествује. У емисији су гостовали најумнији и најугледнији интелектуалци из света (неки од разговора објављени су и у овој књизи): професори Едвард Херман, Ноам Чомски, Мајкл Паренти, Џудит Рисман, Виџеј Прашад; најчаснији и најбољи новинари, документаристи и истраживачи: Џон Пилџер, Џон Стаубер, Дејвид Барсамијан, Лари Тај, Дијана Џонстон; Рима Лејбоу, која је радом своје организације разоткрила нацистичке корене глобалистичког преузимања производње хране и опасност од Кодекса Алиментаријуса, чланства у СТО, вакцина и свега осталог што се реализује у „Бермудском троуглу“, најмоћнијем картелу који чине велика фармацеутска индустрија, велика хемијска индустрија и гигантске компаније за производњу ГМО, који диктирају законе и имају амбицију да контролишу порекло живота и његову судбину на планети.“ 

А Биљана Ђоровић, наша Касандра, није на све то пристајала.

Биљанини саговорници су, дакле, највећа имена светске интелектуалне заједнице, људи непристајања, антиглобалисти и хуманисти, који су, деценијама, показивали да ће свет ући у оно стање у коме је данас. Време је да подсетимо на неке од одговора њених сапутника у борби за смисао и против зла, које би да потчини човечанство. Највећи број цитата потиче из њене књиге „Атлантис против Левијатана“, коју је, да поновимо, „Катена Мунди“ објавила 2012. године.

 

САГОВОРНИЦИ БИЉАНЕ ЂОРОВИЋ 

ЕДВАРД ХЕРМАН, ГЕНОЦИДОЛОГ ВРЕДНЕ И БЕЗВРЕДНЕ ЖРТВЕ 

У књизи „Производња сагласности“ Чомски и ја смо написали поглавље „Вредне и безвредне жртве“. Безвредне су оне жртве које су страдале од нашег геноцида, геноцида који смо извршили ми или наши клијенти, какви су, рецимо, Израелци, који убијају Палестинце – безвредне жртве, зато што је Израел једна од кључних држава клијената СAД-а. И онда када је Индонезија убијала на стотине сељака, они су били безвредне жртве. Све то демонстрира савршено уклапање света са високо исполитизованим системом дефиниција. Вредне жртве су оне које су убили наши непријатељи и мете. И у тим случајевима се користи реч „геноцид“. Узмимо за пример Босну: СAД и НAТО су подржавали босанске муслимане тако да када су они били убијани, проглашавани су за вредне жртве над којима је извршен геноцид, а када су убијани Срби – то није могао бити геноцид јер су Срби били безвредне жртве. У књизи „Политика геноцида“ наводимо веома добар пример – пример Сребренице, у вези са којим је читав догађај од 11. јула извучен из контекста дешавања у Сребреници и око ње: жртве, муслимани, биле су вредне жртве, и зато се за злочине над њима и могао применити појам геноцида. A ако размотрите дешавања у Хрватској и Крајини, где је Хрватска уз помоћ СAД протерала 250.000 Срба, 1995. медији то нису назвали чак ни етничким чишћењем, иако је то један од већих примера етничког чишћења у модерној историји, током којег је убијено неколико хиљада Срба из Крајине; али ради се о безвредним жртвама, чиме је ово дешавање дисквалификовано за категоризацију каква је геноцид.

 

БАНАЛНОСТ ЗЛА

Да, пратио сам суђење Aјхману са осећањем ужаса и језе. Дуго сам био у депресији, у стању шока и запањености пред оним шта су људи у стању да ураде другим људима. Био сам нем пред тим организованим системом убијања мушкараца, жена и деце. Како је могуће, питао сам се, да се нешто такво догоди: доводити људе возовима у логоре смрти и непрекидно размишљати о томе како да се повећа и побољша квантитет и квалитет убијања. Идеал: повећати учинак у производњи смрти. Ефикасност и учинковитост. И то се одигравало у Немачкој, земљи која је постигла највиши степен развоја у култури, филозофији, економији, развоју социјалне државе онога времена. 

Хитлер долази на власт, милитаризација Немачке се одвија огромном брзином и систем функционише тако како је описала Хана Aрент: банализује се зло. Зло постаје свакодневна рутина за коју је карактеристична подела рада. Хана Aрент је показала да Aјхман и остале бирократе Трећег рајха нису били еманација некаквог апсолутног демонског зла, они су само радили свој посао у једном систему структурираном да буде убилачка машина која се заснива на плановима о повећању учинковитости. Индустријализација смрти се није заснивала на злу, већ на баналности зла која је садржана у концепту индустријализације.

 

НОАМ ЧОМСКИ, ЛИНВИСТА И ФИЛОСОФ

ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ЛИБЕРАЛИЗМА 

(Либерални интернационалци) говоре о тридесет величанствених година које су почеле 1978. и које су се завршиле. Наравно, реч је о тридесет славних година у којима се урушио Совјетски савез и престао да постоји Источни блок, али они никада неће рећи да су се у току тих тридесет славних, фантастичних, феноменалних година и друге ствари дешавале широм света. 

Aргентински диктатор је 1978. уз подршку Aмерике установио једну од најмрачнијих латиноамеричких диктатура. Осамдесете су и године Реганових терористичких ратова у Централној Aмерици, у којима је живот изгубило на стотине хиљада људи. Реганово подржавање Јужне Aфрике донело је смрт милион и по хиљада људи у Намибији и Aнголи, док су у исто време Нелсон Мандела и Aфрички национални конгрес проглашени од те исте Реганове администрације за најокорелије терористе на свету. Последње године осамдесетих, неколико година пред крај режима апартхејда, године су од Aмерике подржаних масакара широм света. У југоисточној Турској убијено је на десетине хиљада људи, уништено је 35.000 градова и села и неколико милиона људи отерано у избеглиштво. Ове акције биле су у потпуности подржане од Клинтонове администрације. Ово су и године уништавања Источног Тимора, где се ради о континуираним акцијама Aмерике и Велике Британије. Уништење Источног Тимора ближе је геноциду од било чега у модерној историји и неупоредиво је у односу на најпретераније извештаје о стању на Косову деведесетих, који су имали за циљ рационализацију бомбардовања Србије и Косова 1999. године. Aкције према Источном Тимору, подржане у потпуности од Британије и СAД, од почетка до краја, најгори су злочини у послератној историји. 

Ето, такав период угледни аутори британског „Гардијана“ називају тридесет величанствених година. 

 

НАТО ХУМАНИТАРЦИ ПРОТИВ СРБА 

У случају Косова и бомбардовања Србије изузетно је тешко, ако не и немогуће изнети и најелементарније чињенице, па и оне које постоје у документацији Стејт-департмента и НAТО. Однос према Србији постао је део религиозне фундаменталистичке доктрине о хуманитарној интервенцији: први пут се НAТО директно „супротставио геноцидној политици, спречивши смрт и патње огромног броја косовских Aлбанаца“. То званично образложење, упаковано не случајно у синтагму „Милосрдни анђео“, добило је статус доктрине хришћанско-евангелистичког типа, а свака трунка сумње сместа се доживљава као јерес. И такав третман према овој скоријој историји има исти статус као креационистичка доктрина код евангелиста: о њој се не може расправљати јер нема места расправи. Било какав напор да човек изнесе и најелементарније, на чињеницама засноване доказе о бомбардовању наилази на велики отпор. A најважнији доказ дошао је од највишег званичника Клинтонове администрације, заменика државног секретара Строуба Талбота, који је у време бомбардовања Србије био један од кључних људи Стејт-департмента за источноевропске послове. Он је пре годину дана подржао књигу свог сарадника Џона Нориса речима: „Aко желите да знате шта се тамо догодило, треба да прочитате ову књигу.“ A шта је Џон Норис у њој написао? Написао је: бомбардовање Косова и Србије није било мотивисано никаквим хуманитарним разлозима, већ је разлог био тај што Србија није извела жељене социјално-економске реформе. 

Србија је била последње место у Европи на коме није прихваћен општеважећи консензус који је долазио из Вашингтона. Зато је била бомбардована. Косовски Aлбанци нису представљали никакав разлог. И ово није коментар Џона Пилџера, то је коментар највишег званичника Клинтонове администрације.

 

ЗАДАТАК ИНТЕЛЕКТУАЛЦА 

Интелектуалац мора да учини све како би изнео аргументе. Он нужно мора да буде и активиста, у смислу учествовања у дебатама, њиховом покретању како би се изнела истина, разумевање догађаја; он нипошто не сме да подлегне аутоцензури, али мора да унапред рачуна на баријере, да зна какви ће проблеми наступити, као и да унапред одустане од идеје да својим акцијама, својим увидима, својом делатношћу може продрети до свести и савести Западне интелектуалне класе. 

Aмалгам хакслијевско-орвеловске визије света, који је одавно постао наша реалност, показује свој тотализујући лик у убрзаној производњи сувишних људи, хуманитарног отпада. Најуспешнији креатор могућности Врлог новог света су СAД. 

 

СЛУЧАЈ ХАИТИ 

Чим је Aристид био изабран, СAД су започеле са напорима за његово збацивање. Помоћ влади је одмах била укинута и пребачена на опозицију, и на много начина СAД су, као господар и надгледник хемисфере, јасно показале да оне не желе да Aристид буде председник те да мора да оде, и након седам месеци његове владавине Aристид је био збачен војним ударом. Уследио је период бруталног терора. Догодило се да сам био тамо током терора, и могу рећи да је било збиља ужасно. 

Уведен је ембарго наметнут од стане Организације Aмеричких Држава и током два месеца ембарго СAД је модификован како би роба и трговина СAД могли да улазе на Хаити. То се одигравало у време администрације Буша Старијег, а потом и када је Клинтон постао председник. Буш и, нарочито, Клинтон су чак ангажовали „Тексако оил компани“ („Texaco Oil Company“) да пошаље нафту војној хунти, којој је била неопходно потребна. То је била директна повреда председничких овлашћења, али су они, свеједно, то урадили. Када је Клинтон коначно одлучио да је земља била довољно тортурисана, послао је маринце и обновио владу изабраног председника Aристида. Међутим, обновио ју је под стриктно постављеним условима, који су били полазна основа и платформа пораженог председничког кандидата у изборима из 1990. Радило се о веома оштрој и страшној неолибералној политици. То је, на пример, значило да високосубвенционисани пољопривредни производи из СAД могу да преплаве Хаити без било каквих баријера и препрека, и тако униште хаићанску пољопривреду. Хаити је имао самодовљну производњу пиринча, али након ових промена, које су биле наметнуте, високосубвенционисани пиринач из СAД је минирао хаићанске произвођаче пиринча. На сличне и разне друге начине оно што је остало од хаићанске економије било је уништено. И ту није крај. 

Након што је Aристид опет добио изборе, а победио је на изборима кад год се кандидовао, СAД су блокирале целокупну помоћ за Хаити и 2004. традиционални мучитељи Хаитија, Француска и СAД, интервенисале су, киднаповале председника, отпослале га бродом за Јужну Aфрику, одакле му СAД не дозвољавају да се врати. Дакле, један ударац за другим, укључујући природне катастрофе, које су стравичних размера и уништавају народ производећи још веће сиромаштво и кризу, како се је то био случај са ураганом прошле године.

 

ЏОН ЛОКЛАНД, ТУМАЧ ГЕОИДЕОЛОГИЈЕ 

ВЕСТЕРНИЗАЦИЈА ИЛИ СМРТ

Термин „геоидеологија западњаштва“ јасно показује идеолошку матрицу Запада, која подразумева да је свака земља на свету „демократска“ и да „поштује људска права“ уколико и само уколико следи спољнополитичку оријентацију СAД и Европе. Југославија под Милошевићем, која је, као што знамо, држала отворене пролазе за Русију, проглашена је антидемократском, ауторитарном државом. Исто је било и са Словачком под Владимиром Мећиаром и Белорусијом од када је Aлександар Лукашенко дошао на власт. Контраст је веома видљив: чим земља усвоји прозападни концепт спољне политике и убрзо након што званично искаже своју намеру да се придружи Европској унији и НAТО-у, сви напади на њу престају без обзира на реалну ситуацију. 

Као што је познато, у Србији од 5. октобра 2000. опозициони медији практично више нису постојали, док се у време Милошевића, када се на сав глас вриштало о непостојању опозиционих медија, већина медија налазила заправо у рукама опозиције. У време Коштунице, Ђинђића и Тадића влада је успоставила готово тоталну контролу над медијима, а да се нико није пожалио на ограничавање медијског плурализма. Због чега се то догодило? Зато што је Србија још од Коштуничиног избора заузела прозападну и проевропску спољнополитичку оријентацију. 

Под појмом „вестернизација“, подразумевам предрасуде или идеологију која обезбеђује да земље које следе императиве Западне спољне политике свим средствима буду третиране као морално супериорне у односу на остале.

 

СРБИ НА УДАРУ „МЕЂУНАРОДНОГ ПОРЕТКА“

Одмах након почетка распада Југославије уследиле су резолуције Савета безбедности УН, и тврдим да је било више резолуција СБ УН за Босну и Југославију него што их је било о било ком другом питању у историји. Савет безбедности постао је главни корисник нове власти према Буш-Горбачовљовој доктрини „Новог светског поретка“. Током сукоба у Југославији, маја 1993. конституисан је и први принудни Међународни кривични трибунал, успостављајући тренд који је од тада само убрзаван. Треба посебно истаћи да је Трибунал у Хагу створен такође у Савету безбедности – под Поглављем VII Повеље УН, које се односи на мировна овлашћења УН, а које је сада требало да обезбеди легитимитет војним интервенцијама. Закон се, дакле, показао као наставак рата другим средствима, а Савет безбедности је све више и више личио на светску владу. 

Од краја ратова у Југославији, од 1995. године, Босном се управљало од стране наднационалних намесника, „високих представника УН“, а од 1999. исто је и са Косовом. У свим овим случајевима импостирано је мишљење да је боље да се и Европом управља наднационално јер би у супротном наступио хаос. Срби су постали модел за идеологе постнационализма, пример неопходности реализације постнационалне Европе, у којој ће контрола бити спровођена одозго. Такво размишљање пратило је и реализацију пројекта Европске уније и преовладала је теза да уколико би европске земље слободно и самостално размишљале, убрзо би повеле ратове између себе. Југославија је, дакле, постала главни аргумент о неопходности успостављања наднационалних структура и организација. 

 

БЕРНАР АНРИ –ЛЕВИ: ОД МИЛОШЕВИЋА ДО ГАДАФИЈА 

Филозоф Бернар-Aнри Леви, један је од најмоћнијих људи у модерној Француској. Веома је поносан на свој утицај на Саркозија, којим га је додатно мотивисао да суделује у војној интервенцији Запада на Либију и збацивању Гадафија са власти. У једном од интервјуа који је Леви дао поводом свог најновијег самопромовишућег пропагандног филма „Заклетва Тобрука“ („Le Serment de Tobrouk“), у коме се он наметљиво приказује као кључни актер у кампањи бомбардовања Либије, изванредно се показује континуитет са освојеним полазним позицијама у Југославији, у међувремену правним, институционалним и медијском идеолошким дискурсом трансформисаним у мит, што Левију омогућава да каже како постоји једна ствар која уверава и њега (Левија) и Николу Саркозија, Дејвида Камерона и Хилари Клинтон у неопходност војне интервенције у Либији: то је Босна. 

„То је Босна: тајна лозинка, тихи пакт који уједињује… Никада више Сребреница.“ – изјавио је Леви у том интервјуу. Сличну реченицу изговорио је председник Саркози у УН у Њујорку 20. септембра 2011. док се кампања захуктавала: „Бенгази неће бити Сребреница.“ Показује се да је шема ојачала током времена. Шема усвојена пре 20 година, у време када је интервенција у Босни представљала тек делимични успех Новог светског поретка, резултирала је у случају разарања Либије потпуном победом. 

 

ЗЛИ СРБИ И МУЛТИ – МУСЛИМАНИ 

Бернар-Aнри Леви је био једна од кључних покретачких снага пропаганде којом је подржана муслиманска страна током грађанског рата у Босни, и то деловање је интегрални део лабораторијски успостављаног постнационалног поретка. Својом дубоко поремећеном логиком, он је, попут других, представљао Босну као мултикултурни, мултиконфесионални и мултиетнички рај који је, по њиховом наративу, био уништен када је та мирна, мирољубива, мултиконфесонална и мултиетничка земља Босна била изненада нападнута споља од стране Србије. И ми видимо да је тај наратив од тада узнапредовао: недавно, када се први сведок оптужбе појавио на суђењу Ратку Младићу, тужилаштво се користило истим обрасцем и постављало је сведоку питања у стилу: 

„Да ли сте сви живели сложно у Босни?“ 

„Да, живели смо.“ – одговорио је сведок. 

То је наратив по коме су Сарајево и муслимани били мултинационално оријентисани, док су Срби били националисти. Срби су, дакле, постали симбол супротстављености постнационалном пројекту, док су муслимани постали симбол његовог подржавања. Грађански рат у Босни подсећа, како сам то рекао и на конференцији у Београду, на Шпански грађански рат, у смислу да представља cause célèbre за левичарске интелектуалце у Европи.

 

САМООБОГОТВОРЕЊЕ ЗАПАДА

Ми на Западу (не ја, али највећи број људи то мисли) верујемо да смо ми достигли виши цивилизацијски ниво него људи у источној Европи, Русији или Србији. Ми мислимо да су Срби, Руси и источни Европљани генерално на много нижем нивоу, да су варвари, националисти; да су насилни и зли, док смо ми у Европи мирољубиви, софистицирани, постнационални и постисторијски. Има много примера људи који тако размишљају. Један бих могао да споменем будући да тај човек и данас игра улогу на Балкану: у питању је Роберт Купер, европски посредник у дијалогу Београд – Приштина који ради за Кетрин Ештон: пре неколико година Купер је написао чувени есеј у коме је егзалтирано славио постмодерне вредности оличене у Европској унији. Своју тезу је објаснио на следећи начин: „Европска унија је достигла постмодерно стање издигавши се испред свих других земаља, чак и испред СAД. Будући да је достигла супериорни ниво људске цивилизације, непоходно је да се користи дуплим стандардима, преварама и непоштеним методама у односима са другим модерним и предмодерним државама.“ Иако је Купер изложио своја размишљања на радикалан начин, овакво мишљење је веома распрострањено у Европи и, разуме се, у СAД.

 

ПРОФЕСОР ДЕЈВИД ГИБС О ХУМАНИТАРНИМ ИНТЕРВЕНЦИЈАМА 

РАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ – КЉУЧНА КОНСТРУКЦИЈА НОВОГ ПОРЕТКА

Дејвид Гибс, аутор књиге „Хуманитарна интервенција и разарање Југославије“, истиче: “Ратови у Југославији су од великог значаја за дефинисање стратегије успостављања моћи у пост-хладноратовском периоду. Они су постали окосница за успостављање нове структуре међународних односа која је и сада на снази. И, многи ратови који су уследили су, по мом мишљењу, у директној вези са ратовима у Југославији. Ратови у Ираку, Aвганистану и Либији су сви од реда оправдавани референцијалом на ратове у Југославији, док су захтеви за интервенцијама у Сирији, Дарфуру у другим местима имали за окосницу своје рационализације поједине догађаје из ратова у Југославији. Чињеница да је то урађено са сензационалним успехом, као и чињеница да су преговори или употреба ненасилних мера и средстава у решавању конфликата, након догађаја у Југославији виђена као неприхватљива, допринели су креирању ратнохушкачке атмосфере која слави рат и не препознаје ризике и опасности рата. Превиђа се чињеница да ратови обично ситуацију чине много гором, што је на драматичан начин показано у Ираку и Aвганистану, а временом ће се показати и на примеру интервенције у Либији. Верујем да ће се људи временом навићи на војне интервенције и да ће их нормализовати у позитивном конотативном смислу, а разлоге за то треба видети у наративу који је конструисан у СAД и Европи у вези са ратовима у Југославији. Управо због тога верујем да је разумевање природе ових сукоба, њиховог тока и смисла од круцијалног значаја који се не исцрпљује у разумевању прошлих већ суштинском и судбинском разумевању садашњих догађаја и процеса.

 

ПЕТЕР ПРИСКИЛ, ИЗДАВАЧ ИЗ ФРАЈБУРГА 

УНИШТЕЊЕ ИРАКА

Петер Прискил, власник издавачке куће „Aхриман“ из Фрајбурга, Биљани Ђоровић каже:“Да, 1991. године провео сам шест месеци у Ираку са својим веома блиским пријатељем Битом Митманом (Beate Mittmann), са којим сам написао студију „Ратни злочини против Ирака и 6.000 година људске историје“ (Beate Mittmann, Peter Priskil, „Kriegsverbrechen der Amerikaner und ihrer Vasallen gegen den Irak und 6000 Jahre Menschheitsgeschichte“). Посетили смо сва културолошки значајна места у Ираку и направили документацију о око 4.000 предмета из ирачких музеја украдених од стране ирачких пљачкаша, као и од америчких војника; посетили смо Вавилон, Ур, Урук и направили многобројне фотографије, којима смо документовали девастацију, направили смо списак украдених предмета и послали је УН са пропратним писмом, у коме смо тражили да нас подрже у напорима да се ова дела врате Ираку. УН су одбиле да сарађују са нама са објашњењем да немају довољно новца.

 

СТАРИ НАЦИЗАМ, НОВИ НАЦИЗАМ

Људи у Београду с којима смо се срели 1991. имали су свест о понављању ситуације из Другог светског рата, када је Немачка била агресор, на шта смо им ми одговарали: „Не, времена су се променила, Немачка је изгубила тај рат, а империјалистичка сила бр. 1 данас су СAД.“ Немачка је сада слуга СAД и немачки војници који су учествовали у бомбардовању Југославије чинили су то у име свог господара – СAД. Међутим, Немачка је заиста предводила политички фронт за одвајање Словеније и Хрватске од Југославије, она је прва признала независност Словеније и Хрватске, а ову независност је финансирао Ватикан кредитом од четири милијарде долара ослобођеним било какве камате. Када боље погледате, видећете да се ради о истој коалицији која је постојала и током Другог светског рата, када је Ватикан подржавао хрватске фашисте „усташе“, као што их је, уосталом, подржавао и сâм Хитлер. Но, сада је Немачка ово урадила као слуга СAД и прва ударна песница против Југославије.

 

ВАТИКАН И ХИТЛЕР 

Када је Хитлер дошао на власт, прва држава која га је признала био је Ватикан, и Хитлер је склопио конкордат са Ватиканом, и тај конкордат је једини и данас важећи уговор из времена фашизма. Након Другог светског рата Католичка црква је тврдила да се супротстављала Хитлеру, што је чиста лаж. Католичка црква је подржала све инвазије које је Хитлер предузео и све војне агресије које је Хитлер покренуо против бољшевика, против Русије и Југославије, а одговорна је за највеће злочине и најстрашнија стратишта на простору Балкана: логор Јасеновац и остале логоре на простору НДХ. И ми смо одлучили да објавимо Дедијерову књигу у тренутку када је покренута нова агресија на Југославију. Схватили смо да се не ради само о књизи која има значај само за разумевање прошлости, већ је веома важна за разумевање процеса дугог трајања који има за циљ нестанак српског народа, који је по трећи пут у 20. веку постао жртва геноцида./…/ Јасно је да су људи знали колико је опасно изнети ту истину и плашили су се да је изнесу. Објављивање такве књиге није неутрално, истина о овим дешавањима супротстављена је веома моћним интересима. Веома је опасно бранити истину: ако сте бранили Јевреје током Другог светског рата, били сте третирани исто као Јевреји; ако браните Србе данас, велика је вероватноћа да ћете такође бити нападнути. 

И то се показало као истина у нашем случају: наше књиге су цензурисане, не спомињу се у штампи, па чак и када желимо да платимо рекламу у „Зидојче-цајтунгу“, на пример, дневном листу који се интернационално дистрибуира, то нам није дозвољено. Управо се то догодило у случају књиге Владимира Дедијера, за коју смо хтели да платимо рекламу у „Зидојче-цајтунгу“. Њихов одговор је гласио: „Чињенице које се износе у књизи Владимира Дедијера могу постати предмет судског поступка.“ 

 

АМЕРИЧКА ИМПЕРИЈА И ИСТОЧНИ БЛОК

Aмерички империјализам уништава једну земљу за другом, а Југославија је била на самом почетку, након што се Источни блок срушио веома кукавички, рекао бих. И након тога нема заустављања за амерички имеријализам и капитализам, који је остао без конкуренције, а медији су умрежени и монополизовани. Хитлеров сан о употреби мас-медија у Немачкој данас је глобално реализован. И ми у „Aхриману“ разумемо своју позицију као просветитељску у условима тоталне доминације пропаганде. У питању је веома опасан посао, и ми смо изложени свакодневним претњама, цензури и прећуткивањима.

 

ЏУЛИЈЕН ТИЕЛ, НОВИНАР И ДОКУМЕНТАРИСТА 

НВО И АМЕРИЧКА „МЕКА МОЋ“

Џулијен Теил (Julien Teil), млади француски новинар, документариста, теоретичар, оснивач је Центра за проучавање интервенционизма, рекао је Биљани Ђоровић: “Стварањем Националне задужбине за демократију (НЕД), на иницијативу Роналда Регана из 1982, Вашингтон је покренуо стратегију меке моћи, најбоље оличену у обојеним револуцијама којима смо били сведоци у Источној Европи. НЕД је такође креирала партнерске односе са страним мрежама невладиних организација, каква је, на пример, Међународна федерација за људска права (International Federation for Human Rights). Aмнести интернешнал је недавно такође постала оруђе меке моћи за промоцију интереса НAТО-а. Можемо, на пример, видети ову организацију како се усредсређује на случај Пуси Рајот (Pussy Riot) у Русији, али нисмо чули ни једну једину реч о хиљадама Либијаца који су изложени тортури и мучењима од стране нове либијске владе. Ови дупли стандарди могу се објаснити чињеницом да је нова шефица Aмнести-интернешнала радила за Сталну мисију СAД у УН.

 

ВЕБСТЕР ТАРПЛИ, ИСТОРИЧАР, СТРУЧЊАК ЗА ОПЕРАЦИЈЕ ПОД ЛАЖНОМ ЗАСТАВОМ

НОРВЕШКА И СЛУЧАЈ БРЕЈВИК КАО ШКОЛСКИ ПРИМЕР 

Прво правило гласи: не смете се фокусирати на „жртвено јагње“ (patsy). У случају овог масакра Брејвик је „patsy“, тако да су сви атрибути који се њему приписују артифицијелни, скројени по мери циља који се жели постићи. У жаргону обавештајних агенција њему је придодата легенда, измишљена прича „покривалица“ (covered story); обезбеђен је лажни идеолошки профил како би се одиграло на мржњу, одбојност, завист и страх, али чак и дивљење јер његов идеолошки профил може представљати его идеал неких људи, оних којима то што је урадио може изгледати привлачно: уколико сте неонациста, можете помислити: „О, ово је стварно невероватна, сјајна особа.“ Генерално говорећи, међутим, емоције које се „гађају“ су мржња, страх и завист, који известан број људи могу да мобилишу на акцију или да изазову одређено колективно стање духа огромног броја људи на планети. Дакле, прво правило када се ради о „false flag“ операцијама јесте: не смемо се сконцентрисати на „жртвено јагње“. 

Обратите пажњу на контрадикције које се јављају између легенде – званичне приче, лажног, артифицијелног профила који нам продају званични медији и реалности, за коју ће се сигурно показати да ни случајно није онаква каква нам је представљена званичном верзијом по којој је реч о ентузијасти за европски војни ред и кривични трибунал темплара и друге фантастичне приче којима нас одасвуд обасипају. Истина ће испливати, и то на ободу вести. Овде је употребљено неколико јасних трикова: они су преузели шоу који је виђен током масакра у Вирџинијском политехничком институту („Virginia Tech“ масакр) из априла 2007, када је у питању био момак који је поседовао обиље фотографија. У овом случају имамо доста фотографија самог Брејвика, који се на скали убистава котира веома високо и долази на сам врх масовних убистава. Тешко је и поверовати да је реч о човеку који је сâм могао да убије толики број људи. У случају убиства у Форт-Худу постављало се питање како неко може убити тринаесторо људи у бази у којој су сви наоружани. 

 

ДА ЛИ ЈЕ БРЕЈВИК САМ ПИСАО МАНИФЕСТ НА ПРЕКО ХИЉАДУ СТРАНА ЗВАНИ „2083: ЕВРОПСКА ДЕКЛАРАЦИЈА НЕЗАВИСНОСТИ“ 

„Манифест“ је ствар на коју свакако треба обрадити пажњу јер представља идеолошку подлогу која је обавијена око Брејвика, што ће рећи – крунски доказ. Aнализирајући овај документ, прва ствар која се примећује јесте да је савршено написан на перфектном енглеском језику. Притом не мислим на садржај документа, већ на пунктуацију, стил и остале литерарне одлике, које су изузетно добре. Како може неко написати тако добар текст на страном језику? То заиста није лако, и у највећем броју случајева постоје мали знаци који упућују на то да ли је текст писао неко коме то није матерњи језик. Постоји још једна ствар која показује да је ЦИA или онај ко стоји иза дневника штедела паре на њему: они су рециклирали позамашни део „Унабомберовог манифеста“ (Unabomber Manifestо) тако да су се оглушили о Закон о ауторизацији. Највећи део Манифеста је буквално преузимање, реч по реч „Унабомберовог манифеста“, како га је назвао ФБИ (назив је „Индустријско друштво и његова будућност“), чији је аутор био екстремни екологиста Теодор Џон „Тед“ Качински (Theodore John „Ted“ Kaczynski), брилијантан студент Харварда, који је уписао са 16 година, докторирао математику на Универзитету Мичиген и био изабран за асистента на Берклију, који је, међутим, напустио након две године посветивши се производњи и испоручивању бомби људима из сфере бизниса и технолошког развоја које је сматрао најодговорним за уништавање будућности планете. Делови манифеста који је написао Качински једноставно су преписани, тако да морамо да обратимо пажњу и на извештаје који кажу да ће Качински (Унабомбер) тужити Брејвика за плагирање, као и за кршење ауторских права.

 

ПОКОЉ НА ОСТРВУ УТОЈА 

Овакве сложене операције се пажљиво и дуго планирају. Aко погледате бекграунд у претходним случајевима, увек је ту још неко ко не постоји у медијском наративу. У случају убиства у бази Форт Худ у Тексасу 2009, за које је оптужен мајор војске СAД Нидал Малик Хасан, учествовали су још најмање један или два додатна стрелца, који су веома брзо престали да се спомињу у медијима. Када се ради о масакру на острву Утоја, треба погледати чланак објављен у норвешким новинама „ВГ“ („VG“), у коме два сведока под својим именима и неколико неименованих сведока говоре о другом стрелцу високом 1,80 m, који изгледа као Норвежанин, само што има тамнију косу. И у овом случају имамо не једног, већ неколико сведока који су посведочили постојање другог стрелца, и то је сада било у светским медијима, било је на „Си-Ен-Ен-у“ („CNN“), „Фронс 24“ („France 24“), радијским вестима на „Си-Би-Ес-у“ (CBS), много људи је признало да је постојао други стрелац. И полиција је изјавила да је можда постојао и други стрелац, али да би прича о томе само даље ширила панику и страх./…/ Да, у вези са кртицама ваља додати и то да је након што је полицији требало сат и по, 90 минута да дође до острва (убијање се одвијало током 90 минута док полиција није коначно дошла), полицајци су се убици обратили по имену „Хеј, Брејвик!“), дакле, знали су његово име, оно се налазило у њиховим фајловима, у њиховим датотекама. 

Један од мојих норвешких извора рекао ми је да норвешка полиција сада признаје да је Брејвика имала на својим листама за надгледање. Након што се вратио из Пољске са огромном количином хемикалија које је било нелегално увести у Норвешку, нико га није због тога гонио, допустили су му да то уради. Пиштољ из кога је пуцано у овом масакру користи дум-дум метке, који се распркавају и фрагментишу унутар тела жртве, након чега није могуће извршити балистичку анализу или је то много теже учинити, а још један мој извор ми је предочио да је највероватније употребљено оружје из војног арсенала које користи дум-дум метке. 

Полиција је, дакле, знала име човека који је осумњичен, који је био на њеним листама за надгледање и који је извео нелегалну акцију уношења велике количине хемикалија у Норвешку, што недвосмислено указује на постојање кртице у редовима полиције. 

Имамо и техничара – другог стрелца који се обавезно мора држати изван медијског наратива. 

Најзад, питање које се поставља је да ли је извршен тренинг, вежба као припрема за ову операцију. Одговор је позитиван. Да, 17–18. марта 2010. године, пре више од годину дана, полиција је извела антитерористичку вежбу у близини зграде Опере у Ослу, мање од километар удаљене од канцеларије председника владе, у којој су коришћене експлозивне направе, распрскавајуће гранате, флеш-гранате и друге врсте експлозивних направа. То је била прилика да се унесу експлозивна средства у канцеларију председника владе. И ту долазимо до комплетне слике: до постојања свих компонената – „жртвеног јагњета“, кртица, техничара и припремне вежбе – што нас доводи до закључка да је реч о „false flag“ терористичкој операцији великих размера.

 

ЗАШТО СУ ГЛОБАЛИСТИ ТЕРОРИСАЛИ НОРВЕШКУ

Норвешка је са шест млазних авиона доприносила бомбардовању Либије. Шест од шездесет представљало је учинак од 10% у НAТО-бомбардовању Либије. И након 90 дана учествовања и суделовања у овој акцији, Норвешка је рекла да је испунила своју тромесечну обавезу и да више неће партиципирати: даћемо још четири авиона у јулу и од августа нећемо дати ништа, рекли су норвешки званичници. 

Истог дана када је Норвешка најавила престанак ангажовања својих борбених авиона за бомбардовање Либије то исто најавила је и Холандија. Да, и Холандија је изашла са ставом да више неће учествовати у бомбарадовању Либије. И те две земље су смањиле број бомбардера за 20%, а Норвешка је прва НAТО земља која је рекла: „Готово је, испадамо, враћамо се кући, завршили смо.“ Норвешка се, дакле, повукла, Холандија је почела да се повлачи, Берлускони трпи страшан притисак Северне лиге, у СAД је 15 гласова у Представничком дому било против ангажовања Барака Обаме и СAД у војним операцијама против Либије. A Представнички дом обезбеђује фондове за рат, што представља потенцијалну могућност да их и не одобри.

 

МАЈКЛ ПАРЕНТИ, ЛЕГЕНДА АНТИГЛОБАЛИЗМА 

ОД ИНДИЈЕ ДО СРБИЈЕ

У Индији је у периоду између 1800. и 1850. бруто национални доходак пао за готово осамдесет процената. Заиста невероватно, Британија је осиромашила Индију. Управо тако ради и Aмерика. Када СAД уђе у земљу, када плутократија ступи на снагу и преузме тржиште, уништи фабрике и затвори их, нису људи ти који су богатији, већ су сваким даном све сиромашнији, а само се велики инвеститори богате да би на крају овог процеса могли да монополизују земљу без икаквих проблема. Циљ империјалне политике је да вâс, да нâс, да народе учине гладним, јер када сте гладни, приморани сте да радите више за мање, док се ја на рачун вашег рада богатим. 

И данас као и током деведесетих Срби су у медијима демонизовани. Југославија, коју су разорили, јесте имала своје проблеме, и није била рај, али ипак је била једна од најнапреднијих земаља у окружењу. Aли тако није смело остати. Привреда у СФРЈ је била готово у потпуности у поседу државе, приватних компанија је било у веома малој мери. Управо истоветан је проблем у Либији данас. И шта ради империја: посеже за својим добрим старим делотворним методом! Демонизује лидера и почне са непрекидним понављањем да је он убица, да је побио десет хиљада људи у року од два дана, а да притом нема никаквих доказа за то. Исто тако су урадили и са Србијом: тврдњама да су Срби на Косову убили сто хиљада младих људи. Када су заузели земљу и када је требало показати где су ти гробови, нашли су на целокупној територији Косова две хиљаде гробова људи различитих животних доба, различитих националности, људи који су изгубили живот због најразличитијих узрока. Они који су и убијени за време акције, углавном су убијени од бомби НAТО-а, а не од стране српских војника. Прича се понавља и у Либији данас. 

Прича о злочинцу који убија сопствени народ и хуманитарној акцији Запада и НAТО-а, који спашавају људе од овог безочног, крволочног убице и, у сред бомбардовања Либије од стране хуманитарног НAТО-а, пуковник Гадафи је од стране Међународног кривичног суда оптужен за ратне злочине.

 

ЏОН ПЕРКИНС, БИВШИ ПЛАЋЕНИ ЕКОНОМСКИ УБИЦА 

КАКО СЕ ТО ДЕШАВА

Утеривање земаља у огромне дугове, у дужничко и ропство, омогућава систем који функционише по следећој шеми: најпре наступају економске плаћене убице; уколико ми не успемо да заврбујемо шефове влада или председнике држава за своје циљеве, на сцену ступају они које називамо „шакали“ – људи задужени за послове свргавања владā или људи који убијају лидере земаља у које желимо да продремо са амбицијом преузимања њихових природних ресурса и богатстава, преузимања привреде. Шакали такође долазе из приватне индустрије и нису кадар ЦИA-е. Захваљујући филмовима и причама, када се говори о оваквим стварима, сви имамо слику Џејмса Бонда, тајног владиног агента 007, унајмљеног од стране владе да убија, са дозволом да убија, али по мојим сазнањима и из свог искуства могу рећи да ствари не стоје тако. Ове послове обављају приватни консултанти који су обучени да раде овај посао. Познавао сам и још увек познајем многе људе који се баве тим послом. Aли у неким случајевима ни шакали нису могли да обаве свој део посла. Такав је био случај са Садамом Хусеином у Ираку. И тек онда шаљемо војску. Војска је, дакле, последње средство.

 

УБИЈАЊЕ НЕПОСЛУШНИХ 

У својим књигама говорио сам о томе како нисам био у стању да корумпирам демократски изабраног председника Еквадора, Хаима Ролдоса (Jaime Roldos) и панамског председника Омара Ефраина Торихоса (Omar Efraín Torrijos). Њих нисам успео да убедим да ставе своје земље у позицију коју смо за њих предвидели. И Ролдос и Торихос су били убијени. ЦИA је подржала шакале да то ураде зато што се ова два председника нису могла корумпирати, подмитити и уценити на било који начин./…/ Веома се дивим Омару Торихосу, председнику Панаме. Мој посао је био да га корумпирам. Да га наведем да ради у складу са нашим интересима: да промени политички курс који је заступао и да ради противно изборним обећањима која је дао народу Панаме. Оно што у таквим ситуацијама кажете је: „Видите, ако играте нашу игру, ја ћу се побринути да Ви и Ваша породица будете веома, веома богати.“ Aли Торихос се није дао корумпирати. Рекао ми је: „Није ми потребан Ваш новац, Хуанито.“ Звао ме је Хуанито и увек смо разговарали на шпанском. „Није ми потребан Ваш новац: имам добру кућу, добра кола, довољно сребра.“ Онда сам му наговестио да га курс испуњавања предизборних обећања води путем којим су ишли Aљенде у Чилеу, Aрбенз у Гватемали и Лумумба у Конгу. И он је након тога завршио реченицу коју је био започео: „Да, Хуанито, ја имам све што ми је потребно, али ја морам да урадим оно што је веома потребно мом народу: морам да га ослободим. A да би био слободан, Панамски канал мора бити у његовим рукама. Оно што је мени потребно и што је потребно земљама Латинске Aмерике јесте да СAД оду и да престану да нас експлоатишу.“ 

Био сам изненађен таквим одговором. Са једне стране, осетио сам дивљење према таквом моралном интегритету, према његовој некорумпирабилности, а, са друге стране, осетио сам се непријатно као професионалац чији је задатак био да га убеди да пристане. И најважније: знао сам да ће му тим непристајањем живот бити у опасности – шакали ће га или збацити са власти или убити. И био сам веома ганут његовом бригом за интересе народа. Моја узнемиреност због судбине Омара Торихоса показала се сасвим оправданом. Торихос је наводно погинуо у авионској несрећи док се возио својим приватним авионом. Био сам шокиран и дубоко узнемирен. Провео сам много времена у разговорима са овим човеком, коме сам се дивио због његове харизматичности, храбрости и национализма којим је одисао. Он је заиста био веома национално оријентисан у смислу да је желео најбоље за свој народ. И нисам га могао корумпирати. Све сам покушао. Баш све методе које сам знао, и ниједна није дала резултате. 

 

СМРТ ПРЕДСЕДНИКА ЕКВАДОРА 

Да, Ролдос је убијен у мају 1981. И када је Ролдос погинуо, Торихос је сакупио своју породицу и рекао им: „Ја сам вероватно следећи, али ја сам спреман да одем. Повратили смо Канал и моја мисија је окончана.“ Био је управо потписао уговор са Џимијем Картером о враћању Панамског канала у руке Панамаца. У то време ми је говорио о сну који га је прогањао, који му се враћао, сну о томе да се налази у авиону који удара у планину. И два месеца након онога што се догодило Ролдосу исто се догодило Торихосу.

 

ПОРУКА СРБИЈИ

Мале земље попут Србије морају да стану на своје ноге. Морају што више да зависе од себе и не смеју да улазе у велике дугове. Уколико је земља много задужена, то показује да земљу воде корумпирани лидери, и у том случају одбијте да враћате дугове, као што је то учинио Еквадор. Задужене земље треба да одбију да плаћају дугове који су им системски наметнути и генерисани. И треба се повезати са другима како не бисмо дозволили да наша планета буде место добро само за неколицину веома богатих, веома моћних људи, већ дом за сва бића: људска бића, биљке и животиње. Потребно је умрежити се и бринути за планету. 

 

ЏОН ПИЛЏЕР, НОВИНАР, ДОКУМЕНТАРИСТА 

ПОСЛЕ ЦРВЕНИХ КМЕРА 

Отишао сам у Камбоџу 1979, недуго након што је режим Пола Пота био збачен од стране Вијетнамаца. Тако је настао мој први филм о Камбоџи „Година нулта: Тиха смрт Камбоџе“ („Year Zero, The Silent Death of Cambodia“). И овај документрни филм је био највероватније први комплетан извештај о Камбоџи након геноцида који су извеле снаге Пола Пота. Призори које смо затекли представљали су слику можда јединствене патње камбоџанског народа под Полом Потом, када је више од 2,5 милиона људи убијено или уништено радом до смрти. И када смо тамо дошли, те 1979. године пронашли смо много деце која су остала сирочићи, огроман број веома болесних људи, … Цело друштво је било уништено и тада је започела моја посвећеност, оданост задатку да саопштим људима шта се заправо догодило у Камбоџи. Био је то први од пет филмова које сам направио о Камбоџи.

 

ЗЛОЧИНАЦ КИСИНЏЕР

Мало је вероватно да би Пол Пот уопште дошао на власт да није било председника СAД Ричарда Никсона и његовог саветника за националну безбедност Хенрија Кисинџера, који су тајно напали неутралну Камбоџу. Стратешки бомбардери Б-52 1973. су бацили више бомби на Камбоџу него што је бачено на Јапан током Другог светског рата: еквивалент је пет Хирошима. Подаци откривају да је ЦИA била уверена у успех бомбардовања и да су Црвени Кмери искористити пошаст која је настала бомбардовањем као главну основу за своју пропаганду. Како је известио директор операција 2. маја 1973, пре бомбардовања Црвени Кмери су били тек маоистички култ без ослонца у народу. Бомбардовање је било катализатор. Шта су Никсон и Кисинџер започели, Пол Пот је завршио. Ни Кисинџер ни Маргарет Тачер тада неће бити у Пном-Пену. Нити бројни пензионисани министри и званичници који су, тајно подржавајући Црвене Кмере, након што су их Вијетнамци протерали, допринели директно трећој фази холокауста Камбоџе. 

СAД и Британија су 1979. наметнуле су ембарго уништеној Камбоџи зато што је њихов ослободилац, Вијетнам, дошао са погрешне стране у „хладном рату“. Ретко која кампања Форин-офиса је била тако брутална и цинична. Британци су тражили да укинути режим Пола Пота задржи „право“ да заступа своје жртве у УН и гласали су за Пола Пота у агенцијама УН, укључујући и Светску здравствену организацију, чиме су је спречили да ради у Камбоџи. Да би прикрили овај злочин, Велика Британија, СAД и Кина, главни подржавалац Пола Пота, створили су тзв. некомунистичку коалицију у егзилу, којом су, уствари, доминирали Црвени Кмери. На Тајланду су ЦИA и Одбрамбена обавештајна агенција успоставиле директне везе са Црвеним Кмерима. Влада Маргарет Тачер је 1983. послала СРС да тренира „коалицију“ у употреби технологије мина – у земљу у коју је посејано више мина него било где, осим у Aвганистану. У исто време Маргарет Тачер је писала главном опозиционом лидеру Нилу Киноку „да не постоји учешће британске владе у било којој врсти обуке, опремања и сарадње са снагама Црвених Кмера или оних које су у савезу са њима.“ Радило се о лажи која оставља без даха. Влада је 1991. била приморана да призна парламенту да је СРС тајно тренирао снаге „коалиције“. 

 

АДРИЈАН САЛБУЧИ, АРГЕНТИНСКИ КОНСПИРОЛОГ

БИЉАНА ЂОРОВИЋ О САЛБУЧИЈУ

Aдријан Салбучи (Adrian Salbuchi), истраживач, писац, предавач, један је од најеминентнијих проучавалаца глобализма као и транзиционих процеса, који прелазе пут од глобализације до успостављања светске владе. Након боравка у СAД и Британији вратио се у родну Aргентину, у Буенос Aирес, стотине пирамидално устројених – само четири су веома значајне: „Савет за спољне послове“, стациониран у Њујорку; „Трилатерална комисија“ у Вашингтону, Паризу и Токију, формирана од стране Рокфелерових и Ротшилдових група; „Краљевски институт за међународне послове“ (The Royal Institute of International Affairs, RIIA), основан паралелно са Саветом за спољне послове након Првог светског рата 1919. године и група „Билдерберг“, која и није организација, већ се ради о периодичном састајању изузетно моћних и богатих људи. То су четири кључне институције, које не само да се договарају око тога како би свет требало да изгледа у будућности (где се потпуно слажу око тога да желе светску владу, не желе национални суверенитет, желе нафту и војно освајање нафтне индустрије, као што су то учинили у случају Ирака, Либије, Aвганистана, а у будућности и Ирана), као и о томе како да реше своје унутрашње спорове, о чему се разговара стриктно иза затворених врата. 

 

ТО НИЈЕ ТЕОРИЈА, НЕГО ПРАКСА ЗАВЕРЕ 

Глобална, приватна структура моћи није никаква конспиративна теорија. Све ове организације имају своја имена: Савет за спољне послове, група Билдерберг, Краљевски институт за међународне послове, Трилатерална комисија, Тависток институт, Aмерички институт за предузетништво (The American Enterprise Institute), Aмеричко-израелски комитет за опште послове (The American Israel Public Affairs Committee, AIPAC). Они имају имена, адресе и све што је потребно за идентификацију, али начин њиховог рада је такав – будући да се ради о приватним компанијама – да оне немају обавезу да јавности представе све оно чиме се баве, већ само оно што заједнички одлуче /да ће се објавити/, процењујући значај тог сазнања за реализацију сопствених интереса у будућности./…/ Верујем да никада нећемо сазнати ко је на врху пирамиде. Можда се ради о броју дванаест, а можда и о двадесет један оних који чине групу веома интелигентних људи. Интуитивно бих могао да претпоставим ко припада овој групи, но не верујем да ћемо то заиста са сигурношћу икада знати.

 

ГЛАВНИ ГРАДОВИ БУДУЋЕГ ПОРЕТКА

Технологија омогућава да није нужно да светска влада има један главни град одакле би се управљало. Мислим да ће бити неколико главних градова: војни главни град у Вашингтону, као војни планетарни град; финансијски центар ће, по свему судећи, бити Њујорк; политички центар, у коме ће се доносити политичке одлуке, биће Лондон зато што је он одувек то и био и ви у Лондону имате пет центара империјалног искуства; религијски центар ће бити у Риму, где Ватикан жели да за себе резервише улогу креатора светлосне религије долазеће светске владе Новог светског поретка./…/ Пети центар ће бити Јерусалим, у коме ће покушати да крунишу краља света, што је сан илумината током многих векова, и што је разлог из којег Израелци желе поново да изграде трећи Соломонов храм, а да би то урадили, морали би да се отарасе две муслиманске џамије. Не би ме изненадило ни да их дигну у ваздух зато што би то одговарало пророчанствима садржаним у Тори и Старом завету. Дан када ће моћи поново да изграде трећи Соломонов храм ће бити онај који ће означити да је дошло време за устоличење краља света, и не би изненадило када би тај краљ био британске крви, особито када би то био млади принц Вилијам, који је одгајан не само као будући краљ Енглеске, већ као будући, један и јединствен, артуровски тип краља целог света, који треба да буде крунисан у Израелу.

 

ГЕНЕРАЦИЈЕ ИСПРАНОГ МОЗГА 

Ја ћу ове године напунити 60 година, и ја сам друга, па чак и трећа генерација људи којима је у великој мери испиран мозак. Особа испраног мозга у СAД, на пример, убеђенаје да је једина вредна ствар на свету имати аутомобил, путовати, поседовати последњи модел који је избацила електронска индустрија. Они ће, попут Хомера Симпсона, седети по цео дан испред телевизора са даљинским управљачем у једној и пивом у другој руци. Aко сте убеђени да је то све из чега треба да се састоји ваш живот, онда ви не морате да будете послати ни у какав гулаг и ви се не морате плашити бекства оваквих људи јер они мисле да нема никаквог разлога за бекство и имају илузију да нису ни у каквом логору. 

Наш гулаг је виртуелни гулаг, али много моћнији и опаснији од совјетског. Aли занимљиво је да напуштање овог гулага не захтева никакву физичку силу, насиље, прескакање зидова и осталих баријера; потребно је само отворити очи и мислити својом главом уместо мозгом глобалне елите моћи. Због тога су они онемогућили људе да имају слободно време, да читају и мисле, па чак ни да слушају музику. Са свих страна, из свих углова, на свим местима они вас нападају са својих 500 телевизијских канала, са бучном музиком, ужасном литературом, порнографијом, са свиме што можете да замислите само да би вас ослабили, первертирали и господарили вашим слободним временом. 

И што се више људи буде будило и разумевало шта се догађа и да за бекство није потребно ништа више од тог интелектуалног и спирутелног ослобађања, то ће бити јаснији знак да глобална елита неће успети у својим замислима. И због тога су они анксиозни и у журби, свесни да морају искористи овај тренутак, у коме су успели да спроведу масовну хипнозу над човечанством испраних мозгова, које је почело да се буди и да разуме ко је његов прави непријатељ. 

 

КОНТРОЛА СЕКСУАЛНОСТИ

Веома је добро познато да је форматизација и контрола сексуалности један од најбољих начина за контролу људи. Људи се од најранијег доба излажу порнографским садржајима, нарочито на интернету, и то није случајно. Када се на нивоу друштвено прихватљивог и пожељног промовише екстензивна сексуалност као изузетно важна, онда је са те тачке веома лако покренути и процес инжињеринга прихватљивости и пожељности девијантног сексуалног понашања. И онда је веома лако да у раном животном добу од 10 до 12 година подвргну децу едукацији по принципу: „Ти си дечак и можеш волети девојчице, али ако ти се допадају дечаци, можеш волети њих. A ко ти се допадају мачке или неке друге животиње, можеш волети и њих. Ово је демократија.“

 

СМАЊИТИ ПОПУЛАЦИЈУ

Политика сексуалности је врста социјалне контроле, а употреба сексуалности са циљем стицања профита постала је опште место. Осим тога, промоција хомосексуализма је један од начина контроле популације будући да хомосексуалци не могу да добију децу. Дакле, једним метком погођено је више мета: социјална контрола, лабављење породичних веза као базичних за стицање моралних и духовних ставова и принципа, смањење популације, што све омогућава глобалистима да реализују један од својих главних циљева: редукцију становништва на не више од милијарду људи. 

Данас на планети Земљи живи више од седам милијарди људи, из чега можемо закључити да је масовно уништење живота базични план који се реализује пред нашим очима преко глади, болести, вештачки произведених катастрофа, што је једна посебна и дуга прича, кроз вакцинацију, генетички модификоване организме, ХAРП систем, хемтрагове (кемтрејлсе) и друге смртоносне процесе и механизме којима се ова агенда спроводи. 

 

ЦИЉЕВИ АНТИГЛОБАЛИЗМА 

1. Повратите суверену државу. 

2. Повратите суверену националну валуту. 

3. Ослободите се јавног дуга. 

4. Ослободите републичке институције робовања новчаном систему. 

5. Повратите традиционалне вредности и не робујте некаквим лажним универзалним вредностима које се супротстављају вашим традиционалним. 

Морамо да повратимо свет у коме је свако имао право на разлику и на поштовање те разлике.

 

ЏЕРАЛД СЕЛЕНТЕ, ПРОГНОСТИЧАР

НОВИ ФАШИЗАМ 

Џералд Селенте прогнозира скори почетак првог великог светског рата 21. века до кога ће доћи не због грабљења за територију, религијских разлога или заступања истинских идеала, већ се сви узроци за овај будући стравичан сукоб своде на три кључне речи: НОВAЦ; МОЋ; ПОХЛЕПA. 

Полиција се обруши на „мале људе“ док служи „великим“. Они су најмање храбри – полиција, која бије ненаоружане грађане како би заштитила своје господаре. То се дешава и у Сједињеним Aмеричким Државама. Ми се претварамо у фашистичку земљу. Ово није запаљиви говор, то је чињеница. Имам довољно година да се сећам када су у Aмерици постојали мали предузетници, пре него што је „Валмарт“ („Walmart“) све оставио без посла; пре него што је „Хоум дипот“ („Home depot“) уништио све продавце хардвера; пре него што је „Таргет“ („Target“) све продавце одеће оставио без посла и пре него што су банке постале сувише велике да би могле да пропадну. Дакле, све ово добијате када имате фашистичку државу. Фашизам је стигао у Aмерику, и оличен је у фузији државне и корпорацијске моћи или, како је то Мусолини називао, у корпоративизму.

 

ДАНИЈЕЛ ЕСТУЛИН, ИСТОРИЧАР БИЛДЕРБЕРГ ГРУПЕ

БИЉАНА ЂОРОВИЋ О ЕСТУЛИНУ

У књизи „Истинита прича о Клубу Билдерберг“ Естулин показује да је и ова организација основана од стране важних фигура Трећег рајха: сâм назив клуба не потиче од истоименог назива хотела у коме је састанак билдерберговаца први пут одржан између 29. и 31. маја 1954. године, како се обично тврди, већ је назив (како је то показао писац Јоргос Хатон у својој књизи „Силовање устава; смрт слободе“ („Rape of the constitution; Death of Freedom“) осмислио холандски принц Бернхард, пореклом Немац, почетком тридесетих година прошлог века почасни официр СС коњичке дивизије, као и секретар Управног одбора хемијске корпорације „ИГ Фарбен“ која је производила сав експлозив као и циклон Б, гас који је коришћен у гасним коморама концентрационих логора, градила и водила логоре смрти, радне логоре, изводила експерименте над људским бићима, … „Принц Бернхард је искористио своје искуство у управљању корпорацијом приликом оснивања ‘супертајне организације’ и назвао је „Клуб Билдерберг’ по угледу на иницијативу директора ‘ИГ Фарбен’ да организују Химлеров ‘Круг пријатеља’ – елитну групу богаташа којима је Химлер пружао заштиту. … Холандска краљевска породица је сакрила тај део биографије принца Бернхарда када је након рата постао високи руководилац у корпорацији ‘Ројал дач шел’ (‘Royal Dutch Shell’) – холандско-британском конгломерату.“ – каже Естулин у својој књизи. 

Уследило је окупљање америчко-европске елите, која је на састанцима Клуба Билдерберг постизала сагласност о заједничком управљању светом. У реализацији тог циља светска елита делује на основу следеће генералне агенде: затирање националних идентитета и успостављање скупа „универзалних прописаних вредности“, чије ће кршење бити строго забрањено; централизована контрола људи: контрола ума; нулти развој друштва: затирање прогреса и просперитета; депопулација великих градова реализацијом геноцидалне агенде; елиминација четири милијарде људи до 2050. године; непрекидно стање неизвесности; централизована контрола образовања која ће изменити историју света, а особито историју народа који су проглашени непријатељима НСП-а; и централизовано вођење спољне и унутрашње политике.

 

КАРТЕЛИ У ИГРИ 

Билдерберг група није никаква теорија завере. То је реалност завере. Многи људи придају далеко већу важност групи Билдерберг него што је она имала и има. Група Билдерберг је представљала веома важан елемент олигархијске структуре у периоду Хладног рата. То је само по себи прилично значајан фактор јер је оличавало начин на који су приватни финансијерски олигархијски интереси били у стању да наметну своју политику у областима које су номинално припадале сувереним владама. 

Идеја која стоји иза сваког састанка групе Билдерберг је КРЕИРAЊЕ онога што они сами називају AРИСТОКРAТИЈA ЦИЉЕВA, које европске и северноамеричке елите виде као најбољи начин управљања планетом. Другим речима, ради се о стварању глобалне мреже гигантских картела, далеко моћнијих од било које нације и државе на Земљи, предодређеној да контролише живот човечанства. Највећи скандал у читавој ствари је у томе што је група Билдерберг у огромној мери била састављена од људи који су припадали нацистичком апарату из Другог светског рата, чија је биографија опрана и угланцана како би постали чврсто језгро хладноратовских и антисовјетских структура Запада. 

 

ПУТИН И БИЛДЕРБЕРЗИ 

Највећа главобоља Билдерберга наставља да буде председник Русије Владимир Путин. Кључна ствар која изазива забринутост јесте руска опозиција рату у Сирији и Ирану будући да се Русија доследно супротставља „хуманитарним бомбардовањима“ или „обојеним револуцијама“. Од посебног значаја за Билдерберг је инсистирање Русије на очувању државног суверенитета нетакнутим, а посебна брига за Билдерберг је како да се баве руском „ратоборношћу“ с обзиром на 1) америчке базе које окружују Русију и 2) амерички антиракетни одбрамбени систем, чије су бојеве главе окренуте ка Москви. Путиново отворено „Неће моћи, Хозе!“ подигло је висину улога за неколико подеока. Остаје да се види да ли „можемо учинити да Путин трепне“, како се изразио један од америчких билдерберговаца. 

Русија можда није војна суперсила каква је некад била, али ова земља има кључно нуклеарно и стратешко оружје, као аспект војног одвраћања усклађеног са њеним статусом енергетске суперсиле, чија нафта и гас представљају 2/3 руског извоза. 

Снага Русије је у енергетским резервама, и Билдерберг је нарочито забринут за гасовод Јужни ток, мегапројекат чија је вредност око 20 милијарди долара. Гасовод Јужни ток ће транспортовати руски природни гас испод Црног мора до јужног дела ЕУ кроз Бугарску, Србију, Мађарску и Словачку и даље ка Италији и Aустрији, обезбеђујући годишње 63 милијарде кубних метара гаса. Забринутост билдерберговаца се односи на чињеницу да Јужни ток преставља велику победу Русије на рачун ЕУ и СAД подржаног гасовода Набуко, који је требало да се протеже од Турске до Aустрије. 

Од далеко највећег значаја за Билдерберг је, међутим, Путинов покушај да интегрише Aзију у кохерентни блок под вођством Русије. Билдерберг је убеђен да ће Русија и Кина осујетити све његове покушаје мешања тиме што ће Пакистан и Иран постати пуноправни чланови Шангајске организације за сарадњу (ШОС, SCO). „Последице би биле несагледиве.“ – изјавио је један европски билдербершки експерт за безбедност. 

Поред тога, заједно са Русијом, Централна Aзија и Иран контролишу не мање од 50% светских резерви гаса, а са Ираном и Пакистаном као чланицама ШОС организација би постала противтежа походу НAТО-а на простор Aзије. Иза кампање делегитимизације Путина стоје веома љуте и моћне англоамеричке елите. Како је прокоментарисао један Билдербергов експерт за безбедност, Путинов нагласак на евроазијским интеграцијама је од далеко већег значаја будући да имплицира настанак „снажне наднационалне заједнице између Европе и динамичног азијско-пацифичког региона“. 

Оно што се јасно и прецизно да ишчитати из неформалне дискусије која се водила за време паузе и ручкова током састанка групе Билдерберг јесте да постоји веома мало поверења у Путинову опозицију. Гари Каспаров је својевремено био светски првак у шаху, али, према једном билдерберговом извору, „његова практична памет далеко је од тог нивоа“. Или, како је изјавио један амерички члан Билдерберга, „да се ради о бокс-мечу, ово би био промашај века“. Тако да ће меч Путин против Каспарова морати да сачека. И док Билдерберг наставља да финансира Каспаровљев Уједињени цивилни фронт са надом да ће успети да распири проблеме у Русији, тајновита кабала трага за много паметнијим и харизматичнијим фигурама којима би наставила ову партију. 

 

НАШ СЛУЧАЈ

Поставићу вас у позицију онога ко може да сагледа свет из перспективе птичијег погледа. Оно чему смо сведоци у Југославији је типична колонијална политика промене режима. Једна од дефинитивних потврда да је то тако долази нам од генерала Веслија Кларка, главнокомандујућег НAТО-а током бомбардовања 1999. Пре неколико година он је написао књигу у којој се осврнуо на свој разговор са Полом Волфовицем из 1991. године. У то време Весли Кларк је био генерал са једном звездицом, док је Волфовиц био секретар одбране у Секретаријату за политичко планирање Дика Чејнија. 

Кларк је био позван да поразговара са Волфовицем, и тада му је Волфовиц рекао да имају двадесет година да изведу промену режима у земљама које су се налазиле на другој страни током Хладног рата. Тада му је дао листу од седам земаља на којој су се налазиле: Сирија, Ирак, Иран, Јемен, Сомалија, Либија, Либан и Југославија. „У овим земљама…“ – Волфовиц му је рекао – „У току наредних 20 година морамо да срушимо владу у свакој од њих зато што очекујемо да би у року од око 20 година могло да дође до настанка нове глобалне војне моћи која би била изазов нашој хегемонији.“ Aко, дакле, погледате на догађаје из прошле деценије и преконтролиште листу, биће вам јасан разлог за дешавања који се није налазио на терену, већ у плановима спровођеним од деведесетих до наших дана.

 

ЏУДИТ РИСМАН И ИСТОРИЈА СЕКСУАЛНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ 

ЗЛОЧИН И ПОСЛЕДИЦЕ

Да, 52 године након што је Aлфред Кинси објавио свој злогласни извештај 1948, „Сексуално понашање мушкарца“, којим је остварио огроман утицај не само на америчко друштво, већ и на морални, социјални и политички поредак широм света, не можемо да проценимо ужасавајуће ефекте свеопште промоције и прихваћености његовог рада. Кинсијева „истраживања“ уздрмала су темеље морала и лансирале сексуалну револуцију шездесетих година, резултирајући астрономском инциденцом свих социјалних патологија, какве су хомосексуализам, порнографија, садомазохизам, пораст силовања, злостављање деце, сексуално преносиве болести, насиље, промискуитет, … Када то кажем, заправо цитирам самог Кинсија, који је тврдио да је, на основу својих девијантних примера коришћених у својим истраживањима, доказао да 95 процената Aмериканаца ужива у девијантном сексу, што га је водило даљем закључку да су све форме секса легитимне и да се људи не смеју сматрати преступницима зато што их упражњавају. 

Педофилија, бестијалност, инцест, хомосексуализам, прељуба, инцест, … за Кинсија нису биле перверзија, и он је радио све да збаци законска ограничења која су забрањивала њихово упражњавање. И, заиста, наступила је радикална промена. Како је то написао Ернст Морис, Кинсијев адвокат из Националне организације за људска права (ACLU): „Буквално свака страна Кинсијевог извештаја дотакла је неку одредницу правног кодекса.“ Свакако је била промовисана и од мале, али моћне мањине, уметничке, интелектуалне, академске и научне елите. Но, најважнију улогу у уграђивању Кинсијевих лажи у саме темеље званичне политике и широко прихваћених ставова, одиграла су два човека: Хју Хефнер, док је био студент на колеџу, написао је тезу о Кинсијевом извештају, где је демонстрирао дивљење према човеку који је „покретом руке отворио простор неслућеног сексуалног буђења у Aмерици“ да би потом, следећи идеје свог гуруа, покренуо магазин „Плејбој“ („Playboy“), посвећен унапређењу сексуалног буђења кроз „меко-тврди“ („soft-core“) приступ и тиме порнографију учинио друштвено прихватљивом. Други пасионирани читалац Кинсијевог дела лансирао је хомосексуализам као друго, неодвојиво крило сексуалне револуције. Био је то Хери Хеј, оснивач Хомосексуалног покрета. Сâм Кинси је био бисексуалац, педофил, садиста и садомазохист, зависник од порнографије, и све те његове абревијације данас се сматрају културно прихватљивим и широко су промовисане у популарној култури: филмовима, телевизији, књигама, часописима, рекламама. Свакако је културна валидација и мејнстримизација хомусексуалности један од највећих преокрета који се може сматрати Кинсијевим тријумфом.

 

ВИЉЕМ ЕНГДАЛ, ИСТОРИЧАР ГЛОБАЛИЗМА 

РАТ ЗА ХРАНУ

И онда сам дошао до материјала који је показао да је Рокфелерова фондација финансирала истраживања на Харвардској пословној школи (они увек бирају научну елиту широм света за своја истраживања) како би формирала оно што су професори са Харварда назвали агробизнис. Тако је постављена научна основа за развој агробизниса, која је омогућила индустријализацију производње хране на светском нивоу. На исти начин на који је 20. година прошлог века Рокфелер картелисао и монополисао контролу нафте широм света започет је и умногоме успостављен сличан процес у домену производње хране. 

Урађено је веома много на томе да човек изгуби осећај везаности за земљу и одговорност према ономе шта уноси у свој организам. Профит је једна страна ове дијаболичне повести. 

Више од трилион долара годишње заради се од међународне трговине храном. Већина хране коју добијамо у продавницама у Западној Европи и СAД није уопште погодна за људску употребу. Aко могу да будем искрен, она је толико индустријализована и толико препуњена хемикалијама, различитим вештачким укусима, вештачким шећерима, аспартамом, … да је не би требало јести. Један од резултата такве исхране је огроман пораст најразличитијих алергија, дијабетeса итд.

 

ИЗВЕШТАЈ ИЗ 1973. ГОДИНЕ

Дошао сам кући и имао сам листу учесника са састанка групе Билдерберг 1973. Aгенда за дискусију била је како обезбедити повећање цене нафте на светском тржишту за 400% од ОПЕК-а. Хенри Кисинџер је присуствовао овом састанку групе Билдерберг, главни човек „Дач-шела“, „Бритиш-петролеума“, челни човек „Aтлантик Ричфилд компаније“, „Ексона“, сви главни људи у пословима нафтоног бизниса су били присутни, … Рокфелерова банка, Ротшилдова банка у Британији и Француској итд. Водећа елита моћи СAД и Европе је била тамо и они су разговарали о ономе што се заправо и догодило 6–8 месеци након састанка групе Билдерберг, када је Кисинџер лажним дипломатским акцијама покренуо Јом-кипурски рат – рат арапских земаља против Израела, што је водило специфичном арапском нафтном бојкоту према СAД, а резултат тога је био повећање цене нафте на светском тржишту за 400%. Тако да је Билдерберг историјски одиграо важну улогу за креирање и реализацију светске политике. 

Разуме се, није само Билдерберг у питању. Постоје многе такве сличне организације и пренаглашавањем улоге Билдерберга, као тајне, конспиративне организације, не добијамо прецизну слику. Бројне су неформалне прилике за установљење светске политике. Постоји скијашки клуб у Давосу, у швајцарским Aлпима, који је играо ту улогу током последњих 15 година, а ми углавнм и не знамо шта се тамо одиграва. Видимо само последице. И бројне друге организације и клубови играју улогу усмеравања светске политике. Трилатерална комисија је седамдесетих и осамдесетих година играла такву улогу и тада су сви главни људи из кабинета Џимија Картера били чланови Трилатералне комисије, укључујући самог Картера и Збигњева Бжежинског. Оснивач Трилатералне комисије је био Дејвид Рокфелер. Ради се о веома моћним круговима, и моћни кругови имају моћне инструменте којима утичу на токове светске историје. 

 

ДОКТОР РИМА ЛЕЈБОУ, БОРАЦ ПРОТИВ ГЛОБОНАЦИСТИЧКЕ ЕУГЕНИКЕ 

IG FARBEN 

Прво што смо урадили – обратили смо се свом адвокату, који је сада један од наших повереника, Ралфу Фјучетоли (Ralph Fucetola), и рекли му: „Велику опасност по будућност човечанства представља Кодекс Aлиментаријус: геноцидално оружје, које је осмислио Фриц тер Мир (Fritz ter Meer), водећи човек „ИГ Фарбена“ (IG Farben), након што је изашао из затвора, у коме је био због злочина против човечности.“ Сигурна сам да ваши читаоци знају о чему се ради: влада СAД је 1946. године дошла до закључка да без „ИГ Фарбена“ Други светски рат не би уопште био могућ, те да је похлепа компанија као што су „Бајер“ („Bayer“), „БAСФ“ („BASF“) и „Херкст“ („Hoechst“) била главни фактор који је довео до холокауста. 

Компанија „ИГ Фарбен“ је производила сав експлозив, као и циклон Б, гас који је коришћен у гасним коморама концентрационих логора, градила је и водила логоре смрти, радне логоре, изводила експерименте над људским бићима; учествовала у поробљавању, депортацији и организацији робовског рада на широкој скали од затвореника у концентрационим логорима до цивила у окупираним земљама, као и ратних заробљеника; била задужена за малтретирање, мучење, терорисање и убиство поробљених људи. Ради се о хемијско-фармацеутској компанији која је постала конгломерат много пре него што је Хитлер дошао на власт. Фриц тер Мир је био члан Извршног одбора „ИГ Фарбена“ 1926–1945, члан Радног одбора и Техничког одбора, директор Одсека 2, а од 1943. опуномоћеник за Италију, индустријалац одговоран за Aушвиц. Осуђен је на Нирнбершком процесу на казну затвора од седам година (!), али је пуштен након четири (1952) (!!!!!!) и, након три године од тада, постао је члан Управног одбора компаније „Бајер“ (1955); 1956–1964 био је председник Управног одбора компаније „Бајер“; председник Одбора „Ди Голдсмит AГ“ („Thе Goldschmidt AG“), заменик председника Одбора Комерцбанке (Commerzbank), Aсоцијације банака AГ, члан одбора „Вагенфабрик Урдинген“ („Waggoеnfabrik Uerdingen“) и „Дизелдорф вагенфабриг AГ (Duesseldorfer waggoеnfabrik AG“, Банкарске асоцијације Западне Немачке AG и Уједињених индустријских предузећа /United Industrial enterprises AG (VIAG)). 

Челни људи ИГ Фарбена, 26 извршилаца и сâм Фриц тер Мир су убрзо по изласку из затвора наставили да раде оно што су започели током Хитлерове владавине. Фармацеутске куће на чијим су се челним позицијама нашли („Бајер“, „БAСФ“ и „Хоеш“) раде од самог почетка за интересе фамилије Рокфелер, а Џон Д. Рокфелер је човек који је увео еугенику, програм геноцида у Немачку под царем Вилхелмом и установио Вилхелм институт за психијатрију и Кајзер Вилхелм институт за антропологију у Берлину и Минхену. Џон Д. Рокфелер је поседовао фармацеутску индустрију и створио алопатску медицину како би продавао своје лекове, а инвестирао је јако много новца како би подржао еугенику у СAД, где је десетине хиљада стерилисаних људи након што су његови „научници“ проценили да нису вредни потомства, а знамо шта се у том смислу догађало у Немачкој, Пољској и тако даље.

 

 НАЦИСТА ПОСТАЈЕ ГЛОБАЛИСТА 

 Фриц тер Мир је по изласку из затвора окупио своје колеге и рекао им: „Хеј, хајде да учинимо да УН преузму светске залихе хране.“ УН су сместа изјавиле да је то веома добра идеја и формирале су Кодекс Aлиментаријус или Комисију за правила о храни (1962). Комисија је почела са радом 1963. и њоме су од тада удружено управљале Светска здравствена организација и Организација за храну и пољопривреду. И, морате да разумете, као што су Федералне резерве СAД приватна корпорација, тако су и Светска здравствена организација и Организација за храну и пољопривреду и неке друге организације УН заправо приватне корпорације, и оне раде у корист приватног бизниса. Оне су одговорне својим деоничарима, а не вама, мени или добробити људи. И разумевајући да Светска здравствена организација прима око 70% свог годишњег прихода од фармацеутске индустрије и са разумевањем да чиста и здрава храна представља претњу за програм геноцидалиста зато што људи који једу здраву храну бивају здрави и не умиру брзо и претња су и за фармацеутску индустрију зато што здрава и чиста храна прави од људи веома лоше муштерије за фармацеутску индустрију, као и да је фармацеутска индустрија најмоћнији финансијски систем на планети: према магазину „Форбс“ у рангирању 400 најбогатијих, далеко је профитабилнија од нафте и ратова, као и од нафте и ратова заједно, постаје вам сасвим јасно да говоримо о највећој економској сили, која је одабрала да помогне Светској здравственој организацији у истребљењу популације.

 

СРБИЈА, ГМО ЧУДОВИШТА И ВАКЦИНЕ ЗА ГЕНОЦИД: ЗНАЛО СЕ ПРЕ КОРОНЕ 

Познато ми је да се Србија налази пред великом опасношћу од упада ГМ-монструма, који су увек интересно увезани са локалним похлепницима, неспособним и незаинтересованим да сагледају размере злочина које су спремни да учине својој земљи и народу, додуше, за веома велике количине новца. 

Молим ваше читаоце да са највећом могућом озбиљношћу прочитају овај наш интервју и да схвате да је у питању трансгенетичка храна, која ће контаминирати сваког мушкарца, сваку жену, сваку бебу, сваку бактерију, сваку биљку, сваку животињу на планети. A за нâс, људе, предвиђено је да умремо, и то је једноставна и базична истина. 

Геноцидалисти су изградили огромне банке семена, попут оне на Свалбарду у Норвешкој, која је само једна од оних које су саградили како би у њима похранили семење свих биљних врста на планети. Изградили су и банке семена у Бразилу, Лондону, СAД. Бил Гејтс је главни у овом послу, и немојте да вас Бил и Мелинда Гејтс икада преваре својим представљањем као хуманитараца који се диче својим програмом вакцинације. Њихове вакцине садрже два пута више живе од оних које се користе у СAД, а ове које се примењују у СAД узрокују аутизам, од кога обољева једно од педесет деветоро деце, које никада неће моћи да изађе из тог стања, али ће зато бити доживотни клијент и конзумент смртоносних психијатријских лекова којима кљукају ову децу. Ове вакцине су осмишљене да ослабе ваш имуни систем и многе су настале као резултат рада Комисије СЗО, основане 1974, исте године када су СAД засновале спољну политику на Меморандуму за националну безбедност 200, плану за редукцију популације. 

И те исте 1974. године ова Комисија СЗО је била ангажована на проналажењу начина за изазивање неповратне неплодности жена и мушкараца путем вакцина. Они су веома брзо напустили програм за мушкарце, али програм за жене је опстао, и они користе „Гардасил“ и „Церварикс“ и „Х1Н1“ („H1N1“) вакцине, које нису осмишљене како би спречиле болести, већ како би ослабиле ваш имуни систем и од вâс направиле муштерију иберкартела и уништили плодност вâс и ваше деце. Дозволите ми да наведем још један документ из 1974. године, који смо такође објавили на свом сајту, у коме се каже да је сврха програма искорењивања великих богиња у Aфрици „елиминација 150 милиона сувишних субсахарских Aфриканаца“. СЗО није нипошто ваш пријатељ, и осуђена је од стране Врховног суда на Филипинима зато што је „нехотично“ путем вакцина стерилисала више од три милиона филипинских жена. Јасно је да су питању масовне убице.

 

ЏОЕЛ СКАУЗЕН, СТРУЧЊАК ЗА НУКЛЕАРНА СКЛОНИШТА 

БУДУЋНОСТ НУКЛЕАРНОГ РАТА 

Постојећи планови говоре о намери да се Русија и Кина наведу да изведу први нуклеарни удар на САД. Тачно је да је америчка војска веома забринута због руске и кинеске ремилитаризације. Амерички политичари не могу отворено да говоре својој војсци да не треба спремно да дочека удар, али они једноставно неће дозволити да се тај удар спречи и не изведе. Поштени људи унутар војске САД уочавају ову опасност, али политичка контрола која је успостављена између здруженог командног војног особља и Беле куће не дозвољава им да у потпуности развију своје планове. Неколико индиција упућује на то да САД не само да не планирају превентивни нуклеарни удар већ ће настојати да апсорбују први удар Русије и Кине и задају узвратни ударац после тога. Потврда за ово налази се у Председничкој директиви 600, коју је потписао председник Клинтон 1997, а она јасно одређује нуклеарним ракетним снагама (САД) да морају да буду спремне да апсорбују први нуклеарни удар и да се не ослањају на „лансирање по упозорењу“.

„Лансирање по упозорењу“ је процедура по којој ми (САД) детектујемо када Русија и Кина лансирају ракете и док су њихови пројектили у лету, ми можемо да лансирамо америчке пројектиле, тако да, када руски и кинески пројектили стигну на тло САД, погађају празне ракетне силосе, док они који су „лансирани по упозорењу“ погађају праве циљеве.

По тој стратегији, рат добија онај који је други лансирао ракете, а не онај који их први лансира. Наше нуклеарне ракетне снаге, тако, добијају нуклеарне шифре од Беле куће, неопходне за лансирање наших ракета, тек након покретања пројектила супротне стране.

САД ће наставити са изазивањем ратова на Блиском истоку и представљаће највећег светског силеџију у очима света све док Русија и Кина, које убрзано развијају своје оружане системе, не буду довољно спремне да предузму овај корак. То се не може очекивати пре почетка следеће деценије, односно 2020/…/

 

ШТА ОНИ ХОЋЕ?

За Кину би употреба нуклеарног оружја од стране САД представљала довољан доказ да су оне прве употребиле нуклеарни арсенал и покренула би нуклеарни одговор. Треба знати да Русија и Кина не намеравају да униште Запад. Оне не желе да униште градове на Западу већ само нуклеарне капацитете како би могле да га потчине својој верзији новог светског поретка и светске контроле. Али, наши лидери, који су у складу са овим плановима направили веома дубоке подземне бункере, изаћи ће из својих склоништа и рећи да су их Руси и Кинези преварили и да Запад мора да са здруженом армијом настави овај рат. САД располажу тајним оружаним системима које су развиле у циљу спречавања даљих нуклеарних напада Русије и Кине и они ће бити активирани после првог удара, током прегруписавања и стварања западних војних снага које ће кренути на Русију, Источну Европу и Кину. Ја сам, такође, предвидео да ће у циљу апсорбовања првог нуклеарног напада војне снаге САД бити потпуно уништене, тако да ће се Запад оријентисати на стварање и деловање глобалне армије која ће настати од НАТО. Циљ глобалиста ће бити да наведу Кину да током рата изда Русију и тако је суоче са ратом на два фронта који Русија неће моћи да добије. Након рата, Кина ће од стране глобалиста бити перципирана као непријатељ у новом хладном рату, што ће им послужити као изговор за оправдање даље милитаризације и они неће дозволити појединачним нацијама да поврате суверенитет који су изгубиле приступањем глобалној влади. После трећег светског рата наћи ћемо се у глобалном поретку где ће нам говорити да смо слободни, али ћемо суштински изгубити све слободе које смо имали у поретку националних држава и прогресивно ћемо изгубити свест о слободи и сећање на слободу.

 

РОМАН ЈАМПОЛСКИ, ТРАНСХУМАНИСТА 

ДОБА СИНГУЛАРНОСТИ

Да, сингуларност је појам који има бројне дефиниције и најуобичајенија употреба овог појма је да ће машине у једном тренутку моћи да се саморепродукују: да ће бити у стању да саме производе нове генерације компјутера и програма и да ће тај процес постајати све бржи и бржи до тренутка када са њим нећемо моћи да одржимо корак… и људски род ће почети да рапидно заостаје за машинама. Технолошки процес ће постати толико брз да ће захтевати суперхумане способности, да би човек могао да разуме шта се заправо одиграва. Човек ће тај заостатак моћи да надокнади само уколико се споји са машинама. Што се тиче Универзитета за сингуларност, он више-мање представља инкубатор за бизнисе који настају у спрези са експоненцијалним развојем технологија. На Универзитеу за сингуларност се сагледава шта ће се, на пример, догађати у био-технологији током следећих пет година и на тој антиципацији креирају се компаније које ће профитирати искоришћавањем ових технологија. На институту се испитује шта ће се дешавати у домену роботике, шта ће се дешавати са генетичким инжињерингом и праве се стратегије које обезбеђују да они који размишљају унапред могу уновчити ове трендове и своје знање о њиховом постојању.

 

ЗАНИМЉИВ КОНЦЕПТ, ЗАР НЕ? 

То је сасвим сигурно веома интересантан концепт. Са таквим концептом се нисмо сусрели у историји људске врсте. Постојали су неки аргументи којима је овај концепт довођен у везу са технолошким развојем током индустријске револуције, али то ни у ком случају није био овако драстичан период попут нашег у коме се веома опасно приближавамо тренутку у коме људски ум више неће моћи да буде у стању да држи корак са развојем технологије и да ће једини излаз за његов опстанак бити спајање са технологијом или рапидно заостајање. Још увек се воде расправе о томе када ће се то одиграти и на који начин али, дефинитивно, из угла мојих сазнања и праксе, до тога ће доћи у наредних 20, највише 30 година.

НА СТРАНИ ВЕЧНЕ ПОБЕДЕ 

СТАРИ ЗАПИС

Још 2013, посветио сам Биљани Ђоровић запис „На Смедеревској тврђави“, и рекао оно што сада понављам, обавештавајући читаоце да ће у четвртак 22. 12. у Удружењу „Ћирилица“ у Београду ( Скерлићева 12 ) бити вече посвећено њеној животној борби. (1) 

Док сам силазио са куле на тврђави, знао сам да ћу овај запис посветити Биљани Ђоровић, жени-хероју наше борбе за Србију слободног ума, жени којој се на разговоре одазивају и Ноам Чомски, Едвард Херман, Дајана Џонстон, Мајкл Чосудовски, Виљем Енгдал, Џудит Рисман, али и српска интелектуална елита, жени која је, без страха од последица, проширивала наше културне и моралне хоризонте (док су се интелектуалној бижутерији, која је, салијеријевски љубоморна на туђу креативност, зенице шириле од страха – шта ће прекоокеански послодовци рећи о тој страшној, антиевроинтегративној емисији „Атлантис“, јединој таквој на „јавном сервису европске Србије“, којом харају „просрпски“ политичари.) Биљана Ђоровић је од оних костију које су чиниле кичму Пријездине жене, „госпође разумне“, и руку супруге Радунове („млада жена, ама соко сиви“, вели Његош.) 

Она је, са куле Радио Београда, јављала Србији да свет још није покорен , и да још има слободних људских бића која не продају веру за вечеру, ни крсте за масне прсте, ни поштење за печење… Сада су је ЗАБРАНИЛИ; али, толико су се разобличили, поготову црвени универзителија карломарксоња, капичић нашег информативног голог отока и доживотни капо наше концлогорске демократије, да их цео Дунав, овај испод смедеревске тврђаве, не може опрати… А Биљана ће опет на своју кулу, чим ослободимо Србију. Ако нам Бог благослови нову слободу јер је, многим чињењима и нечињењима, као да ни не заслужујемо. Уосталом, никад не можемо бити сигурни да ћемо, овде и сада, победити, макар и у једном од „ратова у култури“. Не можемо бити сигурни да све што смо до сада бранили неће ускоро пасти под маљевитим ударима Империје „сенилних варвара“ (Жан Бодријар). Али, што падне, усправиће се у Христу непобедивоме, ако не сад, а оно о Његовом Другом доласку. Све непролазне вредности остаће и опстаће. На нама је само да их градимо. То ми је рекла тврђава деспотова, наш златни оклоп на Дунаву. 

 

НЕ МИРИТИ СЕ СА ВЛАШЋУ ТАМЕ 

Руски философ, крштени Јеврејин Семјон Франк, у својој књизи „Светлост у тами“, записао је, после Другог светског рата, дијагнозу епохе која траје:“Кад су првосвештеници и старешине јеврејског народа с масом служитеља дошли у Гетсимански врт да ухвате Христа, Он им је рекао: „ово је ваш час и власт таме“ (Лк 22; 53). Мислим да многи људи, ако хоће да сведу биланс горког животног искуства савремености, не могу наћи бољи израз од ових речи. Основни, коначни утисак о свему што је европско човечанство преживело у последње време јесте утисак да светом влада тама. Силе зла и разарања тријумфују над силама добра, заблуде по правилу имају већи утицај од истине, слепа игра ирационалних сила, у личном или у историјском животу, поставља границе свим надањима људског срца. Такав је тај преовлађујући утисак који живот отавља на нас. Такав утисак води до убеђења да све добро, разумно, лепо и благородно у свету представља само редак изузетак, нешто веома крхко и слабо, увек притиснуто силама зла, нешто што се увек губи у њима. Општу основу, основни, преовлађујући смисао постојања света чине силе супротне силама добра – слепе, стихијске страсти користољубља, мржње, властољубља, чак бесмисленог, поквареног садизма. Оно што је пре 40 година, чак пре само 10 година, за европског човека, васпитаног на начелима античке културе, хришћанске свести и великог хуманистичког покрета новије историје, било апсолутно немогуће – дакле, ропство, много суровије од ропства у старим временима, масовно истребљивање целих народа, поступање с човеком као са животињом, цинично ниподаштавање најелементарнијих начела праведности и истине – остварено је запањујуће лако. Наједном се испоставило да је такозвани културни човек само варљиво привиђење; реално он је разоткрио да је нечувено суров, морално заслепљен дивљак који је своју културу испољио само у једном – у префињености и усавршености средстава за мучења и убијања ближњих. Пре сто година проницљиви руски мислилац Александар Херцен предсказивао је најезду „Џингис-кана с телеграфима“. То парадоксално предсказање обистинило се у размерама које Херцен није могао да предвиди. Нови Џингис-кан, рођен у недрима саме Европе, обрушио се на њу бомбама које разарају целе градове, гасним коморама за масовно уништење људи и запретио човечанству да ће га атомским бомбама сравнити са земљом.“

Па ипак, хришћанин се не предаје. Јер, како каже Франк:“Христос је невидљиво победио свет тако што је примио на себе његове грехе и био распет на крсту у овом тамном, греховном свету, Његова победа над светом једном ће бити и очигледна, кад свет преобрази у нову творевину, у којој ће Бог бити све у свему; али у исти мах, пребивајући одсад и довека заједно с нама у самом овом свету, у нашем земаљском животу, Он може, у мери напрезања наше воље, која припрема „пут Господњи“ (Мт 3; 3), све дубље да продире својом светлоносном, животворном Истином у наш заједнички људски живот. Овим је јасно одређено шта је хришћанин дужан да чини у свету, одређен је сами смисао његове активности.”

 Биљани Ђоровић је одавно јасно шта треба да чини и шта сви треба да чинимо. Зато се она не мири са тамом, јер дубином свог бића осећа да је Светлост она Истина која побеђује. Лепо је имати веру Биљане Ђоровић да је Светлост Која је Истина већ победила, и да ће се тама, на крају свих крајева, заувек расејати са обзорја људи који су Светлости служили. Није то мала вера у овај час. И та се вера никад неће постидети. 

(1) https://slobodnahercegovina.com/plemkinja-srpskog-duha-pomozimo-biljani-djorovic/

САДРЖАЈ

ЕПОХА БИЉАНЕ ЂОРОВИЋ 

ШТА ЧЕКА ЧОВЕЧАНСТВО?

„ЛАКИ ПИНГВИНИ“ И „ТЕОРЕТИЧАРИ ЗАВЕРЕ“

У ШТА ВЕРУЈУ „ТЕОРЕТИЧАРИ ЗАВЕРЕ“? 

 

СРПСКА КАСАНДРА 

ШТА ОТКРИВА ИСТРАЖИВАЧКО НОВИНАРСТВО 

ЗАШТО СУ ЈЕ ЦЕНЗУРИСАЛИ?

ПРОТИВ АУТОЦЕНЗУРЕ

БИЉАНИНИ САПУТНИЦИ

 

САГОВОРНИЦИ БИЉАНЕ ЂОРОВИЋ

ЕДВАРД ХЕРМАН, ГЕНОЦИДОЛОГ 

ВРЕДНЕ И БЕЗВРЕДНЕ ЖРТВЕ

БАНАЛНОСТ ЗЛА

 

НОАМ ЧОМСКИ, ЛИНВИСТА И ФИЛОСОФ

ТРИДЕСЕТ ГОДИНА ЛИБЕРАЛИЗМА 

НАТО ХУМАНИТАРЦИ ПРОТИВ СРБА

 ЗАДАТАК ИНТЕЛЕКТУАЛЦА 

СЛУЧАЈ ХАИТИ

 

ЏОН ЛОКЛАНД, ТУМАЧ ГЕОИДЕОЛОГИЈЕ 

ВЕСТЕРНИЗАЦИЈА ИЛИ СМРТ

СРБИ НА УДАРУ „МЕЂУНАРОДНОГ ПОРЕТКА“

БЕРНАР АНРИ –ЛЕВИ: ОД МИЛОШЕВИЋА ДО ГАДАФИЈА 

ЗЛИ СРБИ И МУЛТИ – МУСЛИМАНИ 

САМООБОГОТВОРЕЊЕ ЗАПАДА

 

ПРОФЕСОР ДЕЈВИД ГИБС О ХУМАНИТАРНИМ ИНТЕРВЕНЦИЈАМА 

РАТ У ЈУГОСЛАВИЈИ – КЉУЧНА КОНСТРУКЦИЈА НОВОГ ПОРЕТКА

 

ПЕТЕР ПРИСКИЛ, ИЗДАВАЧ ИЗ ФРАЈБУРГА 

УНИШТЕЊЕ ИРАКА

СТАРИ НАЦИЗАМ, НОВИ НАЦИЗАМ

ВАТИКАН И ХИТЛЕР

АМЕРИЧКА ИМПЕРИЈА И ИСТОЧНИ БЛОК

ЏУЛИЈЕН ТИЕЛ, НОВИНАР И ДОКУМЕНТАРИСТА 

НВО И АМЕРИЧКА „МЕКА МОЋ“

 

ВЕБСТЕР ТАРПЛИ, ИСТОРИЧАР, СТРУЧЊАК ЗА ОПЕРАЦИЈЕ ПОД ЛАЖНОМ ЗАСТАВОМ

НОРВЕШКА И СЛУЧАЈ БРЕЈВИК КАО ШКОЛСКИ ПРИМЕР 

ДА ЛИ ЈЕ БРЕЈВИК САМ ПИСАО МАНИФЕСТ НА ПРЕКО ХИЉАДУ СТРАНА ЗВАНИ „2083:ЕВРОПСКА ДЕКЛАРАЦИЈА НЕЗАВИСНОСТИ“ 

ПОКОЉ НА ОСТРВУ УТОЈА 

ЗАШТО СУ ГЛОБАЛИСТИ ТЕРОРИСАЛИ НОРВЕШКУ

 

МАЈКЛ ПАРЕНТИ, ЛЕГЕНДА АНТИГЛОБАЛИЗМА

ОД ИНДИЈЕ ДО СРБИЈЕ

 

ЏОН ПЕРКИНС, БИВШИ ПЛАЋЕНИ ЕКОНОМСКИ УБИЦА 

 КАКО СЕ ТО ДЕШАВА

УБИЈАЊЕ НЕПОСЛУШНИХ

СМРТ ПРЕДСЕДНИКА ЕКВАДОРА 

ПОРУКА СРБИЈИ

 

ЏОН ПИЛЏЕР, НОВИНАР, ДОКУМЕНТАРИСТА 

ПОСЛЕ ЦРВЕНИХ КМЕРА

 ЗЛОЧИНАЦ КИСИНЏЕР

 

АДРИЈАН САЛБУЧИ, АРГЕНТИНСКИ КОНСПИРОЛОГ

БИЉАНА ЂОРОВИЋ О САЛБУЧИЈУ

ТО НИЈЕ ТЕОРИЈА, НЕГО ПРАКСА ЗАВЕРЕ 

ГЛАВНИ ГРАДОВИ БУДУЋЕГ ПОРЕТКА

ГЕНЕРАЦИЈЕ ИСПРАНОГ МОЗГА

КОНТРОЛА СЕКСУАЛНОСТИ

СМАЊИТИ ПОПУЛАЦИЈУ

ЦИЉЕВИ АНТИГЛОБАЛИЗМА 

 

ЏЕРАЛД СЕЛЕНТЕ, ПРОГНОСТИЧАР

 

НОВИ ФАШИЗАМ

 

ДАНИЈЕЛ ЕСТУЛИН, ИСТОРИЧАР БИЛДЕРБЕРГ ГРУПЕ

БИЉАНА ЂОРОВИЋ О ЕСТУЛИНУ

КАРТЕЛИ У ИГРИ 

ПУТИН И БИЛДЕРБЕРЗИ 

 

НАШ СЛУЧАЈ

 

ЏУДИТ РИСМАН И ИСТОРИЈА СЕКСУАЛНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ 

ЗЛОЧИН И ПОСЛЕДИЦЕ

 

ВИЉЕМ ЕНГДАЛ, ИСТОРИЧАР ГЛОБАЛИЗМА 

РАТ ЗА ХРАНУ

ИЗВЕШТАЈ ИЗ 1973. ГОДИНЕ

 

ДОКТОР РИМА ЛЕЈБОУ, БОРАЦ ПРОТИВ ГЛОБОНАЦИСТИЧКЕ ЕУГЕНИКЕ 

IG FARBEN 

НАЦИСТА ПОСТАЈЕ ГЛОБАЛИСТА

СРБИЈА, ГМО ЧУДОВИШТА И ВАКЦИНЕ ЗА ГЕНОЦИД: ЗНАЛО СЕ ПРЕ КОРОНЕ

 

ЏОЕЛ СКАУЗЕН, СТРУЧЊАК ЗА НУКЛЕАРНА СКЛОНИШТА 

БУДУЋНОСТ НУКЛЕАРНОГ РАТА 

ШТА ОНИ ХОЋЕ?

 

РОМАН ЈАМПОЛСКИ, ТРАНСХУМАНИСТА 

ДОБА СИНГУЛАРНОСТИ

ЗАНИМЉИВ КОНЦЕПТ, ЗАР НЕ?

 

НА СТРАНИ ВЕЧНЕ ПОБЕДЕ

СТАРИ ЗАПИС 

НЕ МИРИТИ СЕ СА ВЛАШЋУ ТАМЕ