Новица Ђурић: Здравко Кривокапић, премијер који је украо народу победу

Први сарадници кажу да је непоправљиви апсолутиста и да његова реч мора „пасти” на свако кадровско решење

Да су крхка обећања председника Владе Црне Горе Здравка Кривокапића, схватило се након што је јавно обећао да улицама Подгорице неће ићи „мерцедесима” уз бројно обезбеђење. Истина је да се не вози било којим, већ најскупоценијим „мајбахом” од пола милиона евра уз обезбеђење.

До пре годину дана предводник победничке коалиције, која је након 30 година срушила режим Мила Ђукановића с подршком 41 посланика, сада је премијер који влада са само три посланика његовог потпредседника Дритана Абазовића. Уписао се у историју црногорског парламентаризма као једини кога од дана именовања победничка листа оспорава, а бирачи оптужују да им је „украо изборну победу”.

Народ је запазио да се олако одриче својих речи, па је тако као „први крштени премијер Црне Горе”, у неколико наврата погазио реч да ће са Српском православном црквом (СПЦ) потписати Темељни уговор. Да ће то одмах урадити, заклео се и у Храму Христовог Васкресења када се заплакао на рамену митрополиту Амфилохију недуго након резултата избора. Ближи том загрљају кажу да је митрополит рекао: „Благо мени”, верујући да ће укинути антиправославни Закон о верским заједницама и потписати Темељни уговор са СПЦ. Истина, закон је измењен и усвојен, а усаглашавање Темељног уговора с Патријаршијом платио је сменом с места министра правде Владимир Лепосавић. Премијер Кривокапић је потом одрадио „правну чистку” уговора и у измењеним варијантима понудио СПЦ на усвајање. Из највеће православне куће стигао је одговор да је „побркао лончиће”, нудећи да понуђено не буде прихваћено. Прошао је и 30. октобар, дан упокојења митрополита Амфилохија, када се заклео да ће потписати Темељни уговор. Обећава да ће га потписати, али изгледа да чека да му јаве „они из једне стране амбасаде који су му рекли да не потписује”, како то тврди позиција.

Први сарадници кажу да је непоправљиви апсолутиста и да његова реч мора „пасти” на свако кадровско решење.

Присталице победничке коалиције Демократског фронта (ДФ) изгубиле су поверење у Кривокапића, најпре јер је изневерио њихова очекивања: успостављање искрене и братске сарадње са Србијом, укидање санкција Русији, повлачење признања такозване државе Косово, већу запосленост, као и обрачун с криминалом и мафијом…

Игнорисао је све кадрове ДФ-а. Уместо њихових, свој кабинет је прогласио „експертском владом”. Заобилазећи кадрове најјачег владајућег савеза Нове српске демократије Андрије Мандића, али и лидере Народне демократске партије, Социјалистичке народне партије и Покрета за промене, Милана Кнежевића, Владимира Јоковића и Небојше Медојевића, председник владе је био принуђен да прихвати реконструкцију свог кабинета, али, како оцењују победничке партије, „покушава добити на времену у настојању да формира своју – Демохришћанску партију”.

Склон је уверењу да званични Београд и Москва нешто „мешетаре по Црној Гори” и да су провокације с његовим ћеркама и сином „смишљене и не случајне”. Ко је београдским улицама био штићено лице познато је, али не и да ли је особама с тим статусом све дозвољено.

Део наслова и опрема: Стање ствари

(Политика, 10. 11. 2021)