NJEGOŠ, ALBANCI I AKADEMIK BUROVIĆ

Evo punih tri godina što je izašlo iz štampe djelo akademika, prof. dr Kaplana Burovića NJEGOŠ I ALBANCI, drugo dopunjeno izdanje, u kojemu se, kako nam to i naslov knjige kaže, piše ne samo o Njegošu, već i o Albancima, o njihovom stavu prema njemu i njegovom stvaranju. Od prvog izdanja te knjige prošle su 17 godina. Dan-danas Albanci o njoj ćute, iako nam autor Burović donosi tu i faksimilno takva dokumenta, koja nas stvarno zapanjuju, sleđuju nas otvorenih usta. Pitamo se, je li moguće da albanska majka još nije rodila sina da uzme smelost i bar da izrazi sažaljenje i svoje neslaganje sa albanskim huliganima, koji su sročili to OTVORENO PISMO. Da možda Zyraja i Mali Budo, iz njihovog sajta <mne.ul-info.com> ne pretstavljaju albanski narod ?

Jedan od skljepača tog PISMA je i Ndue SINIŠTAJ, albanski buržuaski intelektualac, književnik i superklug. Akademik Burović je u svojoj knjizi o Njegošu i Albancima objavio jednu mikrologiju za g. Siništaj, koju vredi da pročitaju svi. Zato je i donosimo ovde.

 

 

U paskvili OTVORENO PISMO, albanski rasista Ndue Siništaj, pored ostalog piše: „Vama je, gospodine Resulbegoviću, vama je učitelj Njegoš…Tvoj je učitelj tako perverzan da ide do takve mjere – Ljubi svoga bližnjega kao samog sebe i veli

„a u jedan kot’a da ih svariš,

ne bi im se čorba smiješala…““

Pre svega ovo nisu Njegoševe reči. To kaže Vuk Mandušić, kao što i kavazbaša Ferat Začir kaže:

„Iako je zemlja pouzana,

dvije vjere mogu se složiti,

kâ u sahan što se čorbe slažu „.

Pripisati Njegošu reči Vuka Mandušića i osporiti mu reči Ferhata Začira znači interpetirati GORSKI VIJENAC tendenciozno, sa nepijateljskih pozicija prema delu i prema autoru. Ovo je jedna stana problema.

Druga strana problema je istinitost i stava Vuka Mandušića i stava Ferhata Začira. I ne samo za ona vemena, pre skoro 200 godina, kada je pisan GORSKI VIJENAC, već i dan-danas. Među nama i dan-danas srećemo po kojeg Vuka Mandušića ne samo među pravoslavnim, već i među muslimanima, kao i puno Ferhata Zarića, kako među muslimanima, tako i među pravoslavnima.

Preko svih imamo Njegoša, koji se pobratimio sa Crnogorcem muslimanske vere. Zato ga i proglašavamo za svog učitelja i ponosimo se s tim što smo njegovi učenici.

Sigurno, sa vremenom, i mi smo pošli dalje, jer ne tapkamo u mesto. Vidite za ovo moju pesmu Ne pita se ko kakvu krv ima!, koju posvećujem upravo Njegošu, a donosim je u ovom izdanju.

Vi, gospodine Siništaj, stigli ste do te svesti da zamenite odoru popa za gaće jedne švajcarske lepotice, ali ne i do moje svesti da se danas ne pita više ni ko kakvu krv ima. Trebaće vam da se iznova rodite da biste razumeli Njegoša. A što se tiče mene, sa tim vašim antikomunističkim sargazmom, nećete me razumeti danas i do veka.

Dodajem: Njegoš nije bio samo moj učitelj, već je bio i učitelj vašeg Ðerđa Fište. Ili vam nije rekao ovako vaš Ernest Kolići?! Sam Fišta rekao vam je i nešto još veće: da Njegoša ima u srcu !!! E pa, kad ga on imao u srcu, kako da ga nemam i ja, u čijim žilama teče njegova krv – ne samo po nacionalnosti, već i po pobratimstvu, pa – bogami – i po nečemu drugom: al tiranstvu stati nogom za vrat, to je ljudska dužnost svakolika….

Da je živ moj učitelj Mihailo Gazivoda, pokoj mu duši, sigurno bi mi uznemireno rekao:

„Dosta, Kaplane, dosta!…Evo ti petica, Kaplane !!!“¹⁾

_______________

1) BURO, Dušan : AKADEMIK BUROVIĆ, Ulcinj 2015, str. 41-2: „Od prvog dana školske godine, Mihailo Gazivoda je zatražio od svojih učenika da mu nauče napamet „Gorski Vijenac“ i „Smrt Smail-age Čengića“. Bez toga nije davao prelaznu ocenu nikome. Kad je ispitao Kaplana, koji mu izrecitira odlično sve, reče mu: „Dosta, zaslužio si trojku, sada radi da zaslužiš veću ocjenu !“ Nezadovoljan tom ocenom Kaplan nastavi da mu recitira i poemu „Evgenij Onjegin“, na ruskom jeziku. Tada mu uča reče uznemireno: „Dosta! Dosta! Evo ti petica !!!“ Desilo se ovo početkom 1949.godine, kad je proradio Goli Otok, a mi – Crnogorci – pjevali: „Ne bojmo se braćo avijona,/ Nas i Rusa dvjesta milijona…“ Pa i : „Ne bojmo se braćo ni udbaša,/ Pobjeda će opet biti naša !“.