Нивен Винчестер: Трампове царине ће највише погодити САД

Након јучерашњег Трамповог обраћања може се рећи да имамо јаснију слику о новим царинама и о томе како ће оне утицати на трговину других држава, али и економију самих Сједињених Америчких Држава.

Бела кућа тврди да ће ове царине на увоз смањити трговински дефицит САД и решити оно што се сматра неправедним и нереципрочним трговинским праксама. Трамп је изјавио да ће овај дан бити запамћен као дан поновног рођења америчке индустрије и повратка судбине САД у своје руке.

„Реципрочне“ царине Вашингтона су осмишљене тако да намећу таксе другим земљама које су еквивалентне половини трошкова које, како се претпоставља, трпе амерички извозници у те земље кроз царине, манипулацију валутом и нецаринске баријере. Свакој држави је додељена висина царине који ће се примењивати на већину робе. Док су челик, алуминијум и моторна возила, већ били изложени новим царинама.

Минимална основна царина за сваку земљу износи 10 одсто. Међутим, многе земље су добиле знатно веће стопе, укључујући Вијетнам (46 одсто), Тајланд (36 одсто), Кину (34 одсто), Индонезију (32 одсто), Тајван (32 одсто) и Швајцарску (31 одсто). Треба напоменути да је висина царине за Кину додатак на већ постојећу царину од 20 одсто, па се укупна царина на кинески увоз повећава на 54 одсто. Земље којима су додељене царине од 10 одсто укључују Аустралију, Нови Зеланд и Уједињено Краљевство.

Канада и Мексико су овом приликом изузети од реципроцних царина, али роба из тих земаља подлеже царини од 25 одсто према ранијој, одвојеној извршној наредби.

Иако неке земље заиста наплаћују веће царине на америчку робу него што САД намећу на њихов извоз, а нове царине (царине „Дана ослобођења“ речено Трамповим речником) наводно представљају само половину пуне реципрочне стопе, прорачуни који стоје иза тога су подложни оспоравању. На пример, нецаринске мере су познате по томе што су веома тешке за мерење и процену и „подложне великој неизвесности“, што потврђује и једна недавна студија.

Друге земље ће вероватно одговорити подизањем царина на амерички увоз. Канада (највеће тржиште за амерички извоз), ЕУ и Кина су већ најавиле да ће одговорити истом мером.

Утицај на БДП са одмаздом

Да бих проценио утицаје овог трговинског сукоба по принипу „око за око, зуб за зуб“, користим глобални модел производње, трговине и потрошње роба и услуга. Слични симулациони алати – познати као „рачунски општи модели равнотеже“ (computable general equilibrium models) – широко се користе од стране влада, истраживача и консултантских фирми за процену утицаја промена у одређеним јавним политикама.

Први модел симулира сценарио у којем САД намећу реципрочне и остале нове царине, а друге земље одговарају једнаким наметима на америчку робу. Процењене промене у БДП-у због такве царинске политике приказане су у табели испод.

Царине, дакле, умањују БДП Сједињених Држава за 438,4 милијарде америчких долара (што износи 1,45 одсто). Када се то подели на 126 милиона домаћинстава у земљи, БДП по домаћинству опада за 3.487 долара годишње. То је веће од смањења у било којој другој земљи.

Процентуално смањење БДП-а је највеће у Мексику (2,24 одсто), а затим у Канади (1,65 одсто), јер ове земље у САД извозе више од 75 одсто свог укупног извоза. Мексичка домаћинства би по овом сценарију била сиромашнија за 1.192 долара годишње, а канадска домаћинства за 2.467 долара. Друге земље које би доживеле релативно велика смањења БДП-а су Вијетнам (0,99 одсто) и Швајцарска (0,32 одсто).

Бела кућа тврди да ће ове царине на увоз смањити трговински дефицит САД

Неке земље би могле и зарадити у овом трговинском рату. Обично се ради о онима које су суочене са релативно ниским царинама од стране САД (а самим тим и са релативно ниским царинама на америчку робу). Нпр. Нови Зеланд (са 0,29 одсто) и Бразил (са 0,28 одсто) доживели би највећи раст БДП-а. Домаћинства на Новом Зеланду била би богатија за 397 долара годишње.

Укупни БДП остатка света (све земље осим САД) смањује се за 62 милијарде долара. На глобалном нивоу (укључујући САД), БДП опада за 500 милијарди долара (0,43 одсто). Што је резултат који потврђује познато правило да трговински ратови смањују глобалну економију.

Утицај на БДП без одмазде

У другом сценарију приказујемо шта се дешава ако остале земље не реагују на царине САД. Промене у БДП-у дела земаља приказане су у табели испод.

Земље које се суочавају са релативно високим царинама САД и које шаљу велики део свог извоза у САД доживљавају највећа пропорционална смањења БДП-а. Ту спадају Канада, Мексико, Вијетнам, Тајланд, Тајван, Швајцарска, Јужна Кореја и Кина.

Док земље које се суочавају са релативно ниским новим Трамповим царинама имају извесне користи, при чему Уједињено Краљевство доживљава највећи пораст БДП-а.

Царине смањују БДП Сједињених Држава за 149 милијарди долара, јер царине повећавају трошкове производње и цене за потрошаче у САД.

Укупни БДП за остатак света (без САД) смањује се за 155 милијарди долара, што је више од два пута веће смањење у поређењу са сценаријом са царинском одмаздом других земаља према САД. Ово указује на то да остатак света одмаздом може смањити губитке. Истовремено, одмазда доводи до лошијег резултата за Америку.

Предходне најаве царина од стране Трампове администрације успориле су токове међународне трговине. Новоуведене реципрочне царине додатно ће их угрозити. А на концу, САД од свега могу претрпети највећу штету.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Извор: The Conversation

Насловна фотографија: Chip Somodevilla/Getty Images