МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: „Ништа ви о Црној Гори, Србину и Русу не знате…“

„Господа у оставци ћуте: премијер, министри спољних и унутрашњих послова, ваљда су им и памет и кураж у оставци (вечитој), па нећу о њима ни реч, али хоћу дипломатском кочоперју који је умислио да му је Црна Гора некакав регрутни центар…“

Дакле, амбасада Украјине у Црној Гори позива добровољце у некакву „легију странаца“ за рат против „руског агресора“, и ником ништа!

Господа у оставци ћуте: премијер, министри спољних и унутрашњих послова, ваљда су им и памет и кураж у оставци (вечитој), па нећу о њима ни реч, али хоћу дипломатском кочоперју који је умислио да му је Црна Гора некакав регрутни центар…

Јесте ли чули, господо, ону: „Што је руско- то је благословено“?!

Ја јесам, небројено пута, још као дете, у брдима моје Црне Горе, тако су нас и задојили и заклињали, не без разлога!
Не зато што смо ми „мали Руси“, како неки веле, већ што смо велики Срби, а великим нас чини душа сва саткана од ловћенске висине и сибирске тишине!

Не знате шта је то, јел да?!

Ловћенска висина је јединство са Господом, а сибирска тишина вечна молитва, литургија на којој живи, уснули и још нерођени стојима једни уз друге, једни у другима, једни за друге- Руси и ми!

Господ нас је сео на скуте и заветовао да не пожалимо живота једни за друге, и нисмо их жалили, нити ћемо, јер живот је оно за шта га дајеш а не за шта га живиш.
Не схватате ни то, наравно.

Живот је пуко и трошно постојање ако страхујеш колико га је прошло и колико га је остало, а ако га свакога дана дајеш за оно од живота веће и узвишеније- тада си и ловћенска висина и сибирска тишина, васкрсан и распет крај Бога- Христа, вечан у брату и брат векован у теби.

Зато ви устројавате некакву „легију странаца“, олош и крвнике који ће стати у строј јер мрзе, данас би се напили руске крви, а већ сутра ваше, но…

Да Руси позову то би био „строј братства“, исповеђен и причешћен болом и ранама једни других…

Ви ћете командовати јуриш, и јурнуће звери где нањуше крв невиних, а нашим стројем би иконе командовале: „За нама, децо Христова“, јер Господ је тамо где је братска саборност, а не туђински поклич на крв!

Не схватате ви шта је Црна Гора, ко је Србин и истински Црногорац, па телалите у јаничаре…

Гледао сам руске ходочанике на коленима крај згаришта (тадашњег) манастира Зочиште, где плачу Литургију и где кидају кошуље да у њих саберу што више свете српске земље, јер и за њих је света!

Свако је од њих понео Косова и Метохије да га вазда буде, ако ко устврди да га за Срба више нема!

Гледао сам и како ме у тим истим топлим, материнским сузама дарују латицама са кивота Свете Блажене Матроне, да ме довека мирисно сећају где ми је дому – дом и где ме чека брат да ме под крстом одмени…

Ништа ви о Црној Гори, Србину и Русу не знате, јер за вас је небо оно што видите над собом, а за нас оно што носимо у очима једни за друге.

Да сва ђавоља сила јурне на Русију неће је наћи тамо где је траже, баш као и да се читав пакао сјури на Србију, Црну Гору, Републику Српску и Републику Српску крајину- неће их ни догледати…

Не схватате ни то, нити можете, ви сабирате „легију странаца“, нас је Господ сабрао у Легију братства!
Ви манито јуришате за зверима, ми спокојно идемо за иконама…

Не мрзим ја Украјину, напротив, презирем оно за шта сте продали душе…

Сабирате звери које би се и ваше крви напили, а ми вас чекамо на Литургији, још је у братству места за вас!
Запамтите довека- живот је пуко и трошно постојање ако страхујеш колико га је прошло и колико га је остало, а ако га свакога дана дајеш за оно од живота веће и узвишеније- тада си и ловћенска висина и сибирска тишина, васкрсан и распет крај Бога- Христа, вечан у брату и брат векован у теби.