НИНО РАСПУДИЋ: Гретенизам, последњи стадијум капитализма

Невоља са савременим “спасимо климу” покретом није у томе што је постао нека врста нове религије, већ што је ријеч о врло агресивној религији, испреплетеној са сумњивим политичким и економским интересима и са све очитијим тоталитарним претензијама.

Иако се воле позивати на науку, њени поборници поступају као догматици. Око врло сложеног питања климатских промјена, а посебно тога утиче ли уопште на њих људска дјелатност, у научној заједници нема апсолутног консензуса. Мјешавином политичких и академских притисака, медијског одстрјела и аутоцензуре, постигли су да је већина научника који се јавно оглашавају стриктно на линији проглашеног правовјерја.

Они који нису жигошу се, исмијавају или игноришу као академик Пар код нас. Премда многи од њих редовно истичу важност екологије и заштите животне средине, ако имало доведу у питање догму да је човјек изазвао глобално загријавање, а поготово самопрозване климатске месије и тоталитарне мјере које они нуде како “спас”, изопштавају се, стављају се у исти кош с равноземљашима, оптужују се да се залажу за пластику у мору и помор пчела, па се на концу један професор с ПМФ-а и академик по том питању третира као смешан а врховни ауторитет је аутистична шведска дјевојчица.

У Италији се недавно седам научника усудило написати текст петиције под насловом Европска декларација: нема климатског изванредног стања. Врло брзо су скупили више од 500 потписа научника из свијета, па се као наставак те иницијативе спрема конференција у Ослу, 18. и 19. октобра. У декларацији износе податке да је повећање температуре мање од онога што је предвиђао IPCC, организација УН-а која проучава “климатске промјене”. Између осталог, примјећују “како је антропично поријекло глобалног отопљавања недоказана хипотеза, изведена само из неких климатских модела, односно сложених рачунарских програма, названих Општи циркулацијски модели те да “научна литература све више наглашава постојање природне климатске варијабилности коју модели нису у стању репродуковати”.

Тврде како “та природна варијабилност објашњава значајан дио глобалног загријавања од 1850. године. Људска одговорност за климатске промјене, уочена у прошлом веку, стога је неоправдано претјерана и катастрофална предвиђања нису реална”. Постоје дакле другачији гласови, али се насилно ућуткују и онемогућује се аргументована академска расправа. Стара и угледна римска Accademia dei Lincei организује конгрес о климатским промјенама 12. новембра, на који је позван и један од покретача наведене петиције, проф. Франко Батаља.

У знак протеста због његовог позивања члан организацијског одбора Гвидо Висконти одмах је дао оставку. Услиједила је харанга на проф. Батаљу у олигархијским мејнстрим медијима, гдје се назива “негационистом”. Исти израз се уобичајено користи за оне који негирају холокауст. Дакле, на дјелу је стари поступак “reductio ad Hitlerium”. Умјесто да се на научном конгресу суоче различите тезе и аргументи њима у прилог, неистомишљеници се приказују као зли манијаци, с којима нема потребе расправљати.

Истовремено, ствар је до краја заоштрио метеоролог Лука Меркали, који је од 2007. дио Climate Broadcaster Network-Europe, скупине тв метеоролога коју је оформила ЕУ како би “ширила исправне информације о климатским промјенама”. Тај плаћеник за исправност је написао како “петиција негациониста” има барем једну позитивну страну, а то је да ће “ставити на располагање нашим младим ученицима који се, подстакнути од Грете Тунберг, боре за своју будућност, потписану листу њихових непријатеља”. Призива се дакле нека мјешавина маоистичке културне револуције и акција фашистичке младежи, овај пут зелене, која би ускоро могла узети правду у своје руке и почети кажњавати научне јеретике.

Врхунац безосећајности је коришћење болесног дјетета као гласноговорника за политичку агенду. Грета Тунберг, шведска средњошколка којој је дијагностикован Аспергеров синдром, аутизам и опсесивно-компулзивни поремећај, неким је чудом од сједења петком испред шведског министарства умјесто да иде у школу (што је као рецепт за спас климе онда агресивно гурано школарцима цијелог свијета), доспјела за говорницу УН-а као врховни ауторитет на свјетском самиту о клими. Тамо говори баналности, бјесни, оптужује свјетске лидере и одрасле уопштено да су њој као тобожњој представници младих “украли снове” те као врхунац бризне у хистеричан плач.

Зашто је глобална олигархија на пиједестал истакнула Грету? Ради се о моралној уцјени – ако се усудиш рећи нешто против тога што с најистакнутије свјетске говорнице проповиједа апсолутно неупућен и некомпетентан субјект ти се иживљаваш над јадним дјететом и безосећајан си према аутистичној цурици. Грета поручује да учити, ићи у школу није најважнија ствар, већ је дјеци пречи климатски активизам. При томе не крије пубертетски презир према старијима, у њеном свијету одрасли су кривци и не ваљају, а млади су све схватили. Користећи је као маскоту, мејнстрим медији на Западу пумпају осјећај надолазеће катастрофе, најављују апокалипсу, тјерају на обраћење на нову религију, покајање, пост и жртву, наравно под њиховом палицом. Грета је због својих фиксација натјерала родитеље на веганску исхрану, шпијунира мајку и осуђује је јер ноћу тајно поједе мало сира.

Она је савремени Павлик Морозов, па да већ постоји еко-полиција сигурно би јој пријавила родитеље и отјерала их на робију јер су појели по кришку гауде. Између осталог, натјерала је мајку и да се одрекне каријере оперске пјевачице јер то укључује путовање авионом, који, знамо емитира ЦО2. Грета родитељима није дала јести и путовати, а сад би малтретирала цијели свијет, увјерена да је апсолутно у праву након што је у тренутку просвјетљења све мистично схватила.

Било би жалосно, да није смијешно. Огроман новац је у игри, а знамо већ одавно како се мафија свугдје сјатила око отпада, еко-бизнис је данас уноснији од коцке, дроге, оружја или грађевине. Климатски катастрофизам је најбољи начин да се извуку огромна јавна средства којима ће онда одабрани менаџерирати за спас планете. Примјера ради, Ангела Меркел је, иако је Њемачка у заштити животне средине већ по много чему узорна, журно донијела пакет мјера вриједних 100 милијарди евра који ће се потрошити до 2030. Но Грета и гретени лупају на кривој адреси.

Задњи подаци Еуростата о емисији ЦО2 из фосилних горива показују да је у ЕУ 2018. Емисија смањена за 2,5 осто у односу на претходну годину. У Њемачкој чак 5,4 осто. Главни извор емисија ЦО2 није Запад већ Кина и Индија. Зашто Грета не иде у Пекинг? Кина је повећала емисију за 208 одсто од 2000. до 2018., Индија за 155 одсто, док је у Европи у истом раздобљу пала за 16 одсто. У САД-у је пала од 2005-2017 за 12,4 одсто. Најзагађеније земље су Бангладеш, Пакистан, Индија, Авганистан, а 95 одсто пластичног отпада у океанима потиче из Азије и Африке. Европа највише чини по том питању, па зашто еко-фанатици њу највише тлаче и набијају јој осјећај кривице?

Искључиво зато што ријеч о тактици у склопу шире стратегије лијево-прогресивних политика, хоће контролу, а не пали више довољно позивање на гладне пролетере, обесправљене жене или угрожене сексуалне мањине, потребан је нови фиктивни извор неупитне моралне легитимације у њиховој борби за власт и контролу над друштвом. Клима је ту идеална. Поготово кад се у прве редове истури болесно дијете. Пубертетско хистерисање и агресивно обраћање одраслим људима већ је виђено и прије Грете у УН-у.

У књизи У мемоарима Гретине мајке Малене Ерман, оперске пјевачице и некадашње шведске представнице на Евросонгу, описано је како јој се обраћа млађа кћер Беата “: ’Ви се бринете само о Грети. Никада о мени. Мрзим те, мама. Ти си најгора мама на цијелом свијету, ти глупа, је…а глупачо’, дере се она, кад ме Пингу погоди равно у главу”. То је одгој дјевојака у Шведској чије бисмо посљедице сад требали трпјети глобално. Уз њега је везано и хипер дијагностификовање, због чега ускоро нико више неће бити нормалан, дакле и имати обвезу пристојности, поштовања закона, прописа, бонтона.

Гретени лажу да према IPCC-у имамо мање од 12 година до катастрофе те да морамо преко ноћи смањити емисију ЦО2 за 50 одсто. Све да и јесте тако тко је мора смањити? Требају ли се земље у развоју одрећи индустрије? Иде ли то у корист земљама које ће продавати напредну зелену технологију? Како ће натјерати Кину? Како то направити праведно. Је ли излаз у нуклеарној енергији? Ако нећемо пестициде, треба ли више ГМО-а који су отпорни на наметнике? Је ли можда и канибализам рјешење за климатске промјене и одрживо живљење како је недавно изнио шведски научник Магнус Седерлунд?

Ако већ шведска социјална служба није реаговала на вријеме, имамо право запитати се зашто се није огласила наша правобранитељица за дјецу кад је, на таласу гретенизма, подстицала нашу дјецу на неодлазак петком у школу у идеолошке сврхе. У свему томе су најкомичније наше лијеве медијске перјанице, које годинама цмиздре због деиндустријализације Хрватске, и пате за социјалистичком тешком индустријом, посебно хемијском у Далмацији, а истовремено слине на Грету.

Генерација изманипулисаних гретена на Западу се жртвује тако што петком не иде у школу и мисли да ће тиме спасити планету. Сувислије би било да се наоружају и крену на Кину и Индију у некој врсти дјечјег крсташког рата нове религије. Али неће. Изгледа да се ипак задовољавају малтретирањем “укућана”.

Аутор Нино Распудић