Николај Сергејевич Трубецкој: О ДОБРОВОЉНОМ УНИШТЕЊУ НАЦИОНАЛНЕ ФИЗИОНОМИЈЕ

Ниједан нормалан народ на свету, а посебно народ организован у државу, не може добровољно допустити уништење своје националне физиономије у име асимилације, чак ни од савршенијег народа. На шовинистичке претензије странаца, сваки народ који поштује себе одговориће заједно са Леонидом из Спарте: „дођи и узми“ – и браниће своје национално постојање с оружјем у руци, чак и ако је пораз неизбежан.

Све ово делује очигледно, а ипак постоји много чињеница у свету које свему томе противрече. Европски космополитизам, који није ништа друго до панромано-германски шовинизам, шири се међу неромано-германским народима великом брзином и са врло мало потешкоћа. Међу Словенима, Арапима, Турцима, Хиндусима, Кинезима и Јапанцима већ има много таквих космополита. Многи од њих су чак много ортодокснији од своје европске браће у свом одбацивању националних особености, у свом презиру према свакој неромано-германској култури итд.

Како се може објаснити ова контрадикција? Зашто панромано-германски шовинизам има несумњив успех међу Словенима, док је и најмањи наговештај германофилске пропаганде довољан да код Словена изазове забринутост? Зашто руски интелектуалац огорчено одбацује идеју да може послужити као оруђе немачких јункер-националиста, док потчињавање панромано-германским шовинистима истог руског интелектуалца не плаши? Одговор лежи, наравно, у хипнози речи.

Романо-германи су увек били толико наивно уверени да су само они људи да су себе називали „човечанством“, своју културу „универзалном цивилизацијом“ и, коначно, свој шовинизам „космополитизмом“. Овом терминологијом успели су да прикрију сав реални етнографски садржај који је, заправо, садржан у свим тим концептима. Тако су сви ови концепти постали прихватљиви и за представнике других етничких група.

Дакле, ширење такозваног европског космополитизма међу неромано-германским народима је чисти неспоразум. Они који су подлегли пропаганди романо-германских шовиниста били су заведени речима „човечанство“, „универзално“, „цивилизација“, „светски прогрес“ итд. Све ове речи су схваћене дословно, док се иза њих, у ствари, крију веома специфични и веома уски етнографски концепти.

„Интелектуалци“ неромано-германских народа, обманути од стране Романо-германа, морају схватити своју грешку. Морају разумети да је култура која им је представљена под маском универзалне људске цивилизације, заправо, култура само одређене етничке групе романских и германских народа. Овај увид, наравно, требало би значајно да промени њихов став према култури сопственог народа и натера их да размисле да ли су у праву кад покушавају, у име неких „универзалних“ (а заправо, романо-германских, тј. иностраних) идеала, да наметну страну културу свом народу и искорене у њему особине националне самобитности.

(Трубецкой Н.С. „Европа и человечество”; превео Ж. Никчевић)