НИКОЛА ВРЗИЋ: Неподношљива лакоћа цензуре

Зашто портпаролу Стејт департмента смета РТ Балкан кад му није сметало бомбардовање РТС-а

Сад ћемо можда имати више среће.

Прошли пут, наиме, кад је Џејмсу Рубину засметало извештавање медија у Србији НАТО бомба погодила је зграду РТС-а у Абердаревој улици у Београду и убила 16 наших колега.

А непуне две недеље пре те смртоносне ноћи између 22. и 23. априла, на брифингу у Стејт департменту који је држао у функцији блиског сарадника и портпарола Мадлен Олбрајт, нећемо сад о њој и „одвратним Србима“, крај цитата, толико је о нама имала да каже у нападу искрене мржње, Рубин је пожелео да његове речи „пробију пропагандни зид српске телевизије“.

Никад после тога, наравно, он није изразио жаљење што му се жеља испунила на овакав начин.

Додуше, и зашто би изражавао било какво жаљење кад је и Хашки трибунал, њихово омиљено средство за наметање кривице Србима и ослобађање од кривице свих осталих, у складу с тим и без суђења пресудио да је НАТО напад на РТС био „правно прихватљив“ док је број побијених радника телевизије, како је цинично пребројано, „жалосно висок, али не и јасно непропорционалан“.

Те је на основу свега тога званично и препоручено тужиоцима Хашког трибунала да „не покрену истрагу бомбардовања српске радио-телевизије“, што су они радосно и учинили.

У документу под насловом „Коначни извештај тужиоцу комитета успостављеног да размотри НАТО кампању бомбардовања СР Југославије“ – који је и дошао до споменутог закључка да ничег ту нема спорног, укључујући, изричито, и употребу осиромашеног уранијума и касетних бомби, иако је претходно тај исти суд такве исте касетне бомбе ставио на терет Милану Мартићу и Републици Српској Крајини – садржана су и још два занимљива детаља о овом случају освајања медијске слободе.

Један, да су „западни новинари пре напада били упозорени од стране њихових послодаваца да се клоне телевизије“; па им није пало на памет да упозоре колеге с којима су, баш са тим људима, до тада свакодневно сарађивали на монтирању и емитовању прилога за те њихове послодавце, какве су то моралне сподобе.

И други детаљ. Подсећа се у том хашком документу да је 8. априла 1999. НАТО упутио ултиматум следеће садржине: „Ако председник Милошевић уступи време западним медијима на својим програмима без цензуре три сата свакодневно између поднева и 6 поподне и 3 сата од 6 поподне до поноћи, онда би његова телевизија могла да буде прихватљив инструмент јавног информисања.“

Милошевић није прихватио ултиматум какав није забележен у историји информисања, па је у име јавности уследила НАТО бомба да пробије онај Рубинов „пропагандни зид српске телевизије“.

Како смо (о)лако све то заборавили.

Те вечери 23. априла 1999, непуна 24 сата после бомбардовања РТС-а укључујући и временску разлику, у Њујорку је одржана свечана вечера у америчком Клубу извештача из иностранства на којој је почасни гост, и главни говорник, био Ричард Холбрук.

Осврнуо се и на бомбардовање РТС-а. Зграда се још пушила, тела настрадалих још су извлачена испод рушевина, а Холбрук је рекао да је то „енормно важан и, верујем, позитиван догађај“.

Успут је рекао и да је „имао прилику да ради с неким од најбољих извештача из тог региона” Балкана, и на првом месту у том смислу истакао Кристијану Аманпур са Си-Ен-Ена.

„Они су учинили огроман посао како би свету донели истину“, похвалио их је Холбрук пред њиховим клубом извештача који ће кроз неколико дана специјалну награду, у складу с овом Холбруковом препоруком, уручити управо Кристијани Аманпур. Главни спонзори овог свечаног догађаја биће медијске куће Ројтерс и „Блумберг“, то је тај брак њихове државе и медија о коме се из неког разлога не говори иако је очигледан.

Аманпурова је, иначе, у оно време Холбрукове препоруке већ била у браку са његовим сарадником Џејмсом Рубином.

Тај њихов брак, који се у међувремену окончао разводом, али то сад нема везе, имао је и своју парадигматичну димензију утолико што су и једни и други – и медији и Стејт департмент – свету доносили истину, како рече Холбрук, тако што су га обавештавали о пола милиона несталих и „можда убијених“ мушкараца, косовских Албанаца, и 100 хиљада заточених на фудбалском стадиону у Приштини.

Таква је била та њихова истина, нема везе што се показала као неистина након што је лепо послужила сврси. Уосталом, као и оно чувено оружје за масовно уништење које у Ираку никад није постојало, али су, кад је тако требало, сви ти борци за истину јављали као да постоји.

Џејмса Рубина је о оним догађајима на Косову директно извештавао Хашим Тачи сателитским телефоном; сам је о томе говорио на брифинзима у Стејт департменту. Рубин сада за амерички Радио Слободна Европа каже да нема коментар на ту непријатну околност што су Тачи и други оснивачи терористичке ОВК оптужени за ратне злочине.

Али је зато истом приликом прокоментарисао да је та ОВК „заузела централно место у том мировном процесу“ те да је „Хашим Тачи током преговора у Рамбујеу донео храбру одлуку да пристане на споразум, и то је била одлука која је“, додаје Рубин, „омогућила НАТО-у да подржи косовске Албанце“.

С тим у вези, током припрема њиховог напада на нас у фебруару 1999. Рубин је рекао и следеће: „Верујемо да је екстремно важно да се изврши притисак на Србе… Како би се прешло на војну акцију, мора да буде јасно да су Срби за то одговорни.“

Одговорни тако што су одбили споразум из Рамбујеа. Рубин, наравно, добро зна о чему говори, био је тамо. Као и Мадлен Олбрајт. И Ричард Холбрук, и Кристофер Хил, актуелни амбасадор Америке у Београду. И Кристијана Аманпур која је о томе извештавала с лица места, и поврх тога уживо интервјуисала Ричарда Холбрука у авиону којим су одлетели из Београда 23. марта 1999, након што је и последњи пут Слободану Милошевићу наређено да прихвати текст из Рамбујеа.

Тај текст је, у свом Анексу Б, имао и тачке 15 и 16 које су државне електронске медије у Србији стављале у непосредну службу и контролу НАТО-а. „Стране ће, на основу једноставног захтева, одобрити све телекомуникационе услуге које одреди НАТО, укључујући и сервисе за емитовање програма. Ово укључује и право на употребу тих средстава и сервиса (…) у читавом електромагнетном спектру, бесплатно… Стране ће бесплатно уступити све јавне капацитете који су НАТО-у потребни за спровођење операције.“

Бомбардовање је почело дан потом, а месец дана касније на мети им се нашла и зграда РТС-а.

„Да та одлука“ – о агресији на Србију – „није донета, мислим да не бисмо седели тако срећно и слободно у модерном европском граду, овде у Приштини“, коментарише ових дана Џејмс Рубин, не примећујући да је само из тог модерног европског града у то име протерано 40 хиљада Срба, ово је иначе бројка коју је својевремено изнео сам Радио Слободна Европа.

Али је зато – у складу с таквим увидом у свет – Рубин успео да примети да ми – РТ Балкан – не смемо да постојимо.

На директно питање америчког радија да прокоментарише „отварање Раша тудеј у Србији крајем прошле године“, одговорио је: „Не бисмо желели да видимо Раша тудеј или руске медије игде у свету. Желимо да се затворе.“

Овај је исказ Џејмс Рубин дао у својству шефа Центра за глобални ангажман, агенције америчког Стејт департмента која је „формирана с циљем разоткривања и супротстављања пропаганди и дезинформацијама“, појашњава сврху Рубиновог ангажмана амерички радио који је основала ЦИА. Толико о пропаганди и дезинформацијама, паметноме доста.

„Они су“ – Руси и Кинези, наиме – „годинама трошили милијарде и милијарде долара на овај пројекат у домену информација. Мислим да морамо да појачамо нашу игру. Секретар (Ентони) Блинкен ме је замолио да преузмем овај посао јер жели да Сједињене Државе појачају своју игру… И зато је толико подржавао напоре које улажем овде на Балкану да покушам раније да решим проблем руских дезинформација, тако да не само реагујемо, већ покушавамо да их зауставимо“, појаснио је Рубин чему сад служи.

Па је у ту сврху за Србију у овој фискалној години издвојен преко 41 милион долара преко УСАИД-а чијим се деловањем, узгред буди речено, управља из Савета за националну безбедност САД; чланови овог тела су и директори америчких обавештајних служби.

Укупно пак, како се наводи на сајту Стејт департмента, „од 1998. Сједињене Државе обезбедиле су 1,1 милијарду помоћи Србији да јој помогну да се развије као просперитетна демократија (…) интегрисана у регионалне и западне институције“.

Нисмо упућени у све детаље па не знамо да ли су и цену бомбе коју су бацили на РТС убројали у ту своју помоћ за уређивање медијске сцене у Србији. Али је евидентно да исто оно што су ономад хтели да постигну бесплатно као у Рамбујеу, уценама и бомбама, сад хоће да изврше цензуром и подмићивањем.

Кад смо код тога, згодан је данашњи дан – Велики петак – да још једном и са жаљењем констатујемо како Јуда никад није мањкало. Али и да су, хвала Богу, они ипак одувек били мањина.

Тако да, што се Џејмса Рубина тиче, само нека он ради свој посао, Срби му никад неће поверовати. Ма колико бомби, претњи и новца у то уложио. Већ и зато што сасвим лепо могу да виде ко седи у модерном европском граду без Срба, а ко је овде дошао зато што зна да је Косово – Србија.