Никола Врзић: Како ће се Трамп извући из рата?

Постоје два питања уз чију помоћ може да се наслути куда иде овај светски рат на Блиском истоку. Прво питање: зашто су Америка и Израел напали Иран? Друго: Има ли плана у свему томе?

Што се тиче првог питања – зашто – од различитих америчких званичника добили смо различите одговоре. Да се Иран спремао да направи атомску бомбу; да се Иран спремао да нападне Израел обичним бомбама; да се Израел спремао да нападне Иран, па би Иран узвратио по Американцима, те су они узвратили – ударили – превентивно.

Сви ови понуђени одговори су изговори који служе само да покрију једини прави одговор: Америка је напала Иран зато што је то хтео Израел. Јер Доналду Трампу, с обзиром на антиратно расположење његове базе и изборе у новембру, рат против Ирана није био потребан ни најмање. Што доводи до другог питања. Има ли плана?

У најбољем случају, према ономе што за сада може да се закључи, постојао је само план А: блицкриг. Брза победа кроз обезглављивање иранског режима и потом масовну побуну народа, уз успостављање неког пожељнијег режима од постојећег.

То се није догодило и зато сада – у недостатку излазне стратегије, јер је можда постојао само тај план А – идемо ка продуженом конфликту сасвим неизвесног исхода по све његове учеснике. Обе стране поручују да немају о чему да разговарају, сваки нови удар који не изазове капитулацију противника изазива противудар и тако унедоглед, а портал Политико – да то квантификује у данима рата који тек предстоје – открива и припрему Пентагона за рат који ће потрајати (бар) до јесени…

Религијска реторика

У погледу плана, међутим, постоји и још лошије објашњење од овог. Наиме, није то (само) њихов (израелско-амерички) план, него је све ово део божанског плана. Прецизније, њиховог тумачења ТВ проповедника, оних телеванђелиста који професионално скупљају донације уз помоћ театралне молитве, да је Бог то испланирао за њих: Трећи Соломонов храм, Откровење Јованово, изазвати Армагедон и уништити свет јер ће то Христа натерати да се врати, и томе слично.

Да ли су (квази)религиозни фанатици из оваквих разлога, не-рационалних, не од овог света, покренули рат? Линдзи Грејем отворено каже да је ово религиозни рат. Пит Хегсет је још пре неколико година јавно заговарао чудо изградње Трећег Соломоновог храма у Јерусалиму, на месту џамије Ал Акса. При чему треба имати у виду и да је главни спонзор потпредседника Америке Џеј Ди Венса – Питер Тил – недавно одржао серијал предавања о Антихристу. Међутим, иза затворених врата, тако да не може поуздано да се утврди да ли га је призивао.

Иран тврди да још није ни употребио најубојитије што има у свом арсеналу, него пре свега оно најјефтиније

А америчка Фондација за религијске слободе примила је већ у првих пар дана рата 110 притужби војника и официра из 40 различитих јединица да су им надређени на брифинзима објашњавали како је Доналда Трампа „миропомазао Исус Христ да запали сигналну ватру у Ирану и изазове Армагедон и означи његов повратак на Земљу“. И да својим потчињенима објасне да је рат – у коме ће можда изгинути – део божанског плана, уз цитате из Откровења Јовановог који тобоже то потврђују.

Сачувај Боже. Тим пре што поседују и нуклеарно оружје, а ко зна шта би још могли да им дошапну ти гласови које чују у својој глави… Први степеник ка даљој ескалацији је, ипак, покушај копнене инвазије на ову земљу од 90-ак милиона становника. Уз помоћ Курда и Азербејџана, ако буду пронашли довољно самоубица за то. Но, како год. Пропали блицкриг као њихов једини план, или није њихов него божански план, тек, већ су први дани рата показали да овај рат није као онај 12-дневни прошлог јуна.

Ево и неких битних детаља. Америка и Израел су поново исказали моћ да убију највише – религијске, политичке и војне – званичнике Ирана. Иран је, међутим, показао да то нема много везе, јер је упркос томе наставио да функционише. И, штавише, да узвраћа ударце. Тако да делује да би само изненадни – и, како ствари стоје, неочекивани – колапс могао то да заустави.

У погледу узвраћања, такође, неколицина нових околности које додатно сведоче да је ово сада нешто што није било никада до сада. И док трпи озбиљне ударце из ваздуха, Иран задаје озбиљне ударце, у оквиру чега се нарочито истичу напади на америчке базе свуда по региону. Не само што су се Иранци усудили да их нападну (у самоодбрани), него то чине и успешно. Тако да су им разнели у парампарчад и радарске инсталације плаћене милијардама долара, но знатно је већа (од материјалне) штета нанета способности америчке војске да уочи шта се дешава.

А притом Иран тврди да још није ни употребио најубојитије што има у свом арсеналу, него пре свега оно најјефтиније – дронове. Док Америка и њени преварени савезници у Персијском заливу по убрзаном темпу – и са успехом који је довољно испод 100 одсто да то изазива знатну штету – на обарање иранских напада јефтиним дроновима троше скупе ракете за ”патриоте” и остале системе. Којих уз то, по свој прилици, нема довољно за дуготрајан сукоб овог типа и интензитета. Ово из простог разлога што већи производни капацитети (од свега неколико десетина до тек неколико стотина комада годишње у најиздашнијим случајевима) у овом тренутку не постоје.

Нежељени ефекти

Тако да ће један од кључних фактора за наставак рата бити издржљивост. Ко ће први пасти од исцрпљености својих залиха? И на какву ће се ескалацију одлучити ако не одлучи да се помири са судбином пораженог, јер елегантније излазне стратегије, како рекосмо, у овом моменту нема ни на видику.

Но, исцрпљивање није искључиво војно – рачунајући и људске жртве – него је и економско. И зато што магазин Атлантик преноси прелиминарне процене Пентагона да се за потребе рата троши читава милијарда долара дневно – док Волстрит џорнал указује и на процену да је за прва четири дана утрошено чак 11 милијарди – али и зато што је још и знатно већа штета нанета заливским петромонархијама на чијој су територији погођене америчке базе, укључујући и проваљена скровишта по оближњим хотелима.

Штета ће постајати и још већа ако се испостави да је издржљивост иранских напада већа од издржљивости одбране од њих.

А поврх тога и фактичко затварање Ормуског теснаца које, ланчаном реакцијом услед гомилања залиха и недостатка капацитета за складиштење, доводи до прекида експлоатације нафте и гаса чак и без директних погодака по постројењима за њихову експлоатацију. Уз абнормалну материјалну штету коју то наноси и погођеним заливским монархијама и њиховим нафташким партнерима из западног света.

Фајненшел тајмс открива да извесне три од четири најбогатије заливске монархије – Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт и Катар – разматрају како да се извуку из инвестицијских споразума у, превасходно, западном свету. Један детаљ у оквиру тог открића – да је ова могућност привукла пажњу Беле куће – говори да ово може да се протумачи и као њихова претња Америци да прекине рат против Ирана како зна и уме, или ће услед више силе таргетиране петромонархије повући свој новац из америчке економије.

Која ће ионако бити добрано уздрмана – као и скоро сав остатак света – поскупљењем (и пропратном несташицом) нафте и гаса на светском тржишту. Већ познати механизам: то ће изазвати инфлацију, инфлација ће изазвати нужду да буде сузбијена вишим каматним стопама, више каматне стопе значиће још тежу отплату нагомиланих дугова, и било шта ће моћи да послужи као окидач за нову, разорну, економску кризу.

Штета за САД ће постајати и још већа ако се испостави да је издржљивост иранских напада већа од издржљивости одбране од њих

И још један поремећај поврх тога. Све до сада је Америка представљала гарант безбедности петромонархијама које, заузврат, нису само своју нафту претварале у америчке доларе него су и допуштале окупацију делова своје територије америчким базама. Сада се, међутим, испоставља да Америка у замену за то није способна да их одбрани. И још горе: управо се због Америке оне сад налазе на мети и трпе сву поменуту штету. Америка није гарант безбедности, него узрок пропасти.

Тако да, уз Кину која је ипак удаљенија, Русија остаје једина сила која има довољно добре односе са свима у региону да би могла да се појави као фактор мира и стабилизације кад (и ако) ситуација постане довољно адекватна за то.

А и поврх тога – циничном логиком геоекономских реалности на које није утицала – Русија извлачи корист услед повећане потражње за њеним енергентима. И то по цени за коју Блумберг открива да је виша од тржишне, јер је такав у пракси закон понуде и потражње. И још нешто: све што од оружја (и пажње) буде потрошено на рат против Ирана, неће моћи да буде потрошено на њихов рат против Русије посредством Украјине.

Што значи да би агресија на Иран могла да произведе разне нежељене последице по оне који су је започели. А ми да се помолимо да је не заврше у складу са оним својим апокалиптичним визијама о крају света.

Текстуална верзија дела излагања аутора у емисији ОсвРТ емитованој на телевизији РТ Балкан

Наслов, лектура и опрема текста: Нови Стандард

Извор: РТ Балкан

Насловна фотографија: White House photo by Daniel Torok