НИКОЛА ВАРАГИЋ: Подела Европе

Ово што се сада догађа између, са једне стране, држава Вишеградске групе (које предводе Пољска и Мађарска) и, са друге стране, осталих држава Европске уније (пре свих, држава из германско-протестантско-либералног дела ЕУ) доказ је да се ЕУ, односно, Европа дели на традиционалисте са истока и трансхуманисте са запада. Либерали доминирају на западу Европе, а конзервативци на истоку Европе. Западни европски блок чине државе западне и северне Европе, а источни европски блок државе средњоисточне и југоисточне Европе.

Главно питање је ком би се блоку приклониле католичко-романске (Француска, Италија и Шпанија) – православном или протестантском блоку. Наводно неутралне државе, попут Швајцарске и Шведске, биле би у блоку са германским народима и либералним државама, као и Велика Британија, која је изашла из ЕУ. И Шкотска ће се можда одвојити од Велике Британије, али ако се Европа буде делила, све протестантске државе биће део истог блока. Немачка и Аустрија у будућности могле би да приђу источном блоку, јер ће у Немачкој и Аустрији, за неколико деценија, већину чинити мигранти из средњоисточне и југоисточне Европе и из Азије и Африке. До тада, остаће под контролом глобалиста или Империје.

Православне балканске државе Румунија, Бугарска и Грчка без обзира што су у ЕУ/НАТО, ближе су блоку за одбрану традиционалних породичних вредности, који предводе државе Вишеградске групе и Русија. Словенија, Хрватска, Албанија и балтичке државе колоније су САД и Велике Британије и то ће још дуго да остану. Пољска и Украјина у сукобу су са Русијом и под утицајем су неолиберала из САД и Велике Британије, али и паписта. Надам се да ће традиционалисти, који чине већину у Пољској и Украјини, схватити да без Русије као савезника (и под условом да се Русија ослободи културне и економске окупације), не могу да победе глобалисте и трансхуманисте са Запада, и са друге стране, да Русија неће понављати грешке империјалне Русије и СССР-а у односима са државама које су биле део СССР-а и Варшавског пакта. Пољска, а посебно Украјина и Румунија налазе се између, са једне, стране Русије и Белорусије, и са друге стране, Чешке, Словачке, Мађарске, Србије, Црне Горе, Бугарске, С. Македоније и Грчке. Зато су важни добри односи између Русије и Украјине, Румуније и Мађарске, Бугарске и Србије… Задатак сваког патриоте, из сваког од ових народа, који жели добро свом народу јесте да ради на грађењу добрих односа између ових народа и држава, тако да нас више не деле нехришћански и несловенски елементи. А то је, посебно, обавеза свештеника сваке националне, аутокефалне православне цркве. И можда је највећа одговорност на Грцима, и верујем да на крају неће издати Православље.

На правом путу су државе Вишеградске групе, и Мађарска и Србија, и у Чешкој је све јачи притисак да се повуче признање независности тзв. државе Косово. Недостаје саборност између балканских православних народа, зато (што) је Православна Црква пред расколом. Балканске православне државе и државе Вишеградске групе чиниле би језгро источног, хришћанског блока, где би се поред Русије, Украјине, Белорусије и још неких држава ЗНД у другој фази можда могле наћи и Француска, Италија и Шпанија (можда и Португалија).

Међутим, да би се то догодило, Ватикан као главни центар католичко-романских држава, морао би да промени хиљадугодишњу политику према Православној Цркви и да одустане од покатоличавања православних народа, тј. Римокатоличка црква морала би да се врати изворима вере. Неко је уверен да је Ватикан на врху пирамиде моћи и тзв. новог светског поретка, али моје мишљење је да су нехришћански центри моћи из некатоличких држава, војно најјачих и финансијски најмоћнијих држава света, дуго изнутра мењали и освајали Ватикан, што није било тешко, јер је Ватикан од почетка искварен, тако да папа сад само испуњава задатке које су поставили глобалисти из некатоличких држава. Протестантски народи више нису хришћански, а то неће бити ни католички (европски и латиноамерички) ако се не врате изворима вере и не направе савез са православним народима, државама и црквама. Циљ паписта је да покатоличе протестантске и православне народе, што се никад неће десити, али чак и кад би у томе успели, у католичким народима нестао би сваки траг хришћанства и надам се да постоје католици који воле Христа Бога много више од папе. Француска, Италија и Шпанија постаће класичне колоније (Французи и Италијани постаће мањине у матичним државама) глобалиста чије је седиште у протестантско-германским државама. У источном, хришћанском блоку, нико не би могао да буде хегемон. Русија не може да окупира ни Пољску и Украјину, камоли Француску, Италију и Шпанију, јер није финансијски јака колико и глобалисти из Њујорка и Лондона, и Немачке као најбогатије државе Европе. Француска, Италија или Шпанија не могу да окупирају Русију или Балкан, то више нису империјалне силе, више су колоније Империје, посебно Италија.

Сад су веће шансе да ће католичко-романске остати у савезу са германско-протестантским државама – под контролом банкстера, вакци-нациста и антихуманиста – тако да упориште традиционалиста остају – Русија, Србија и државе Вишеградске групе – под условом да успеју да се ослободе економске окупације лихвара са Запада. Ако државе православно-словенске цивилизације нису у стању да се изборе за економску независност или стварање економске уније између ових држава, остаће колоније (сиромашни или робови) Империје и неће доћи до поделе Европе. Подела Европе је нужна, ако желимо да будемо економски независни и да одбранимо традиционалне породичне вредности – морамо се одвојити од трансхуманиста и неолиберала чији је циљ да униште традиционалну породицу, све што је хришћанско. Ако паписти остану слуге глобалиста, надам се да Мађари, Чеси и Словаци више неће слушати папу (Чеси су углавном атеисти, а Словаци и Мађари све су даље од Ватикана, а све ближи Русима и Србима), и да ће после тога бити лакше помирити Пољаке и Русе. Пољска је у том смислу далеко слободнија и независнија и више антифашистичка држава, од Хрватске и Словеније, или балтичких држава. Веће су шансе и да католичка и келтска Ирска постане део источног блока, него словенска Хрватска, или Естонија.

Веће су шансе и да Босна и Херцеговина буде део источног блока. Ако бошњачки народ жели да брани традиционалне породичне вредности, ако бошњачки народ не жели да БиХ остане окупирана држава, природни савезници су српски народ и православне државе, а не трансхуманистичке државе. Није реално уједињење Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије, а још је мање реално обновити Југославију – ове три државе могу бити поново део наднационалне заједнице ако уђу у ЕУ, или, ако се Европа подели, на хришћански исток и трансхуманистички запад. На тај начин би српски и бошњачки народи, који живе у ове три државе, постали део наднационалне заједнице, а која би омогућила да и Срби и Бошњаци (наравно и сви остали) у све три државе имају иста права и да живе у миру, да негују своје традиције и да развијају своје привреде. Пошто у Европи постаје немогућ суживот између традиционалиста и трансхуманиста, преостаје да се државе средње, источне и југоисточне Европе одвоје од западне Европе и формирају савез држава. У тај савез могле би да уђу и неке бивше совјетске државе из црноморског и каспијског региона које су исламске или у њима живе и муслимани (као и у Србији, Грчкој, Северној Македонији и Бугарској). Доста тога зависи од понашања Турске која још увек има велики утицај на муслимане са Балкана и простора од Црног до Каспијског мора. Тешко је тачно предвидети како ће се завршити неоосмански империјални пројекат. Велике су шансе да доживи тотални крах. Више нису ни сви Турци муслимани, још мање су то Бошњаци (још мање желе да буду Турци), а још мање жене у исламским народима желе да живе у исламској џамахирији.

Дакле, најважније је да се спречи раскол у Православној Цркви и да се у миру разиђемо са Западом, а кад се формира источни европски блок, да се оставе отворена врата за договор са католичко-романским и исламским државама како да се одбране верска права и слободе и традиционалне породичне вредности и да живимо у миру једни поред других, и да се успостави стратешко партнерство са Кином. Источни европски блок имао би око 300-400 милиона становника, све природне ресурсе неопходне за живот и развој и врло брзо би у економском, културном и војном смислу престигао западни европски блок и САД.

Како би свет после тога изгледао? Европа би била подељена на два блока: на источни, као упориште хришћанства, где је Русија, и на западни, као упориште антихуманиста, где су и САД. Канада, Аустралија и Нови Зеланд остали би део западног блока, исто као и Јапан и Израел. Исламске државе које нису колоније Запада или на власти нису фундаменталисти, као и већина држава Латинске Америке, које се боре против Империје и антихуманиста, биле би ближе источном европском блоку. И Кина је у политичко-војном смислу ближа Русији, него САД. Африка би остала подељена. Индија би остала негде између Запада и Истока, а можда и савезник Запада, кад Кина постане економски и војно најјача сила на свету. Ако би настао такав мултиполарни свет, то би био велики ударац за глобалисте са Запада, распао би се њихов финансијски систем, у западноевропским и северноамеричким државама могле би да се догоде и конзервативне револуције, могло би да дође до поделе, на пример, САД на конзервативне и либералне државе. Међутим, пре тога, или баш у том тренутку, глобалисти би покушали то да спрече, на пример, тако што ће вакци-нацисти да пусте у свет неки много опаснији вирус него што је то корона вирус, а били би спремни да изазову и светски рат, само да не изгубе доминацију и сачувају Империју.

То никако не сме да спречи православно-словенске државе да се одвоје од евроатлантске цивилизације, која више није хришћанска цивилизација и да стварају мултиполарни свет. Ако то не ураде, хришћански народи ће свакако нестати, преостали хришћани ће живети у нехришћанским државама, где ће углавном бити прогоњени као за време паганског Рима. Европа мора да се подели, јер европски нехришћани не желе хришћанство у Европи. Запад има своје идеологије, исток има своју веру, а може и да се ствара нова политичка теорија, као прва политичка теорија православно-словенске цивилизације. Да ли постоји други пут за православно-словенске и народе Вишеградске групе, ако желе да остану слободни и да сачувају своје идентитете, културе, традиције…? Кад се одвоје од Запада и утврде у вери и традицији, државе источног блока могле би једног дана и Запад да врате на хришћански и демократски пут. До тада је дужност средњоисточноевропских и балканских народа који су најближи и изворима Европе и изворима хришћанства да негују европске и хришћанске вредности, да буду културно и економски независни, и изнад Истока и изнад Запада.