Никола Н. Живковић: Косово и Немци

Дана 2. октобра 2019. гледаоци немачке државне телевизије „Дојче веле“, сателитског програма, могли су да виде прилог са Косова и Метохија. Ево укратко што су приказали. Реч је о једном малом селу, где се жене-удовице удружиле и основале сеоску задругу. На тај начин оне су у стању да се брину о себи и својој породици. Како су те жене, њих сто на броју, постале удовице?

Ево како су то објаснили новинари „Дојче веле“: „Током рата за ослобођење Косова, године 1999, српске паравојне јединице окружиле су то албанско село, ухапсиле су сто мушкараца и стрељали их.“

Пошто је немачка телевизија дала назив места, како су га данас преименовали на албанском језику, не могу да тачно одредим то место на Космету. Но, пошто сам у то време био у Приштини, сећам се добро једног таквог случаја, јер сам чуо за то од друге, српске стране. Било је то почетком априла 1999. године, амерички авиони управо су погодили један војни објекат, где је страдало неколико српских војника и цивила. Наше војне власти су претпостављале да су Американцима и њеним НАТО-савезницима информације о српским положајима морали да пруже Шиптари, чије се село налазили сасвим близу тих српских положаја. Наше јединице ушле су у то место са релативно малим бројем војника. Када су се приближили селу, из неколико кућа Шиптари су отворили ватру и на месту убили три наша војника, а пет тешко ранили. Нашим војницима ускоро је стигло појачање и шиптарски терористи били су убрзо „неутралисани“. Укупно је убијено дванаест Шиптара, а остали су успели да побегну.

Новинари, онако како се некада учио тај занат, дужни су да наведу верзију једне и друге стране. Немачки новинари цитирали су само шиптарске изворе. Српске су прећутали. Тако да овде више немамо посла са новинарством, него са пропагандом. У овом случају није реч о пропаганди једне приватне телевизије, већ немачке државне, сателитске телевизије, која се емитује на енглеском језику и може да се види на свих пет континената.

Никада та телевизија није приказала емисију где би се говорило о српским жртвама. За Немце српске жртве не постоје ни у Хрватској и Херцеговини, као ни у Босни и на Космету.

Док председник Србије прича да нам је Немачка „пријатељ и стратешки партнер“, немачка државна телевизија, ево, наставља да демонизује Србију и српски народ и то од године 1990, па до данас, до октобра 2019.

Написао сам књигу „Срби у немачким медијима од 1990. до 2000„ (издавач: „Прометеј“, Нови Сад 2003). Од тада ништа се није променило. Немци су нам и данас, као што су било пре три деценије, или пре сто година, непријатељска земља. У споменутој књизи сам споменуо и имена оних малобројних часних Немаца, који су се побунили против сатанизације српског народа. Са њима ваља сарађивати и ако треба, да им се додели и признање наше државе. Но, немачка држава је непријатељска Србији и то вековима.

Ево што о томе каже један од најобразованијих Срба с краја 18. века: „Размишљам, како су нас Немци наградили, што смо их од Турака и Маџара бранили и видим да донде, док је сабља у руци била, нешто нам је и дато; како сабља у цагрије, тако су заборавили наше доброчинство и што нам је дато – опет је узето. Немац нас само за нос вуче. Немцу не треба веровати, јер има сто година како нас вара”, Сава Поповић Текелија, 19. фебруара 1796, „Дневник“.

Свако ко то не види, а бави се одговорним државним пословима, може да нанесе велике штете нашој земљи, јер не полази од реалности већ од добрих намера и илузија.

Ко се бави политиком, основно што мора да зна – ко му је пријатељ, а ко непријатељ. Немци су наши непријатељи. Ако је председник Србије, како тврди, пријатељ са Ангелом Меркел, то је њихова приватна ствар. Но, Србија од тог пријатељства нема ништа. У свим кључним ситуацијама, Немци су били на страни наших непријатеља. Први су, уз Ватикан, признали сецесионисте из Словеније и Хрватске, а такође су били међу најгласнијима, који су лобирали за независност Косова.

Шта смо све доживели од Немаца, а нарочито у Првом и Другом светском рату! Да чујемо, рецимо, сведочење Јевросиме Игњатовић о трагедији у Селевцу (Село недалеко Смедеревске Паланке):

„Тако су сачувани од заборава детаљи који говоре о трагедији 21. октобра 1915. када је у масовној егзекуцији недужних стрељано 89 људи, деце, жена и стараца. Најмлађа жртва, девојчица Милосава Савић, имала је 10 година, а најстарија жртва био је Живан Властић који је имао 88 година, каже др Вацић. Српска војска је тог дана била у повлачењу. Надирали су, међутим, немачки војници, припуцали су а српски војници су одговорили на паљбу, али су морали да се повуку. Сељани су се тада разбежали својим кућама, али у њима нису нашли спас. Немци су их извукли напоље и у групама стављали пред стрељачки вод. Јевросима је једина преживела крваву одмазду“, 19. октобар 2015, „Политика“.

Већ само због оваквих прича о Немцима, било би добро да је „Дојче веле“ мало опрезнији, када и 2019. године воде немилосрдни, прљави пропагандни рат против Срба. Добро. Можемо да кажемо, да је данашња Србија економски слаба и да нема много пријатеља у Европској унији, па Немци могу некажњено да се иживљавају да нашом слабом земљом. Но, недавно смо са том телевизијом видели и понашање када је у питању Русија. „Дојче веле“ позвао је пре неколико дана демонстранте у Москви да наставе своју борбу против Путина и његовог режима. Одговор Руске думе био је одлучан. Немачким новинарима „Дојче веле“, који раде у земљи, треба одмах одузети право да извештавају из Русије. Да ли ће председник Србије да крене путем свог пријатеља Путина и да, на пример, затражи од Скупштине, да се „Дојче веле“ ускрате акредитиви, јер деценијама, ево, све до октобра 2019, води недостојну и одвратну кампању против наше државе и српског народа?

 

извор: stanjestvari.com