Никола Маловић: Руско ресетовање Великог ресета

Запад заиста може први да удари нуклеарном бомбом. Ненавиклом на пораз, што му друго преостаје? Цивилизација танатоса се у историјском злу ујединила око самог врага

Када су нас удружене у подухвату, западне земље напале 1999. године, изгледало је, барем из српског геополитичког запећка, како је крај свијета близу, јер се током 78 дана бомбардовања одигравала неправда до неба.

На наше је очи умро свјетски поредак, распао се и почео да заудара, на наше су очи Уједињене нације престале да постоје de facto. Била је то прва битка Трећег свјетског рата.

Потом смо, након 5. октобра, 2000. стали да живимо по све очитијим правилима колонијалне управе, гдје се почело да подразумијева како страни послодавац има права да у по њега туђој земљи зарађује много више од колонизованог Србина, али се све до данас није развила свијест да је сваки страни послодавац, па чак и упосленик – наш класни непријатељ.

Из ракурса српског Приморја такође је евидентно како се Западни Европљани ту осјећају као своји на своме, посебно у капиталистичким енклавама попут Порто Монтенегра, Порто Новог, Луштица Беја, Мамуле… Није се догодило једном да Западни Европљанин тумачи Србину старосједиоцу како је Русија напала Украјину, те како Путину коначно треба стати у крај.

Како да не.

Лично се трудим да свима много паметним Енглезима и Французима и Шпанцима и Нијемцима и Норвежанима с којима свакодневно ступам у контакт кажем како нас цивилизацијски јаз спречава да потремо разлику између католичко-протестантског и ортодоксног не.

Запад је дебото изгубио и компас и весло, па не зна да нови Велики рат не може добити.

Као наркоман чија подсвијест казује да се с погрешним начином живљења мора престати, као грешник кога демон упорно гура према дну – тако и Запад, умјесто да смањи злочине, упорно их умножава. Лаже urbi et orbi, ратује туђом крвљу све штампајући паре без покрића, те клонира европске орке. Шаље још оружја на украјински и геополитички ground zero, те ћутке пријети реалном опасношћу: Запад заиста може први да удари нуклеарном бомбом.

Ненавиклом на пораз, што му друго преостаје?

Цивилизација танатоса се у историјском злу ујединила око самог врага. У почетку се то видјело по хиперинфлацији жеље да се стигне до новца. Касније по религијском знаку једнакости између новца и ђавола.

Цивилизација која се 1054. шизмом одалечила од непрекинутог низа рукоположења данас подсјећа на митску змију Уроборос која сама себи гризе реп. Запад више не зна за Христа. Убио је Бога у себи.

Да ли је Запад заправо јадан? Дакако да јесте.

Да ли је Запад постао опасност по вазда музене свјетске географије и world wide цивилизације? Постао је, и то сви виде, осим на Западу, гдје се, као у каквом опскурном геополитичком театру чине лудим, и медијима удруженим у злочиначком подухвату творе једне те исте наслове:

Руси су агресори. Руси су убили, срушили, ојадили… Руси су криви. Рус је фашист. Рус је запалио небо, земљу и жито. Рус треба да плати. Путин да одговара.

А заправо је све контра. Западњаци су.

И сад,

Русија је, по свему судећи, одлучила да одговори ресетовањем Великог ресета што су га осмислили оцвали момци из Давоса, на челу са бизарним Клаусом Швабом. Мјесецима се цијели свијет пита која ли је тајна Путиновог плана за Украјину? Тај план, сигуран сам, има благослов. У собама од одлуке, или станује онај чије се име не помиње, или станује Бог. Велики се ратови никад не добијају без метафизике. С нами Бог, казано је у Москви, Трећем Риму, прије неголи је објелодањено „городу и миру” да Русија има рјешења за сваку ситуацију која има или може да настане.

Што вријеме више одмиче од 24. фебруара 2022, то постаје очигледније да се руска партија шаха одвија паралелно са западњачком партијом покера.

Намјера покерашког Запада су очите, бацити Русију на кољена, распарчати је, разапети Путина, убити Бога у Руској православној цркви, у московској цркви Христа Спаса уприличити концерт блудница из групе „Pussy Riot”, као вампир се накачити у сисању огромних богатстава највеће земље на планети, а онда… онда све поновити са Кином. Или не поновити, јер Кина не зна за Христа. Није Кина толика брана колико се чини, нити је без основа сумња како најмногољуднија земља са социјалним рејтингом и није најприроднији пријатељ једине земље – Русије – која задржава долазак антихриста.

Руска пак партија шаха има за циљ ресетовање Великог ресета, враћање наде да је људски живот могућ, баш тако – могућ. Ширење земаља БРИКС-а значи ширење глобалне коалиције против Западних Земаља (са идеолошким или квислиншким сателитима – Аустралијом, Новим Зеландом, Јапаном и Јужном Корејом), прије свега плаћањем у међусобним валутама заснованим на златној подлози, за разлику од ратног петро-долара који је изгубио сваки кредибилитет у футуру другом.

На руском шаховском пољу потказују се широм свијета западне биолабораторије које дистрибуирају генерисане вирусе, стимулишу се научници да износe истину о климатским промјенама, враћају се краве на пашњаке, истражују се неонацисти и процесуирају до стрва.

Европу је потребно денацификовати, заћи у сваки кутак гдје станује фашизам, завирити и у јадранску шкољку ако треба, и промијенити, у вихору револуције ресета, својинске односе. Јер, овако више не може, нису ли казивали транспарентима они узалудни црни и бијели Америчани на Волстриту: Нас је 99%, а њих 1%.

Русија има шансу да уколико је духовно стасала, спаси све нас, Европу и свијет.

Какве су руске шансе, с руком на срцу, у тренутку кад Кина само тренира строгоћу војним вјежбама око Тајвана? Невелике. Јер је на њу устала бјелосвјетска ала, и Лондон и Вашингтон и Ватикан.

С друге стране, геополитички егзорцизам треба да се обави сада, или ћемо себи да ускратимо будућност коју у сигурну смрт води Запад.

На домаћем терену, више се не може издржати што казују Соросове НВО, ЛГБТ+ идеолози, црногорске и хрватске усташе. Дође тако вријеме да онај паметан који је код Андрића све вријеме ћутао док су будале говориле и фукара док се богатила – лупи шаком о сто, па уз Божју помоћ, поврати народу народно и Богу божије.

Опрема: Стање ствари

(Печат, 12. 8. 2022)