Никола Маловић: Година озрачена Западом

Што ће прије доћи, бургери од инсеката и 3D месо, електронски новац, метаверзум, легални брак утроје или нешто горе од набројаног свега?

Зависи с које стране скале гледамо, давоско-трансхуманистичке, или пак са стране скале здравог разума. По једној је скали нормално да родитељи одводе дјецу у сатанистичке вртиће, зашто не би, слобода вјероисповијести је људско право, па нека малишани уче од чике с роговима који је педољуб од кога се може много тога научити кроз игру и забаву.

Година за нама била је озрачена Украјином. И биће озрачена Украјином година пред нама, без обзира да ли ће се неки глагол везати с појмом тактичка нуклеарна бомба.

Брат Си је у Ријаду почетком децембра 2022. дочекан с невиђеним почастима, што је лакше протумачити с арапске стране, јер су Арапи разумљивији зато што им је свето писмо израсло из Светог писма. Кинези су и хришћанском и исламском уму несхватљиви до мјере да је шанса – без обзира на тренутну геополитичку констелацију – да Кинез забије Русу нож с леђа, једнака шанси да Кинез не забије с леђа нож Русу. Или – с друге стране гледано, шанса да је Кинез у метафизичкој коалицији са Лондоном и Вашингтоном једнака је вјероватноћи да Вашингтон и Лондон никакве везе немају с историјским растом по свим питањима своје, да ли тек некадашње колоније Кине.

У години у којој су се кризе палиле као генерисани пожари, с руком на срцу, били смо све вријеме на страни Русије, јер да нисмо, себе бисмо издали. Ипак, с Колективним западом у Украјини као на бојном пољу за сада не ратује Русија, него држава Расијскаја федерација, што би у преводу на најтачнији српски гласило не Руска федерација него Русијанска федерација – савезна држава која се протеже од Европе преко претежне територије Азије. Толика држава нема од европског почетка до азијског краја посве руски православни код, што је важно знати, јер је Русија Западом угризена прво због кода, па тек онда због територија као носилаца и нафте и гаса и руда и дрвета и вода и ријетких метала и злата сваког другог блага по врстама…

Средином децембра, папа Франциско позвао је римокатолике да скромније него што им је ужанца, прославе Божић. Агенције су urbi et orbi пренијеле његову скрб: „Лијепо је славити Божић и правити прославе, али вас позивам да смањимо празничну потрошњу. Божић прославимо скромније и оно што уштедимо пошаљимо грађанима Украјине.”

Ово је ко зна који по реду био пут да папа Франциско позива да се помогне Украјини. Танјуг је пренио вијест с плеоназмом (!) и граматичком грешком у једној реченици (!!) која гласи: „Ватикан је организовао више хуманитарних акција за помоћ Украјини, укључујући донирање одеће овог месеца како би се Украјинцима обезбедила топла термо одећа (!) због несташице грејања и струје у тој земљи изазваних (!!) руским ракетним нападима на украјинску инфраструктуру.”

Свети отац коме Срби по хрватски тепају Фрања, а заправо Франциско, наставио је да буде хипокрит, јер је и поред очигледног чуда, знака одозго, прста Божјег, провиденце с почетка тзв. Украјинске кризе, наставио да дела као да се пред очима цијелог свијета, на Тргу Светог Марка у Ватикану ономад није догодило ништа.

А шта се то догодило када је папа Франциско уз саслуживање једног невиног дјечака и једне невине дјевојчице јануара 2014. пустио два бијела голуба, као симболе мира, са прозора Апостолске палате на Тргу Светог Петра у Риму?

Папине је голубове одмах по полетању напао галеб, па врана.

Првог је голуба убио галеб. Другог је озлиједила врана, али је успио да се спасе.

Пред очима хиљада људи, дакле, пред осјетилима хиљада мобилних телефона, фото-апарата и камера, на чак два голуба послата из благословених руку дјеце да буду знак мира у Украјини, обрушиле су се двије птице, једна бијела, друга црна, занимљиво, обје из исте птичије специје.

Овај је метафизички тренутак заташкан одмах, и за њега до данас не зна велики број људи. Ко сумња нека укуца, без све шале, папа пустио голубове. Сазнаће, ако и неће спознати. Јер, што каже Његош, будале су с очима слијепе, које виде а залуду виде.

Кад је с нама Бог, ко може контра нас, гласи охрабрујућа питалица.

Но кад је Колективни запад означен рјечитим симболима духовног пораза а не престаје да no matter what напада, којом се онда сликом рјешење може да представи? Три библијска мудраца са Истока сада да се појаве на Западу не би се вратили на Исток, колико би их само тамо напали crni галебови и bijele вране.