Никола Маловић: Албанац на врху Ловћена

Случај с албанским пјевачем на врху Ловћена удешен је тако да више науди угледу официјелног Монтенегра неголи што је оскврнуо било који српски симбол, иако би сви Срби од Дунава до мора на прву лопту помислили супротно. Анализа спота нуди увид у низ занимљивих детаља. Пазимо…

Подгоричке „Вијести“ објавиле су у броју од 5. новембра да „инострани продуцент који је снимио спот под називом Te quiero / Je t’aime албанског пјевача Давида Дрешаја код Маузолеја Петра Другог Петровића Његоша није имао законом прописана одобрења“. Министарка културе и медија, Тамара Вујовић пак каже, а преносе „Вијести“, да „уколико је било која установа културе или било која друга институција преузела законом прописане надлежности министарства, за тако нешто ће сносити одговорност“, иако у опису спота на Јутјубу пише да су аутори косовски „Марс Студио“, а „да су снимање одобрили Народни музеј Црне Горе, Иван Мијановић, Унеско и Национални паркови Црне Горе“.

Прошле сам године био на врху Ловћена гдје се, утамничени у маузолеју, налазе посмртни остаци највећег српског пјесника. Његош је умро 1851, али није одмах сахрањен у завјетној цркви на врху Ловћена, због страха Црногораца да би Турци могли да оскрнаве и цркву и гроб, па је Његош сахрањен на врху Ловћена тек 1855.

Свашта се са црквом Св. Петра догађало кроз историју, па и то да је нема од 1972, када комунисти с врха Ловћена скидају то дично обиљежје српства и 1974. подижу Мештровићев, а не Његошев маузолеј. Само је мали проценат ходочасника у мору туриста. На врху Ловћена скоро да нема Његоша, јер је тамо подигнут фетиш Монтенегру, са све новим заставама Црне Горе, разгледницама, неким ћилимима… али нема Његоша, нема Горских вијенаца…

Анализа видео-спота нуди увид у неколико занимљивих детаља. По прелијепом дану, када Мештровићевом здању обично на поклоњење дође најмање хиљаду људи оба пола, током снимања које није могло да траје кратко – нема никога? Пјевач Дрешај стиже чак и да се пресвуче, јер у споту има два аутфита, као што га, гле, имају и његове четири плесачице, оскудно одјевене на 1657 метара надморске висине. Кадрове само са пјевачем Дрешајем видимо не само на платоу испред маузолеја, него и у предворју са каменим бунаром и каријатидама, као и на гумну иза маузолеја.

На свим кадровима са плесачицама, а на којима је Дрешај одјевен увијек сценски, гвоздена жељезна ограда иза њихових леђа је затворена, што ме наводи на закључак да је продуцент ипак од неког добио дозволу да на врху Ловћена снима најмање два дана. Јер, понављам, кад је вријеме лијепо и када је топло, на симболичном врху Црне Горе све врви од туриста.

Будући да у споту нема нити једног кадра који се дотиче Његоша, а за шта су се црногорски комунисти побринули 1974, нити се у било ком кадру види споменик Његошу од црног гранита (гроб свакако не), склон сам да закључим како је Давид Дрешај запјевао што му је – на начин овај или онај – дозвољено да то учини на крову нове, 21-мајске Crne Gore.