Нико није овластио Запад: Лавров у мисији деколонизације Латинске Америке

Турнеја шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова по Латинској Америци својеврстан је изазов америчкој хегемонији у самом „дворишту“ САД, јер земље тог региона све више настоје, барем у политичком смислу, да се дистанцирају од притиска и хегемоније Америке

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је из Уједињених нација у Њујорку поручио да нико није овластио Запад да говори у име читавог човечанства. Западна мањина требало би да се понаша пристојно и да поштује друге чланице глобалне заједнице, истакао је министар Лавров, председавајући седницом Савета безбедности УН у месецу када је Русија на челу најутицајнијег тела светске организације.

Министар Лавров је на састанку посвећеном питањима мултиполарности критиковао западњачку надменост и нагласио да систем заснован на УН пролази кроз дубоку кризу због жеље неких чланица да међународно право и Повељу светске организације замене некаквим поретком заснованим на правилима за која се не зна ко их је и када донео.

Ова правила се измишљају и примењују као средство за спречавање природног формирања нових независних центара развоја, у суштини објективној манифестацији мултилатерализма, констатовао је шеф руске дипломатије.

Излагање Лаврова, у коме је јасно и гласно изнео политичко гледиште Русије о садашњем светском поретку, уследило је после његовог веома праћеног петодневног путовањa по Латинској Америци, током којег је посетио Бразил, Венецуелу, Никарагву и Кубу у потрази за дубљим политичким и економским односима и додирним тачкама у вези са украјинском кризом.

Додирне тачке

На „зеленом континенту“ аналитичари очекују да ће посета Лаврова додатно продубити сарадњу између Русије и земаља Латинске Америке и допринети развоју мултиполарног света, без хегемоније и санкција.

Пет земаља су изразиле неслагање са доминацијом, страним мешањем у унутрашње послове држава, те једностраним казненим мерама и позвале на мирно политичко решавање украјинске кризе. Лавров је изјавио да је Русија спремна да сарађује са другим земљама на изградњи демократскијег и праведнијег мултиполарног светског поретка, заснованог на сувереној једнакости. Његова je порука како се у Москви се надају да ће остварити конструктивну сарадњу са земљама неподложним било каквој „спољној доминацији“.

У Бразилу је председник Луис Инасио Лула да Силва рекао министру Лаврову да Сједињене Америчке Државе и европски савезници треба да прекину испоруку оружја Украјини, тврдећи да тиме продужавају рат. „Уколико не склопите мир, доприносите рату“, рекао је Лула. Истовремено је предложио трећу алтернативу – да представници Русије и Украјине седну за преговарачки сто, што је, по његовом мишљењу, корисно за изградњу мира.

Бразилски министар спољних послова Мауро Виеира критиковао је једностране санкције против Русије. Такви потези нису добили одобрење Савета безбедности УН и штете глобалној економији, посебно у земљама у развоју.

Лавров је рекао да му је Бразил био почетак латиноамеричке турнеје јер то указује на потребу да се „уравнотежи вага“ у региону, као и на жељу Москве да пронађе додирне тачке са великим бројем латиноамеричких земаља које желе изградњу мултиполарног света. „За то су потребне снаге, а једна таква сила је Бразил, који је такође члан групе земаља БРИКС“, коментарисали су аналитичари у региону.

Уједињење снага

У Каракасу су током посете Лаврова критиковане систематске санкције САД и европских земаља против Русије и Венецуеле. Потпредседница републике Делси Родригез је казала да су финансијски губици Венецуе достигли 232 милијарде долара откако су САД 2015. увеле додатне санкције тој земљи.

САД воде „економски рат „против Венецуеле и спроводе „систематски прогон венецуеланског народа у области људских права“, јер су ове санкције оставиле многе Венецуеланце без основних ствари, рекла је Родригез. Одговор Лаврова је био да ће Москва помоћи Венецуели да буде мање зависна од хирова САД, као што је потребно и „ујединити снаге за супротстављање покушајима уцене и илегалног, једностраног притиска са Запада“.

У Каракасу се Лавров, такође, састао са министром спољних послова Боливије Рогелиом Маита и премијером мале карипске државе Сент Винсента и Гренадина Ралфом Гонсалвесом. Том приликом су министри договорили нови систем трговинских операција, који одбацује амерички долар и евро, уместо њих користећи руску рубљу и боливијске боливијане. То ће олакшати рад руских фирми на андском тржишту које укључује Боливију, Колумбију, Еквадор и Перу, оцењују руски привредници.

За Лавровом су у Каракас стигли руски спортисти да после дужег времена због санкција у иностранству наступе под државном заставом и уз интонирање химне током церемоније отварања Петих игара земаља Боливарске алијансе за народ Америке (АЛБА). АЛБА, регионалну интеграцијy 10 земаља, основале су 2004. Куба и Венецуела, а наступ на играма у Москви сматрају њиховим одбијањем покушаја делегитимизације руских спортских достигнућа.

Комплекс ароганције

Више од тога, председник Венецуеле Николас Мадуро први је од државника у свету поздравио Лавровљев говор у Савету безбедности УН. „Доста нам је света ароганције, доста униполарног мира са хегемонијом империјализма САД и њихових европских вазала“, рекао је председник. Нагласио је да „међународну заједницу чине 194 државе, а не неколицина земаља које су патиле од комплекса ароганције још од колонијалне ере“.

Никарагва и Куба су се такође супротставиле САД и НАТО, критикујући континуирано ширење тог војног блока ка границама Русије, што је, оцењује се, и изазвало актуелну украјинску кризу. Никарагва није била само верни савезник Москве деценијама под вођством шефа државе Данијела Ортеге, већ јој је главни извор инвестиција Народна Република Кинa – стратешки партнер Русије. Куба, још једна нелагода за Вашингтон, кључна геополитичка енклава на Карибима, никада „у својој новијој историји“ није била уско повезана са интересима САД, а поготово сада, са даљим приближавањем званичној Москви.

Уочи пута, министар Лавров је написао за штампане медије у региону како геополитички пејзаж који се брзо мења отвара нове могућности за ширење обострано корисне сарадње између Русије и латиноамеричких земаља које играју све истакнутију улогу у мултиполарном светском поретку. „Наше партнерство са Латинском Америком изграђено је на идеолошким и прагматичним приступима и није усмерено ни против кога“, поручио је министар. Нагласио је и: „За разлику од бивших колонијалних метропола, не делимо партнере на пријатеље и непријатеље нити их стављамо их пред вештачки избор – са нама или против нас“.

Вредан вектор спољне политике

Лавров је навео да је „упркос санкцијама наметнутим Русији и политичким притисцима, ако не и уценама, од стране Сједињених Држава и Европске уније, укупни извоз Русије у земље Латинске Америке порастао за 3,8 одсто прошле године. Такође расте трговина ђубривима и нафтним производима. У 2022. години Русија је повећала извоз пшенице у Латинску Америку и Карибе за 48,8 одсто, што је скоро 50 одсто.“

Концепт руске спољне политике за период до 2023. године, који је ступио на снагу раније овог месеца, посебно се односи на Латинску Америку као регион у центру пажње. То је „вредан вектор спољне политике Русије“, оценио је у чланку министар.

Посета Лаврова Бразилу, Венецуели, Никарагви и Куби довела је до низа аранжмана у различитим областима сарадње, али је пре свега послужила јачању политичког консензуса о потреби преиспитивања равнотеже снага у Латинској Америци, која је историјски била на страни Вашингтона.

Лавровљева турнеја по Латинској Америци је својеврстан изазов америчкој хегемонији у самом „дворишту“ САД, сматрају аналитичари у региону. Земље са чијим је државницима Лавров састао све више настоје, барем у политичком смислу, да се дистанцирају од притиска и хегемоније САД.

Но, уз ове регионалне напоре, потребно је и да на глобалном нивоу буде успостављена противтежа америчкој политици и доминацији. Као такву су домаћини и доживели посету руског министра.