Никита Сјундјуков: ИДЕАЛНИ ЈЕСЕЊИ ПОКЛОН

Чехов

Јуче сам ишао да гледам „Ујка Вању“ у позоришту Ленсовјета.
Многи људи причају да је Достојевски мрачан. Вероватно је то зато што су га читали у школи и не баш до краја.

Извините, а какав је онда Чехов? Јер – ово је неподношљиво.
Чехов је нечовечан. Да, он је више свакодневан, мање трагичан (и био је довољно саркастичан да своје драме назива „комедијама“!), – али трагедија претпоставља катарзу, а код Чехова нема никакве катарзе. Ни трунке наде. Он те мучи, мучи, и оставља те да умреш, и онда ти се на крају подсмехне. Рођен си, па живи… Живи, а сад умри.

Немогући аутор. Идеалан поклон за јесењу меланхолију.
Иако је драмски писац, Чехов пориче право на метод „deus ex machina“. Код њега се Бог не појављује као лопов у ноћи. То јест, увести у уметнички свет Бога, чије би само име једним потезом пресекло Гордијев чвор егзистенцијалних проблема, за Чехова је неприхватљиво. Чехов истиче да су сваки морализам, свака филозофија и свака теологија брзоплето измишљени утешни изговори. Игра, театар. Чехов позива читаоца да буде искрен према себи, а даље – нека ради шта год жели.

Наравно, не кажем да сви остали руски писци раде искључиво кроз принцип deus ex machina. Али одређени призвук постоји. Уџбенички пример је Љевин из „Ане Карењине“. Он кроз читав роман нешто тражи, и на крају изненада долази до оног најједноставнијег – до Бога. И што је смешно: он затим поставља питање које је мучило и самог Толстоја: зашто баш наш Бог? А шта је са боговима других народа? Ништа, одговара Љевин, разноликост религиозних форми је тајна Божја, прихватите је.

Или, хајде да узмемо шири приступ, ка филозофској теологији: колико год се трудио, никако не могу да схватим зашто узрочни ланац доказа о Божјем постојању мора да се заустави код Бога. Да ли је то једноставно због магије имена? У супротном, упадамо у зачарани круг лоше бесконачности. Па шта? Да, живот је глупа бесконачност, дуги, дуги низ дана.

Чехов нам указује на сву ту глупост. Веома једноставно , тако да свако може да разуме.

(Телеграм канал Н. Сјундјукова; превео Ж. Никчевић)