Борна кола ЕУФОР-а ових дана патролирају градовима Српске и „чувају мир и стабилност“.

То већ деценијама није била пракса, а ново је и да угледним Србима из Србије не дају да уђу у Српску. Дакле, не патролирају по градовима у Федерацији гдје нема договора о изборном закону и односи Бошњака и Хрвата су пред пуцањем, него по Српској која је окренута себи и враћању својих уставних надлежности.  Зашто?

Зато што Српска „спрема сецесију“, „помажу јој интелектуалци из матице“, и што „мали Руси“ с обе стране Дрине шире украјински фронт, преко БиХ, до границе са западним  свијетом.

Габријел Ескобар је, међутим, у недавном разговору са српским дипломатом из БиХ у САД открио да је америчкој администрацији добро познато да Српска у ствари не спрема сецесију о којој су до јуче брујали западни медији.

Овај представник колективног Запада за политички менаџмент у БиХ и Србији, није то признао зато што му се неопрезно омакло, него зато што је лажна вијест већ одрадила своје па накнадно откриће истине нема никаквог ефекта.

Лажна вијест се састојала у повјерљивој информацији која је пласирана преко британске амбасаде  у Загребу да се Српска спрема да у јуну или раније запосједне ентитетске границе и тако практично изведе отцјепљење од БиХ. А пошто РС нема своју војску, то су „требали да изведу полицајци, ватрогасци, ловци, спортисти“, који су марширали на забрањеној паради одржаној 9. јануара поводом Дана Републике и салутирали неизбјежном Додику.

Фејк њуз је изазвала пажњу у региону, а из Сарајева су панично запомагали „растурише нам Босну“, те је послужила као алиби да ЕУФОР удвостручи снаге и британски САС-овци се концентришу у Брчком, које прекида коридор живота и у Тузли, надомак границе Српска-Србија, тако да представљају пријетњу Србима на обје стране Дрине.

Ако нећете у НАТО, хоће на НАТО код вас.

А пошто је подвала немоћно уочена прије Ескобаровог открића, генерал Пич, још један задужен за Српску и Србију, индикативно баш Британац и то на предавању баш у Загребу, објаснио је да у БиХ владају мир и стабилност  захваљујући појачаном присуству ЕУФОР-а. Елем, прије тога су владали немир и нестабилност, коју су у Сарајеву произвели сам генерал и иностране службе већ поменутом измишљотином да РС планира сецесију од БиХ.

Од слушалаца предовања нико га о томе није питао, а поготово му поставио суштинска питања, као нпр: „А шта се вас Британаца уопште тиче ситуација на Балкану, конкретно у РС и КиМ? Да ли можда ми Срби угрожавамо безбједност УК?“ Или: „По ком основу се непозвани мијешате у унутрашње послове суверене Србије и БиХ?; или: „Јесмо ли ми за вас тражили санкције зато што је Ирак разорен на основу лажне информације ваше владе да Садам производи биолошко оружје?“ Да ли су Срби вас пријекорно питали о нестабилности Џонсонове владе, о Брегзиту, о томе што сте постали продужена рука САД у Европи“. Или рецимо: „На основу чега Балкан третирате као свој резерват, а неупоредиво мање и за нас пожељно присуство Русије, квалификујете као малигно?“

Истина, толико логична претходна питања не би му поставили ни у Сарајеву, па ни у Београду, а у Бањалуци вјероватно би Додик, па зато тамо и није дошао да држи предавање.

Сервилан однос можда се подразумијевао као једино рационалан док је суперсила у тандему са УК и вазалном ЕУ правила обојене револуције, наметала санкције, бомбардовала по цијелој планети, а Медлин Олбрајт у екстази говорила „Ми на то имамо право јер ми смо Америка!“, неправедно је да сибирске природне ресурсе користи само једна земља, Русија, јер припадају цијелом човјечанству“.

Али, послије пораза у Сирији, повлачења из Авганистана, препуштања Украјине, САД убрзано губе на ауторитету и кредибилитету који се скупно назива „пад америчке моћи“. Након некадашњег предњачења, а затим обуздавања конкуренције, суперсила је сада у фази узмицања.

Поводом руске специјалне операције посљедњи пут је успјела да привремено збије редове колективног  Запада. Учинили су то захваљујући глобалном медијском монополу, једном од ријетких монопола којим још увијек суверено владају.

Понављају „Цијели свијет је против Русије!“,  иако је чињеница да Кина, Индија, Арапски свијет, дио Латинске Америке нису, а то је и територијално и по броју становника  знатно већи дио планете.

Понављају: „Зеленски прима изразе подршке из цијелог свијета и сви подржавају украјинску владу!“, а свако вече слушамо Зеленског како вапи за укључењем у НАТО и у ЕУ, или бар за зоном забрањених летова, па ништа од тога.

Понављају: „Руска војска убија цивиле, врши масовне злочине…“, а то емитују агенције држава које су у удруженом злочиначком подухвату бомбардовале Српску и Србију, разориле Ирак и Либију, изазивале грађанске ратове са небројеним жртвама, а све у интересу ширења демократије и либералне економије.

Како год буде, Русија ће у најмању руку уклонити ракетне рампе са својих вањских граница, интегрисати Донбас, преузети контролу над Црним морем.

Поред Украјине, ЕУ плаћа највећи цех у руским енергентима, сировинама, храни. Када се отријезни од америчке антируске хистерије, једна по једна чланица ће да искачу из захукталог воза док машиновођа трља руке и сејири са друге стране океана.

Успјех Америке да Украјину гурне у губитнички рат против јачег и да ЕУ антируским санкцијама увале у економску кризу, кратког је вијека.

Мале и нејаке земље, које су биле највеће жртве Pax Americana, још се двоуме да ли да већ сада храбро дигну глас или да мудро сачекају да се придруже побједницима у борби за мултиполарни свијет.

Моћ САД, не само на Балкану, већ се више заснива на инерцији страха него на реалној опасности. Хиперпродукција билиона долара и евра и раст вриједности рубље, јуана, рупија са златном подлогом вјероватно ће означити прелом.

А онда ће изаћи на видјело прљав веш о лабораторијама за биолошко оружје, о мучењима у Гватанаму, о бацању противника из авиона над океаном, о тајним казнионицама у Пољској, о бомбардовању осиромашеним уранијумом.

Викиликс и Сноуден ће подијелити Нобела за мир и добити споменике као првоборци.

Владари из сјенке преселиће се са Менехетна изван САД. Елем, клатно ће се заљуљати у супротну крајност.

И опет неправда!

Биће заборављено да су САД у своје вријеме биле симбол слободе. Изблиједиће сјећања на искрцавање у Нормандији, на Труманова јаја, Кнајпову кафу, бескаматне кредите, отписане дугове, Фулбрајтове стипендије.

Амбасаде САД су у ауторитарним режимима биле оазе слободе, са отвореним капијама за дисиденте, да би већ ’90-их у демократским земљама бивале опасаване бедемима због насилних протеста.

Фејк њуз о „јунској сецесији Српске“ биће још једна ситна илустрација за све оно што су нам радили од пада Берлинског зида.

Извор Све о српској, 12. април 2022.

Фото: Снимак екрана/Јутјуб/EUFOR Althea