НЕНАД БЛАГОЈЕВИЋ: Дуг Христу

Када видите да они који одлучују или то могу причају само о проблемима са којим се сусрећу, када схватите да ни за један проблем немају решење већ само налазе кривца у прошлости, знајте да са њима нема будућности. Онај ко жели, може да створи бољу будућност. Такав прошлост и тренутно стање види само као полазну тачку са које ће кренути. На ту полазну тачку се више не враћа иде напред а оно лоше остаје све даље и даље иза њега. Када се појави прави вођа неће морати да нас речима убеђује у то једноставно сваког дана ће се видети јасан напредак који ће бити необорив доказ да је он тај кога смо чекали.

Неће му бити потребни маркетинг тимови, пристрасност медија, помоћ свих српских непријатеља, гомила полтрона која ће лагати и њега и нас. Ништа од тога сигурно неће бити потребно, дела ће говорити сама за себе јер правим делима маркетинг не треба. Управо онако како су та иста дела говорила за све оне којима је Христ био у срцу: свете Немањиће, цара Лазара, Његоша, владику Николаја, патријарха Павла…

Не можемо говорити о успесима а повећавати незапосленост, нарушавати школство а очекивати напредак, смањивати плате и пензије а очекивати повећање производње, уништавати војску и полицију а рачунати на стабилност и сигурност, отуђити се од вере а очекивати спас од Господа. Морамо престати да се понашамо као Алиса у земљи чуда и препознати са које се стране огледала налазимо. Тада нам неће бити проблем да постанемо свесни чињенице да није успех то што странце стимулишемо да нас користе као јефтину радну снагу. Биће нам кристално јасно шта постижемо дајући им наше природне ресурсе да би их они пласирали даље уместо нас и да би уместо да стварамо озбиљне институције и богату нацију стварали неке нове богате појединце у разореној Отаџбини. Оно што је у тој несрећи још тужније, ти појединци све чешће и нису Срби.

Тако је данас али није увек било тако. Онда када српском душом преовлада православље Србин више не прави грешке. Тада га душа непогрешиво води правим путем. Србин се тада не одриче својих територија, своје светиње, свог народа, своје Отаџбине, своје вере. Када се душа напуни вером нема више ничега што је немогуће. Тада је немогуће само такву душу усмерити на странпутицу, без обзира на сва прерушавања и трикове запада. Не постоје више препреке или нешто што ће нас натерати да се не усудимо да бранимо своје, да потомцима оставимо слободу и срећу.

Таквом србину оном правом светосавцу нико не може одузети било шта, а поготово слободу и Отаџбину. Када то поново учинимо са својим срцима и душом, успемо заувек да се отргнемо од западних лажи и вратимо истинским православним вредностима вратићемо и понос и част и срећу и окупиране српске територије и опет Отаџбину учинити поносном. Тада можемо поново очекивати и ону неизмерну помоћ Господа, који је увек и на најмању искреност свог стада давао неупоредиво више благослова. Немојмо никад заборавити шта све дугујемо Христу. Морамо дубоко у себи урезати следеће:

 

„Добро је твоје питање. Енглези се често баве питањем: шта Енглези дугују Христу? И одговарају једним дугим списком добара примљених од Христа. Сада ти питаш за свој народ: шта Срби дугују Христу? Заиста ти кажем: више него Енглези. Јер Енглези дугују понешто и староме Риму, док Срби за све и сва дугују искључиво Христу.

Пре свега Срби дугују Христу све своје највеће људе. Само свети људи и свете жене код Срба су се уздигли до величине, која се види из далеких времена и поколења. А светост је од Христа Господа; од Његове свете вере. Кад би се рекло, да Срби дугују Христу само светога Саву, духовнога кнеза и крманоша живота српскога народа до данас, па би дуг био неисплатив. А Свети Сава није усамљена звезда, осветљена Сунцем Христом; око Саве стоји цео рој сјајних звезда, сјајних светитеља српских.

Још Срби дугују Христу основна начела живота и владања. Дугују Му веру у једнога живога Бога, у суд Божији, у Промисао, у правду и милост Божију, у бесмртни живот на небесима. Христу дугују и разумевање природе не кроз природу него кроз Бога; и разумевање судбе људи и народа не кроз материјалне узроке него кроз моралне и духовне. Једном речју: сву истину о овоме и ономе свету Срби дугују Христу. А у погледу владања све дугују Христовој науци. Поштење, уздржљивост, чедност, братољубље, смерност, милостивост, мирољубивост, трудољубље, ведрина духа, храброст у одбрани правде, пожртвовање, и све остале узвишене врлине душе – све је дошло Србима од вере Христове.

Још Срби дугују Христу благе и красне обичаје своје. Сви ти обичаји су у суштини и по симболици јеванђелски. Јер ти обичаји нису само накит живота но прави и главни морално-законски поредак, који чува живот народа српског од распадања, збрке и трулежи.

Још Срби дугују Христу надахнуће за уметничке изразе своје душе и својих идеала у песмама, пословицама, причама, у творевинама ума свога и руку својих.

Још Срби дугују Христу епопеју свога првога царства, и епопеју робовања, и епопеју ослобођења. То јест дугују прве и потоње државе своје, мудрост у стварању држава, херојску трпељивост и визионарско надање у време робовања, као и јуначку издрживост и пожртвовање у време ослобођења.

Јесам ли све побројао? Ни из далека. Тек сам почео списак српских дуговања Христу. Но, мислим, дао сам ти путоказ, по коме ћеш и сам моћи рачунати остала дуговања народа твога Христу Спаситељу. Па кад будеш успео да побројиш сва српска дуговања Христу, онда окрени листу и поброј сва Христова потраживања од Срба. Мисли и питај се: шта Христос тражи од Срба?

Мир ти и радост од Господа.“

Свети Николај Српски   (Капетану Петру Ј. који пита: Шта Срби дугују Христу )

Због свог кукавичлука годинама су нас удаљавали од светосавља а онда када је запад проценио да смо и довољно далеко пре него што смо стигли да се освестимо и вратимо вери кренули су на нас. Знајући да нам не могу ништа онда када смо верни себи, прецима и Богу, одредили су када је прави моменат. Очекујући да када се и освестимо и вратимо правом путу душу ће нам толико већ испрљати да нам Господ то неће моћи опростити.

Охрабрена западна сатана је кренула у свој вековни план, у испуњење свог задатка до коначног уништења православља. Да би у томе успела да би нестали правоверни неопходно је уништити и Србију и Русију. На том путу зла који води западне душмане,  на путу уништења православља светосавци су увек први. Знају да када успеју да сломе Српски народ могу да крену и у завршну фазу која се може најбоље сагледати кроз последње речи нацистичког комаданта Luftwaffe Hermana Geringa, које је изговорио на суђењу у Нинбергу:

„Ми нисмо успели, али ви који ће те нас наследити у нашим идејама и циљевима, мислим на земље западног света а пре свега на Америку и Енглеску… Морате свом снагом и одлучношћу да уништите главног непријатеља западних вредности живљења… морате да уништите Русију.“

Управо могућност стварања правоверног поретка кроз настајање „Трећег Рима“. Оно што сваком искреном и православном срцу даје наду у правду је оно што западну сатану чини посебно нервозном. Сећајући се Герингових речи примећујемо да није случајно што западни Нови Светски Поредак све чешће називају и Четвртим Рајхом.

Смемо ли заборавити или заобићи чињеницу да је вечина нацистичких научника на челу са Vernerom Fon Braunom творцем нацистичког ракетног програма средином педесетих година седела у удобним фотељама ЦИЕ. Истрага о атентату на Џона Кенедија, вероватно јединог председника Америке који је покушавао да кормило острашћеног титаника преусмери доводиле су најчешће до повезаности атентатора са неонацистима и ЦИОм. Чињенице да је Џорџ Буш припадник тајног удружења (Skull and bones) инаће немачке црномагијске секте … Ово води само у једном правцу можда је нацистичка творевина Немачка изгубила рат, али нацисти нису били само Немци и они су само променили начин деловања.

Све то нам јасно говори да је западни брод  јасно зацртао маршуту  питање је само момента када ће путници тог брода схватити да су на титанику. Србија нема шта да тражи у тој нељудској творевини. Не можемо себе заваравати да ће нам неко послати чамац за спасавање кад титаник почне да тоне. Православни су одувек у чамцу спаса. Тај чамац није велик и бљештав попут титаника али зато никад неће потонути. Светосавац зна да ако жели будућност не сме напустити Христов брод. Свесни смо да је против западне сатане неопходна и Божја помоћ. Наставимо зато да живимо са Христом у срцу, трудимо се да нам дела буду таква да и заслужимо помоћ Господа.

Тагови: Ненад Благојевић