НЕМАЊА ЗИВЛАК: ИМЕ ЗЛА

Бог сами ми је свједок да моја ријеч није уперена да изазове мржњу него да се овим начином борим против исте!
Амин!

А шта је заправо по сриједи?

Наиме, чекајући у ауту, које је „окићено“ једном српском заставицом А3 формата, поред мене су прошла три дјетета.
Ни по чему нисам могао препознати о коме се ради, тачније ко нормалан може дјецу узраста до десет година дијелити по нацијама!?
Они су, изгледа, јасно научени и одлично знају о коме се ради и шта у том случају да чине.
Окренули су се према мени и са раздаљине од десет метара показивали прстима орла, скандирали Албанија, Косово, ОВК и повлачењем палцем испод врата опонашали знате већ шта.
Пети разред, дванаест година највише.
Дјеца!
Сигуран сам ипак да се не ради о дјеци, него о будућим монструмима који ће бити спремни онај потез палцем испод врата да понове оштрим предметом, а врат ће као и обично бити српски.

Изговор да су то само дјеца и да су можда наговорена од старијих је можда тачан, али није сврсисходан и не може ништа добро донијети сем да се заваравамо да су то изоловани случајеви. Случај Ђорђа Мартиновића је такође био изолован осамдесетих година прошлог вијека, а ево педесет година послије Срба на Косову и Метохији скоро да више нема.

Зато и због тога постављам питање:
има ли зло узраст?

Немања Зивлак