Немачко оружје поново нишани Русе – 75 година после Хитлерове капитулације
06.03.2022. - 13:52
© Фото : Bundeswehr / Bienert
После 75 година од капитулације, у земљи у којој је реч „наоружавање“ била заборављена, догодио се историјски прокрет, Немачка купује ново, а њено ће оружје поново нишанити и Русе – у Украјини. Због хистерије око руске војне операције Немачка би могла поново капитулирати, као највећи политички и економски губитник у сукобу у Украјини.
Немачка из залиха Бундесвера у Украјину шаље 1.000 комада противтенковског оружја и 500 ракета земља-ваздух. Одобрена је и испорука више комада артиљерије из старих ДДР залиха које се налазе у Естонији, а Холандија ће Украјини предати 400 комада ручних противоклопних топова немачке производње.
Политичка уздржаност пала је у воду за свега неколико дана, чврста одлука да Немачка Украјини не обезбеди оружје, коју је донела непуних недељу дана раније, промењена је.
Аналитичар Мирослав Стојановић, дугогодишњи дописник из Берлина, каже да је направљена драматична атмосфера у којој канцелар Олаф Шолц није имао много избора, иако се показао као борац, борио се жестоко за Северни ток 2, чак и у самом Вашингтону. Немци су били упорни да не желе везу са оружјем из два разлога.
„Немачка има прописе који је обавезују да не шаље оружје у кризна жаришта, тамо где већ букти, да не долива уље на ватру. А други разлог са којим се није много јавно баратало је Русија, један однос одговорности и историјске обавезе која проистиче из Другог светског рата и злочина које су Немци починили према Русима, са огромним бројем жртава. У потаји је медијски и политички фигурирало да немачко оружје не би смело да поново нишани руске грађане“, каже Стојановић.
Он додаје да се прелом догодио готово преко ноћи,
Бундестаг се изјаснио, иако су странке, поготово социјалдемократе и Зелени били изричито против, а нешто мање либерали, који су блиски индустрији и капиталу. Зелени су се највише противили, док није дошло до
војне операције у Украјини.
Стојановић истиче да је заокрет и дозвола да се из других земаља Холандије и Естоније, Украјини испоручи оружје, међу којим је и део арсенала бивше Источне Немачке.
„Берлин је то доста дуго стопирао, јер по уговору о продаји оружја постоји и обавеза да се оно не сме препродавати, померати без њихове сагласности. Сад су дозволили и Естонцима, дозволили су и Холанђанима да пошаљу противтенковске ракете, доста опасно оружје, ту је наравно и оно што сами шаљу“.
Повећање војног буџета
Криза у Украјини донела је још један велики заокрет, Немачка је одлучила да повећа буџет за одбрану на 100 милијарди евра. Улагање је једнократно, само за ову годину. Разматра се развој нових тенкова и борбених авиона заједно са европским партнерима, посебно са Француском.
„Можете ли схватити који је то износ, да би се модернизовао и опремио Бундесвер. Његови официри и војници јесу се жалили да имају застарело оружје, па и хеликоптере, да је модернизација била одавно на дневном реду, али политика владајуће коалиције је била против издвајања. Била је и против оног што се тражи за НАТО од 2 одсто. Сада је Шолц врло лако прихватио да се даје и више од 2 одсто, против чега су били и Зелени и Социјалдемократе, јер то су огромна средства“, објашњава Стојановић.
Нова капитулација Немачке
Наш саговорник каже да се одлуке Немачке везане за сукоб у Украјини у најмању руку могу назвати чудним, с обзиром на традиционалну добру економску сарадњу те земље и Русије. Процењује се да ће управо највећу штету од окретања леђа Руској Федерацији имати управо Немачка.
„Она је колатерално већ сада
на највећем губитку зато што је стављен ад акта Северни ток 2 и то у време енергетске кризе која није изазвана само овим што се збива у Украјини, она је постојала и пре тога и то доста драматично. А њена потреба, пошто је реч о најјачој привреди старог континента,
жеђ за енергентима је огромна.
Заустављен је Северни ток 2 и сасвим је неизвесно шта ће се са њим догађати, да ли ће тих 11 милијарди стварно бити „гвожђе које рђа на дну мора““, каже Стојановић подсећајући на речи америчких званичника.
Он додаје да је заокрет у досадашњој политици Немачке невероватан, али да је до њега дошло због хистеричне атмосфере која је направљена око Украјине, да Немачка једноставно није имала избора. Већ су је нападали са разних страна да је непоуздан партнер, а сада је за Шолца ситуација била доста тешка и на домаћем терену.
Јастребови из политике и медија у Берлину су га жестоко нападали да не показује солидарност према Украјини и жртвама. Извукли су и Герхарда Шредера који је потписао Северни ток 1 и направио велико пријатељство са Путином, које му се и финансијски исплатило, па је и Шолц у том контексту помињан уз Шредера. Постављало се питање, ко води спољну политику према Русији, Шредер или он.
„Кад су се склопиле све те ствари, притисак из иностранства, поготово из Вашингтона, атмосфера ужарења која је направљена у западној Европи и самој Немачкој,
Шолц није имао избора. Треба подсетити да је ушао у изборну кампању са идејом да направи неку нову источну политику, попут чувене Брантове источне политике, а у њеном средишту морало је наравно да буде ново дефинисање политике према Русији, морао је сада од свега тога да одустане“, каже Стојановић.
Он још једном подвлачи да су Немци, иако се наоружавају, највећи губитници у војном сукобу Русије и Украјине, политички и економски.
rs.sputniknews.com, Сенка Милош
