Неки мисле да ће Трамп бити амерички Горбачов, а биће опаснији – неће САД оставити никакву шансу

© fakti.rs

ДОНАЛД Трамп је први политичар познат историји који је предводи империју која преживљава несташицу ресурса као резултат брзе деградације свог основног економског система.

Он покушава да реши тај империјални проблем не кроз смањење територије, већ преко територијалног ширења, које ће наводно обезбедити Сједињеним Државама ресурсе потребне за превазилажење кризе.

У стварности, Трамп покушава да напише алтернативну историју – делујући супротно логици и законима историје и економије, како би добио изгубљену битку.

Држава коју предводи Трамп дуго је доживљавала империјално преоптерећење, јер се током развоја ослањала на грубу силу (принуду) – чак и више него Римска империја, која је по томе била позната.

Америчко владање је управо принуда и пљачка оних којима се влада у корист метрополе. Рим је, трошећи ресурсе провинција, и њима обезбеђивао јединствени правни, комерцијални и економски простор, осигуравао њихову одбрану, развијао логистику и улагао у културу. А Сједињене Државе су покушавале да обезбеде једносмерни ток ресурса – од периферије ка империјалном центру, шаљући у супротном смеру све што су сматрале штетним или, у најмању руку, бескорисним.

Међутим, идеја о напуштању опљачканих провинција које више нису способне да генеришу профит, већ само губитке, неприродна је за америчке политичаре. За њих је нормално да се уништене провинције силом принуђују да да и генеришу профит. Исто важи и за присиљавање да се потчине америчким интересима свих који још нису уништени и не желе да буду уништени због америчке неадекватности и немогућности америчког система да се реформише.

Стога Сједињене Државе нису у стању да окончају ескалацију односа са Русијом и Кином и приморавају све земље које не желе да буду пљачкане и уништене од стране опадајуће империје да траже заштиту под руско-кинеским кишобраном.

Вашингтон више не ужива потпуну слободу деловања чак ни у Африци и Латинској Америци. Трампова администрација је то признала, укључујући циљ враћања ове слободе у своју Стратегију националне безбедности.

Истовремено, Трампова администрација је напала своје савезнике по НАТО због Гренланда, који САД већ војно контролишу.

Размислите о овоме! Ради се о ситуацији која је идеална за сваку империју.

Данска је финансијски одговорна за Гренланд, подржава све америчке иницијативе заједно са остатком ЕУ, док америчка војска делује на острву још слободније него код куће.

Шта Вашингтон више од тога може пожелети?

Али, Трампу су потребне опипљиве „победе“, чак и ако оне додатно оптерећују већ опадајућу империју. И тако САД не само да озбиљно полажу право на Гренланд, већ почињу да се боре са Европом око њега.

Замислимо да Трамп победи и да Гренланд постане америчка држава. Одржавање острва ће тада пасти на терет америчког буџета. Поред радара за рано упозоравање на ракетне нападе, САД ће морати да на острву распореде обалску стражу и граничне патроле како би контролисале огромну, ненасељену обалу гигантског острва.

Царински рат са ЕУ ће ослабити обе стране, а односи са Европом ће се погоршати.

Европи, која већ више није самодовољан савезник због подршке европских елита америчкој политици, биће потребан додатни амерички надзор након ове дрске и очигледне пљачке, а надзор захтева трошење већ оскудних ресурса.

Зато ће САД, као империја, губити, а не добијати.

Што се тиче унутрашње политике, анексија леденог острва може привремено повећати Трампову популарност, али чак и ако се цела превара брзо и без проблема изведе, за пар недеља Американци ће заборавити на „велику победу“ и вратити се бројању кусурa.

Дугорочно гледано, судбина трампизма неће зависити од гренландских и латиноамеричких „победа“, већ од благостања америчког становништва, бирача који сносе све трошкове Трампове алтернативне историје, засноване на авантуристичкој империјалној политици.

Свако ко жели да зна шта би се десило да су ствари биле другачије требало би да прати Трампов експеримент. По први пут за више од једног века, западне елите изводе социоекономски експеримент не на Русији, већ на сопственом цивилизацијском језгру. Резултат обећава да ће бити катастрофалнији од квазимарксистичког експеримента извршеног у Русији након 1917. године.

Пожелимо старом риђокосом човеку енергију и истрајност. Неки су веровали да ће постати „амерички Горбачов“, али он је далеко опаснији за САД: чини све да Америци не остави никакву шансу.