Западни демократски систем је под стресом. Спрега политичке моћи и крупног капитала (фашизам, по Мусолинију) избрисала је разлике између водећих политичких партија. Док у Немачкој, на пример, то није толико видљиво јер је политичка сцена уситњена и коалиције владају, у англосаксонском свету је то очигледно.

Конзервативци или лабуристи у Британији? У разлику верују само они који гласају за једну од опција из историјских, породичних разлога. Ко чита предизборне програме и прати како се та обећања систематски не поштују, одавно је схватио да је просечном становнику углавном свеједно ко је у позицији а ко у опозицији.

Слично је и у Америци, осим што тамо постоји сасвим бизарни случај Доналда Трампа који прети да наруши идиличну дихотомију демократа и републиканаца.

Оваква политичка сцена подсећа и на међународни тениски циркус. Замислите само идилу Федерер-Надал. Ударају лоптицу, рекламирају познате производе и немају своје мишљење апсолутно ни о чему. Идеални промотери затупљивања, заглупљивања и маркетинга. И онда се ту појави неки клинац, неки Новак са Балкана, одрастао под бомбама, а не само да удара лоптицу јаче и прецизније од Федала – него има и сопствено мишљење. Ох, ужаса.

Разлози за ненаклоност (благо речено) западне публике према Ђоковићу су, дакле, сасвим јасни. Не дају да им се ремети пажљиво конструисана илузија о могућности избора.

Но, одједном су пре 10-ак година на политичком обзорју почели да се појављују критички осврти и изрази незадовољства који су добили своју коначну артикулацију у деловању аустралијског новинара Џулијана Асанжа и америчког дисидента Едварда Сноудена.

Асанж је разоткрио (између осталог) блискоисточне злочине америчке војске, а Сноуден је скренуо пажњу на то да тајне службе систематски шпијунирају своје грађане и прикупљају количине података библијских пропорција. Асанж је у британском затвору и чека изручење у САД где му прете векови робије. Сноуден је нашао уточиште у Русији.

Тај и такав систем власти је најзад озбиљно уздрман победом Трампа на изборима у Америци, доласком Џеремија Корбина (левичар, социјалиста) на чело лабуриста у Британији, те чувеним Брегзитом – изласком земље из Европске уније.

Тада је постало јасно да интернет угрожава монолитни информативни зид који упорно дозиђује неколико новинских агенција и телевизијских канала и дневних новина. Цар је го, схватили су многи. Онда је стигла корона и до тада невиђен напад на личне слободе грађана, слободу говора и размену информација. Све платформе (Јутјуб, Твитер, итд) су почеле да цензуришу по налогу државе. И то не оне видљиве, демократске и парламентарне државе, већ по налогу оне „дубоке” државе коју је јако лепо у свом писму (оставке) скицирала британски члан парламента Надин Дорис.

После короне је дошла нова криза, ова украјинска, и још више цензуре и хистерије. Сада иду климатске промене, те полне и расне идеолошке поставке.

Mишљење супротно од „званичног”

Погледајмо само списак напада на јавне личности који су имали храброст да изразе мишљење другачије од „званичног”.

1. Најџел Фараж због Брегзита и независних ставова.
2. Џеј Кеј Ролинг (писац романа о Харију Потеру) због критичког односа према трансродној идеолошкој поставци.
3. Популарни (16 милиона га прати на Јутјубу) амерички независни радио водитељ Џо Роган, који је оптужен да се лечио сточним лековима (Ивермектин) уместо да се вакцинише.
4. Познати водитељ са Фокс њуза Такер Карлсон који је постајао превише критичан према спрези политике и корпорација,
5. причљиви кик-боксер Ендрју Тејт који не хаје за политичку коректност и који је најутицајнија личност међу британским дечацима од 13 до 19 година, и тако даље све до случаја британског комичара Расела Бренда.

Шта се дакле догодило са Брендом? Ево овако, у петак 15. септембра се на Твитеру, Јутјубу (и другим платформама) појавио видео где он упозорава да се на њега спрема напад (видео виђен 50 милиона пута). Добио је два писма, једно од листа Сандеј тајмс а друго од ТВ станице „Канал 4”, којима је упозорен да ће у суботу 16. септембра објавити емисију и чланак о његовој (наводно) насилничкој прошлости према женама. У својој објави, Бренд је скренуо пажњу на своју промискуитетну прошлост, али се и оградио рекавши да је са дотичним (и многобројним) женама споразумно ступао у односе.

Истовремено су се пронеле гласине да се спрема нешто велико. Од новинара Сандеј тајмса је тражено да не иду на годишње одморе и да буду доступни. Медијско ратно стање. Сада знамо да су „истрагу” о овом случају водили новинари Сандеј тајмса, Тајмса и „Канала 4”. Темељито организована, координирана и финансирана (наравно) акција која је вођена током последње четири године.

Онда крећу наслови: „Расел Бренд оптужен за силовање, сексуалне нападе и емоционално малтретирање. Оптужбе се односе на период од седам година (2006-13)”. Извештавају нас даље да су четири од његових пет жртава остале у анонимности. У суботу увече у ударно време је онда кренуо документарац (78 минута) под насловом: „Расел Бренд: на виделу” (доступан само из Британије или уз помоћ ВПН-а).

Одмах након тога, у недељу, креће лавина са насловних страница свих новина: Оптужен: „Расел Бренд, сексуални грабљивац који се крио испред наших носева” (Сандеј тајмс), „Бренд оптужен за силовање и сексуално узнемиравање” (Сандеј телеграф), „Бренд оптужен за силовање и сексуалне нападе” (Сандеј мирор), „Бренд оптужен за силовање и подвођење” (Мејл он сандеј), „Пет жена тврде у ТВ емисији да их је комичар напао и злоупотребио, Бренд оптужен за силовање” (Сандеј пипл), „Расел Бренд ме је силовао” (Сан он сандеј) и тако даље…

Овде је, међутим, потребно јасно истаћи да је комичар и политички коментатор Расел Бренд оптужен за злочине, али да исто тако постоји закон и адекватни полицијски и правни поступци. Дакле, док се Бренду не буде судило и док суд не утврди његову кривицу – он се има сматрати невиним.

Тако је говорио Бренд

Но, време је да се запитамо, да ли су ови напади мотивисани жељом новинара Тајмса, Сандеј тајмса и „Канала 4” за правдом, или постоји можда неки други разлог? Зашто би некоме сметао глумац и комичар који има свој Јутјуб канал (седам милиона претплатника) и прича шта му падне на памет? Да видимо.

Познати амерички новинар Такер Карлсон је по одласку из Фокс њуза пре пола године први интервју дао управо Раселу Бренду. Значи да та прекоатлантска дисидентска веза постоји. Карлсон смета онима тамо, а Бренд? Погледајмо један исечак из Брендовог политички ангажованог и критички луцидног опуса.

Гостујући у емисији популарног америчког телевизијског водитеља Била Мара изрекао је следеће: „Пандемија је створила 40 нових милијардера… компанија ‘Фајзер’ је на вакцинама зарађивала 1.000 долара сваке секунде… више од две трећине чланова америчког Конгреса је примило средства од неке фармацеутске компаније… Председник ‘Фајзера’ Алберт Бурла је 2020. изјавио да су правили ове вакцине за добробит човечанства а не за новац, а његова компанија је 2022. зарадила више од 100 милијарди долара… А ви, америчка јавност, ви сте финансирали кроз порески систем развој тих вакцина а сад профит узима компанија…”

И на крају је рекао и ово: „Систем у коме фармацеутске компаније праве паре од медицинских хитних случајева, где војно-индустријски комплекс зарађује на рату, где енергетска индустрија има користи од енергетске кризе доводи до стања константне кризе док је обичан народ потпуно одвојен од такозване елите.”

Јутјуб канал Бренда се зове Stay Free (Остани слободан), и на њему је гостовао и кандидат за председника САД Роберт Кенеди Млађи који је и сам трн у оку моћника у сенци. У тој емисији је Кенеди, између осталог, споменуо да је необично у вези с COVID-19 пандемијом било непрестано уплитање ЦИА-е, америчких обавештајних агенција и војске. Операције борбе против пандемије је водила шпијунска агенција НСА у сарадњи са Пентагоном, а не једна од здравствених организација… Вакцине нису произвели ‘Модерна’ и ‘Фајзер’ већ Национални институт за здравље (NIH – National Institutes for Health), државна агенција за здравље, која је власник 50% патената. ‘Модерна’ и ‘Фајзер’ нису чак ни произвели вакцине већ су то урадили разни погони под уговором са Пентагоном.

Покушај елиминације

Као што видимо из монолога Бренда и садржаја његове емисије са Кенедијем, ако је неко спремао напад на Бренда, то сигурно није било због његових скечева на даскама лондонских позоришта, нити због глумачке каријере. Сетимо се оптужби за силовање на рачун Асанжа. Лебделе су деценију над његовом главом да би се онда утврдило да су без основа.

У одбрану Расела Бренда су стали Илон Маск, Такер Карлсон и Ендрју Тејт, као и британски политички коментатор Кети Хопкинс.

„Наравно, не свиђа им се конкуренција”, пише мултимилијардер и власник Твитера (Икс) Илон Маск који даље каже да би овај координисани медијски напад могао да буде због Раселових критичких осврта на рад великих медијских кућа и на њихову снисходљивост према политичарима и корпорацијама. „Добродошао у наш клуб, матрикс напада”, твитује Тејт, који се налази у Румунији где га очекује суђење због оптужби за силовање и наводну трговину белим робљем. А Такер Карлсон је прокоментарисао да тако пролазе они који се критички осврћу на пословање фармацеутских гиганата или на рат у Украјини.

Кети Хопкинс је рекла да су сви знали за сексуално богату прошлост Бренда, јер је он сам о томе причао и писао и биографији. „Када је долазио код мене у студио на радио емисију и звао ме нацистом онда им је био добар”, каже Хопкинс, „а сад кад је почео да критикује власт и наративе медија масовних комуникација, сад је постао опасност које се треба решити”.

Расел Бренд је очигледно осуђен од стране медијских кућа, а по налогу „дубоке државе”. Бива јавно бичеван на градском тргу а да се против њега није повела адекватна истрага, нити је правни систем дао своје мишљење. Ради се, дакле, о нападу и покушају елиминације неугодног политичког такмаца. Пракса је већ устаљена, а процедура разрађена. Уобичајене оптужбе за дисквалификацију политичких противника иду од силовања (Асанж и Бренд), преко подршке Русији и Путину (Трамп), трансфобије (Ролинг), расизма (било који бели човек), све до антисемитизма (Корбин).

Церемонијално жртвовање Бренда на главном медијском тргу западног глобалног села има међутим, још једну занимљиву димензију – временску. ТВ документарац је припреман четири године (кажу) а емитован је исто вече када је на каналу ГБ њуз ишао врло озбиљан и темељит прилог публицисте Нила Оливера о афери мидазолам!

Алтернативна визија

Наиме, на почетку корона пандемије британска влада (министар здравља Мет Хенкок) је откупила од Француске њену годишњу производњу мидазолама – лека који успорава дисање и рад срца и који се даје тешким болесницима како би олакшао неизбежну смрт. Мидазолама у тим количинама више нема. Где је, како и на коме употребљен? Да није можда даван старијим особама у болницама и старачким домовима како би се ослободили кревети за корона болеснике? То су само нека од питања које поставља Нил Оливер и многи рођаци преминулих који сумњају да је Мидазолам употребљен на члановима њихових породица. Масовно убиство на државном нивоу?

Но, да се вратимо на ширу слику и смисао ових и сличних напада (ово јесте организован напад) на дисиденте.

Парадигма западног политичког модела је истрчала своју трку. Корупција поприма размере римске империје. Нерони и Калигуле нам се смеју са престола Канаде, Француске, Британије, САД… Разлика између позиције и опозиције је избрисана. Нема више лево и десно, нити горе и доле, све је постало само једна непринципијелна и неморална каљуга.

У том и таквом сутону почиње да се помаља алтернатива која је и сама погоњена технолошким достигнућима. Не треба нам више издавач да штампа самиздате, нити телевизијски или радијски студио. За све је довољан компјутер (телефон?) и интернет. Погледајмо само рад тог истог Расела Бренда или Такера Карлсона. Направили су себи по студио у кући на селу и живе од прилога слушалаца и гледалаца.

Колико смо далеко од артикулације једне алтернативне политичке визије које би могла да замени постојећи систем, а да при том не изазове крваву револуцију? Далеко, нисмо близу, али се први стидљиви обриси назиру на хоризонту. Незадовољство расте и класа која је присвојила систем мора бити смењена и сам систем мора да претрпи озбиљне промене пре него што уништи планету нуклеарним или биолошким оружјем. Или то, или ће систем (такозвана „елита”) да смени нас уз помоћ миграната и трансљудске (trans-human) идеологије.

У суботу, 16. септембра, у јеку оптужби, Расел Бренд је ипак наступио на сцени лондонског Трубадур Вембли парк позоришта. Сакупило се ту свих 2.000 посетилаца који су купили карте.

„Као што сигурно разумете”, почео је Бренд, „постоје неке ствари о којима никако не смем да причам”. Публика га је дочекала и испратила аплаузом. Нико није крив док се кривица не докаже у правоснажном судском поступку. Дотле, имаће Расел Бренд још пуно тога да нам каже.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор РТ Балкан 

Насловна фотографија: Jeff Spicer/Stringer/Getty Images