НАТО се шири на Далеки исток: Да ли ће се остварити прогноза „доктора Пропаст“?

© AP Photo / Vadim Ghirda

Својим ширењем на исток НАТО је већ испровоцирао рат са Русијом у Украјини. А сада се НАТО шири и на Далеки исток. Из Кине тим поводом јасно обећање: то је отровни трн забоден у Азију, и као такав ће бити и третиран, то јест, ишчупан. Из Америке, у исто време, најављују да ће Тајван бити наоружаван по истом, убрзаном моделу као Украјина…
Тако да није чудо што Нуријел Рубини, који је свој надимак, „доктор Пропаст“, заслужио тако што је исправно предвидео катастрофу, додуше, само економску, сада упозорава да сукоб Америке и Кине постаје све извеснији. И то не само економски.

Канцеларија у Јапану

Повод за најновије заоштравање односа у азијско-пацифичком региону је откриће јапанских медија да идуће године НАТО отвара канцеларију за везу у Јапану, „прву такву канцеларију у Азији“ која ће, наводе неименовани званичници Јапана и НАТО-а, олакшати безбедносну сарадњу и са партнерима као што су Јужна Кореја, Аустралија и Нови Зеланд. А све то због „геополитичких изазова из Кине и Русије“.
Подсећа се и да је шеф НАТО-а Јенс Столтенберг у јануару посетио Јапан и обећао „јачање веза“ због „историјских изазова“ као што је руска операција у Украјини, а указује се и да сличне канцеларије НАТО већ има у Њујорку, Бечу, и, нарочито занимљиво, у Украјини.
Ове информације потом су у одвојеним интервјуима за Си-Ен-Ен потврдили и сам Столтенберг и јапански шеф дипломатије Јошимаша Хајаши.

Отровни трн

Кинеска страна реагује предвидљиво, дакле, бурно.
„Не потцењујте опасност канцеларије за везу“, упозорава у уредничком коментару „Глобал тајмс“, који ван сумње верно одражава размишљање у Пекингу. „Дугорочно, улазак НАТО-а у Азију, у Азију уводи и његову непријатељску парадигму… НАТО канцеларија за везу у Јапану више није само симболичан, него суштински значајан корак ка изградњи такозване одбрамбене зоне око Кине. Мета ове одбране је Кина“.
Односно, како уз мапу већ постојећих америчких војних и поморских база око Кине указује аустралијска новинарка Кејтлин Џонсон, „само ће тотални морон поверовати да је америчко војно опкољавање свог геополитичког ривала број 1 на другој страни планете — одбрамбене природе“.
А Кинези такви морони засигурно нису, те отуда и она оцена о „отровном трну“ који ће, предвиђа „Глобал тајмс“, „кад почне да испушта отров, засигурно увећати несигурност држава у региону и изазвати поделе“.
Пекиншки лист скреће пажњу и да НАТО званичници понављају да је „европска безбедност неодвојива од азијске“, уз форсирање тајванског питања, како би се „јавно мњење припремило за уплитање НАТО-а у азијско-пацифичка питања“.
Па се с тим у вези бележи и још један сигнал за узбуну, најава „Блумберга“ да ће Америка почети и Тајван да засипа бесплатном војном помоћи, пола милијарде долара за почетак, по убрзаној процедури — директно из складишта америчке војске, уместо да чека војно-индустријски комплекс да произведе све што је наручено — што је иначе главни модел наоружавања Украјине. Па ено како она пролази; изгледа да ипак нема бесплатног ручка. Док би Америка оно што је урадила Украјини сад да уради и Тајвану.
„НАТО се представља као војни блок који жели мир, али нема те количине фарбе која може да промени његову праву боју. То је боја идеологије супрематије западне цивилизације“, нема дилему уреднички колегијум „Глобал тајмса“, који упозорава: „На крају крајева, природно, кад уперите ракету у Кину, Кина ће на то узвратити“. И отровни НАТО трн ће бити ишчупан.

Војна (не)моћ

Овакав дијалог упозорењима и претњама, елем, Нуријела Рубинија, доктора Пропаст, који је недавно био у Пекингу на важном пословно-политичком форуму, и наводи на невесела предвиђања да „фрагментација и раздвајање постају нова нормала”; да ”две државе остају на путу судара“; да је „опасно продубљивање постојеће ’геополитичке депресије’ неизбежно“ те да ће, „с демократама и републиканцима који се такмиче ко ће бити тврђи према Кини, кинеско-амерички хладни рат вероватно бити интензивиран, што подиже и ризик од избијања врућег рата око Тајвана“.
Кад смо код тога, магазин „Економист“ доноси опсежно истраживање у коме пореди војну, пре свега, поморску моћ Кине и Америке. И открива, донекле неочекивано јер је амерички војни буџет четири пута већи од кинеског, да је „кинеска ратна морнарица заправо превазишла америчку морнарицу као највећу на свету још око 2020.“
„Бродоградња је скупа и за њу је потребна снажна индустријска база, тако да се овиме исказује и економско здравље државе“, указује „Економист“ уз графиконе који показују двојак тренд — стагнацију и благ опадање броја америчких ратних бродова, и насупрот томе прилично оштар пораст броја кинеских бродова.
По укупном броју ратних пловила свих врста — од носача авиона или подморница до фрегата и разарача — Кина превазилази Америку у односу 340 према 296, уз пројекцију да ће Кина имати чак 400 ратних бродова кроз две године, и 440 до краја деценије, док ће број америчких — због отписивања застарелих — у истом периоду додатно да опадне на око 290. Притом, наводи се, „Кина је сконцентрисана на Тајван“ док су америчке снаге расуте јер „морају да одржавају глобално присуство“. А предност Кине је и „највећа индустрија бродоградње на свету“ – чак 44 одсто бродова изграђених 2021. било је made in China.
Све у свему, закључује „Економист“, „време је на страни председника Кине Си Ђинпинга“. Али то у кратком року ситуацију чини још опаснијом, јер, ако ове трендове намерава да спречи, Америка мора да реагује што пре. Јер ће после бити касно.
Како ће Америка да одреагује? Чему служи НАТО канцеларија за везу у Јапану? Прети ли Далеком истоку понављање сценарија са истока Европе?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили генерал-мајор у пензији Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, и научни сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић.
sputnikportal.rs, Никола Врзић
?>