NАТО ПАКТ, ЗЛОЧИНАЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈА ЈЕ НА СРБИЈУ И ЦРНУ ГОРУ ИЗРУЧИЛА ТОНЕ БОМБИ, РАКЕТА И ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА

„Нестанак НАТО-а са свјетске позорнице је први корак ка свјетском оздрављењу.“ (Имануел Волерстин (Immanuel Wallerstein),
1930-2019,амерички социолог)

„…NATO (је)…само сервисна организација САД…бомбардовање (СРЈ)…се одиграло без сагласности Савјета безбједности УН,
па у том смислу је и било незаконито.“ (Милош Земан,
1944,предсједник Чешке Републике, чланице NАТО-а;
18.август 2021.године)

„“Нови NАТО“, који се проширио након распада Совјетског Савеза, је у суштини интервентна снага САД…Званична мисија NАТО-а постала је…контрола цијелог свијета.“ (Ноам Чомски,     1928, амерички лингвиста, филозоф и писац;
8.новембар 2014.године) 

„Премијер (Александар Вучић) је изјавио да би Србија уласком у НАТО решила велики део својих проблема, али би то било против воље 75 одсто народа, али и да би оних 70 одсто који би да будемо уз Руску Федерацију требало да размишљају о томе где нам је тржиште и да од нечега мора да се живи.“ (Дневни лист „Политика“,23.мај 2017.)

 

Данас, 24.марта 2023.године, навршава се 24 године од почетка агресије NATO пакта („инвазија NATO тровача“ – Свети Василије Острошки Чудотворац Милостиви), односно од оружаног  ваздушног  напада NАТО пакта на Савезну Републику Југославију (СРЈ). У том злочиначком акту учествовало је 16 држава чланица пакта (нијесу учествовале само Грчка, Исланд и Луксембург). Од тога су 9 држава биле истовремено и чланице Европске уније (Њемачка, Француска, Италија, Холандија, Шпанија, Белгија, Данска, Португалија, као и В. Британија (Уједињено Краљевство), којој је престало чланство, 2020.године. Значи, најмоћније и најутицајније чланице ЕУ су, активно и немилосрдно, учествовале у агресији, што је још један доказ политичког и војног (безбједносног) идентитета између NATO-a и ЕУ.

Циљ агресије је био да западни мегакапиталисти окупирају и одвоје  КиМ од Србије и несметано пљачкају немјерљиво природно богатство, као и огромно друштвено богатство које припада држави Србији и Србима.

Tзв. операција „Племенити наковањ“ (енг.Operation Nobil Anvil), трајала је 78 дана и ноћи, од 24.марта до 10.јуна 1999.године. То је акт агресије, зато што је оружани напад извршен без одобрења Савјета безбједности Уједињених нација, дакле, кршењем Повеље УН. Последице  су више од 3600 мртвих (од тога 79-торо дјеце) и око 12.000 рањених грађана (махом Срба), те материјална штета од преко 100 милијарди USA долара.

У агресији  је учествовало око 1150 борбених авиона, а бачено је око 22.000 тона бомби и ракета! То је већа експлозивна маса од оне коју је ваздушна армада нацистичке Њемачке изручила на простор Краљевине Југославије, у току Другог свјетског рата!?  НАТО пакт је на СРЈ лансирао око 1.300 крстарећих ракета и изручио око 37.000 касетних бомби!

NATO пакт је (са 10 – 17 пројектила) починио и ужасан злочин у Мурину, 30.априла 1999.године, иако у близини није било војних објеката, нити јединица ЈНА. На мосту на Лиму, у том мјесту, убијено је шест недужних грађана, од којих троје дјеце, а три особе су тешко повријеђене. У току агресије, Ђукановићеве власти нијесу прогласиле ратно стање, нити су у Мурину биле активиране сирене за узбуну.

Злочиначка и терористичка тзв. Ослободилачка војска Косова (ОВК) је била NATO пјешадија, која је, заједно са западним спонзорима, трговала и људским органима српских жртава!

За агресију није упућена ниједна једина ријеч извињења, нити је изражена спремност да се надокнади немјерљива материјалне штета.

На горе описани начин, извршен је још један геноцид над српским народом, те бројни ратни злочини, прије свега, против цивилног становништва, а употријебљена су и недозвољена средстава борбе (за масовно уништење).

Кривично гоњење и извршење казне за међународна кривична дјела не застаријевају, на основу одредби Конвенције о непримјењивању законске застарелости за ратне злочине и злочине против човјечности, из 1968.године. Та конвенција је била саставни дио унутрашњег правног поретка СРЈ, а од 2006.године, и уставног поретка Црне Горе.

NATO пакт је агресивна војна организација која је својим „хуманитарним“ интервенцијама, без претходне сагласности Савјета безбједности УН (у СРЈ, Ираку, Либији, Авганистану…) вршила чин агресије (највећи међународни злочин – злочин против мира) и ратне злочине, прије свега, против цивилног становништва, грубо кршећи међународно право и Повељу УН.

„Хуманитарне“ интервенције (акти агресије) NATO пакта противне су Повељи (Уставу) УН. Прецизније казано, нијесу у сагласности, како са чланом 2 став 1 тачка 1 (суверена једнакост држава – чланица), тачком 3 (мирно решавање спорова) и тачком 7 (уздржавање од пријетње или употребе силе против територијалног интегритета и независности сваке државе) Повеље, тако ни са главом VII Повеље (Акције у случају пријетње миру, повреде мира и аката агресије), у којој је прописано да само Савјет безбједности УН утврђује да ли је угрожен мир, те одређује и примјењује мјере за одржавање и успостављањем међународног мира и безбједности.

Агресијом на СРЈ, NATO пакт није прекршио само Повељу УН, већ и сопствени Сјеверноатлантски уговор и то:

Члан 1 („Стране се обавезују…да ријеше сваки међународни спор…мирним средствима, на начин који не угрожава међународни мир, безбједност и правду, и да се…уздржавају од пријетње силом или употребе силе на било који начин неспојив са циљевима УН“).

Члан 5 („Стране су сагласне да ће оружани напад на једну или више њих…сматрати нападом на све њих; и да ће…у случају таквог оружаног напада, свака од њих…помоћи Страни или Странама које су нападнуте…укључујући (и) употребу оружане силе…Такве мјере ће престати када Савјет безбједности предузме мјере потребне за поновно успостављање и одржавање међународног мира и безбједности.“).

Члан 7 („Овај Уговор не утиче…на права и обавезе Страна…утврђене Повељом или примарну одговорност Савјета безбједности за одржавање међународног мира и безбједности.“).

Да се подсјетимо изјава геноцидног карактера западних државника и политичара које се биле у функцији подстицаја и припреме агресије НАТО-а на СРЈ:

1)“Срби су народ без закона и вјере. То је народ разбојника и терориста.“(Жак Ширак, француски предсједник, 1995.).

2) „Срби су злочиначки дупеглавци.“ (Ричард Холбрук, специјални амерички изасланик за Балкан, 1995.).

3) „Што се Срба тиче…то је данас један болестан народ.“ (Француски генерал Жак Кот, бивши командант UNPROFOR-а у БиХ,1997.).

4) „Нека се Срби подаве у сопственом смраду.“ (Хелмут Кол, бивши њемачки канцелар, 1998.).

5) „Све Србе треба смјестити у наци-концентрационе логоре! САД морају да предводе Запад у одлучујућем одговору на српску агресију, почињући са ваздушним нападима по српској артиљерији. Срби су неписмени, дегенерици, силоватељи, убице беба, касапини и агресори!“ (Џозеф Бајден, тадашњи потпредсједник а садашњи предсједник САД,1999.)

6) „Немојмо се заваравати, то ће бити рат за преживљавање NАТО-а и тај рат, ако треба, мора бити тоталан!“ (Збигњев Бжежински, пољско-амерички геополитичар,1999.)

Геноцидна намјера (mens rea) наредбодаваца  и извршилаца ваздушног напада на СРЈ садржана је у следећим изјавама и порукама, датим у току саме агресије:

1)“Не може се добити рат ако не уништимо могућност нормалног живота за већину становништва. Морамо им одузети воду, струју, храну, па чак и здрав ваздух.“ (Амерички генерал Мајкл Шорт, командант авијације НАТО-а. Цитирано из: Радослав Гаћиновић, „Облици савременог тероризма“, одјељак „Нуклеарни тероризам“, Институт за политичке студије Београд, 2012.)

2) „Авијација је добила наређење да уништи живот у Србији!“ (Француски генерал Жофре (Joffret), командант ваздушних снага у НАТО-у. Цитирано из Документа  Министарства иностраних послова СРЈ „Facts on consequences of the use of depleted uranium in the NATO aggression against Federal Republic of Yugoslavia in 1999“, који је, у септембру 2000.године, достављен Генералној скупштини и Савјету безбједности УН.)

3) „Рат против Срба…То је битка између добра и зла, између цивилизације и варварства.“ (Тони Блер, британски премијер)

4) „Срби спроводе терор и силују албанску дјецу.“ (Бил Клинтон, предсједник САД, априла 1999 године, на прослави 50. годишњице НАТО-а, у Вашингтону)

5) „NATO DESERBIZATOR“ (НАТО СРБОИСТРЕБЉИВАЧ) – оглас на француској ТВ „Канал +“.

6) „Разнеси некога на комаде!“ – Порука, исписана на пројектилима које су бацили НАТО пилоти.

Да је геноцидни циљ бомбардовања СРЈ било трајно биолошко уништење српског народа, доказује следеће:

1)Противно међународним конвенцијама о хуманитарном и ратном праву, бомбардовани су цивилни објекти у градовима и насељима настањеним готово  искључиво српским становништвом и то: школе, болнице, породилишта, рафинерије нафте, гасоводи, инсталације за електро и водоснабдијевање, хемијска постројења, инфраструктурни објекти, медијске куће, манастири, цркве…,уз, на дуги рок загађивање воде, ваздуха и земље.

2) НАТО је користио и бомбе са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, које су забрањене Даблинском конвенцијом, из 2008.године. Циљ агресије је био да се, тиме, повећа број цивилних људских жртава (прије свега, трудница, дјеце и омладине) и радијацијом тешко наруши здравље, не само припадника садашње него и будућих генерација. Трајна радиолошка контаминација животне средине узрокује све већи смртност становништва од малигних болести. НАТО летилице су у ваздух испуштале огромне количине отровних гасова и нано честица.

Муниција са осиромашеним уранијумом је, између осталог, „сијана“ и по полуострву Арза, на Луштици, у Боки Которској,

И главнокомандујући у агресији  НАТО-а на СРЈ, амерички генерал Весли Кларк, у својој књизи „Модерно ратовање“, навео је да се „НАТО војнички обрукао, али се осветио на цивилима“! (Часопис „Печат“, 8.март 2019.)

Подсјетимо се да је, још 1992.године, Јохан Рамати (директор Института за одбрану, у Јерусалиму) закључио да је циљ политике Запада према Југославији „…разарање Србије и ликвидација њеног утицаја на Балканском полуострву“.

Српски новинар са вишедеценијским спољнополитичким искуством Ђорђе Милошевић је, у дневном листу „Политика“, од 25.октобра 2020.године, објавио:

„Крајем марта 1999.године, сазнало се да је…функционер НАТО изјавио немачком радију „Дојче веле“ да алијанса сада „преиспитује и преуређује право“:

-Стварамо ново међународно право…тражићемо сагласност Савета безбедности када је очигледно да ћемо га добити. Нећемо му се обраћати када није известан његов пристанак…Русија више није суперсила. Она је регионални играч. Деловаћемо према својим проценама и својим потребама, не обазирући се ни на кога?!“

И поред почињених, горе описаних, монструозних злочина и на  територији Црне Горе, Скупштина ЦГ је, 2017.године, донијела неуставну одлуку о  приступању NATO пакту. О томе су се, уставно и законито, могли изјашњавати само суверени грађани, на референдуму.

Приступање Црне Горе NATO пакту, као агресивној и највећој терористичкој организацији у људској историји, која вршењем аката агресије и чињењем масовних ратних злочина  не поштује ни Повељу УН, ни сопствени Сјеверноатлантски уговор, није у сагласности са Уставом ЦГ и то са: Преамбулом („Полазећи од: опредјељења грађана Црне Горе да живе у држави у којој су основне вриједности: слобода, мир, толеранција, поштовање људских права и слобода…владавина права;…привржености равноправној сарадњи са другим народима и државама…“), чланом 9 (којим је прописано да и Повеља УН има примат над домаћим законодавством и непосредно се примјењује) и чланом 15 став 1 („Црна Гора, на принципима и правилима међународног права, сарађује и развија односе са другим државама, регионалним и међународним организацијама“).

Највећа „заслуга“ за приступање Црне Горе пакту припада Милу Ђукановићу који је, иако на функцији предсједника РЦГ, по наводима медија, у току агресије на (сопствену земљу !!!) СРЈ, велеиздајнички  „помогао NATO-у…у огромној мјери“ и „агресорима достављао обавјештајне податке и…саботирао одбрамбене акције тадашње СР Југославије“?!

И NATO пакт је један од главних спонзора исламског („Велика (унитарна) Босна“ са тзв. Санџаком у свом саставу) и албанског (тзв. Велика или „Природна“ Албанија) интегрализма на Балкану. Ти концепти подразумијевају угрожавање територијалне цјеловитости Црне Горе и Србије, те престанак постојања Републике Српске.

Након агресије, NATO пакт је (дај Боже, само привремено) окупирао свету, средишњу српску земљу Косово и Метохију и на њој, противправно, изградио војну базу Bondsteel (Челична спона), код Урошевца. На тој територији непрекидно се, до дана данашњег, спроводи голо насиље према Србима (чак и према дјеци) и масовно се крше њихова колективна и појединачна права. Срачунато и некажњено, руше се културно – историјски споменици, богомоље и гробља као докази о вишемиленијумском трајању нашег народа на простору КиМ. То је и територија на којој царују безвлашће, гдје се тргује дрогом и оружјем. Последица агресије је исељавање више од 200.000 Срба са КиМ, а кључне позиције у „органима привремена самоуправе“, одмах након агресије, заузели су ратни злочинци из тзв. ОВК.

Опростити горе објашњене монструозне злочине богохулно је и велики је гријех према сопственом српском народу! И трагично историјско искуство нас учи да се, опраштањем и заборавом, злочинци  само охрабрују да злочине понове!

Молим се Богу и Светитељима нашим да, против монструозних NATO злочинаца и њихових балканских помагача, примијене Правду Небесну!

Милан Гајовић