НАШИ СЛАВНИ ПРЕЦИ: Ратни пут Солунуца Пере Ђукановића

Године 1913. долази у аустроугаску војску у Беч.  Затим 1914. како аустругарски  војник прелази Дрину код Јање и наступа према Србији.  Одатле по казни бива пребачен у затвор у Сарајево па на суд у Пешту.  Осуђени и депортовани на Источни фронт преко Румуније, Дебрецин па у град Лемберг,  где је сазнао да је осуђен од стране Аустрије на смртну казну због издаје.  Успева да побегне према Галицији  на „источни фронт“ у нади да ће побећи Русима.  Од места Војнилово на Њестру у Галицији бежи Русима.  Ту је руски фронт и ступа  у инжењеријски пук.  Пред местом Лођом на Висли, бива рањен, у Житомиру лечен и у Кијеву.  Из Кијева оде у Одесу на Црно море где је створена добровољачка дивизија  која креће 1916. на Добруџу.                                                                                                                                                                       Ту је тешко рањен у месту Кокарџа па је превезен  преко Румуније у Галицију на Пруту ( река ) на руској  граници.

Лечен у  „Ростову на Дону“, онда у Москви  у улици Покровској а на крају лечење завршио у Оренбургу на Уралу.  Креће преко Финске и Ладошког  језера и мрачног Мурманска ка Северном мору. У луци на Белом мору седа у касну и креће преко Северног мора и Атлантског  океана и за 22 сата стиже у луку Ливерпул а онда возом у Лондон где се лечи још 21 дан.                                                                   Прелази  Ламанш долази у Француску, Париз, Лион, Марсеј, Тулон Ницу.   У Италији – Ђенова, Пиза, Рим, Напуљ, Палермо.

Јонским морем  и Коринским заливом стигао у Пиреј и Солун.   Пробојем  Солунског фронта прелази Македонију, Косово, Црну гору, и коначно долази у Босну у своју Кравицу.

Радомир Павловић