Занимљиво је било појављивање Си Ђинпинга, то је његово прво путовање у иностранство после две и по године, након почетка пандемије.

За то време нагомилало се онолико питања на дневном реду које морају решавати шефови држава, па се пред вратима кинеске делегације створио дугачак ред. Донекле, али само манифестационо, ово подсећа на сусрете званичника европских држава са америчким председницима пре пар деценија током самита на којима су заједнички учествовали.

Јер, из реченог, тачније поновљеног од стране Си Ђинпинга, уочљиво је како Кинезима не пада на памет да играју улогу „друге Америке“. Њихово позиционирање у међународним односима одиграва се на другим принципима. Између осталог и зато што су темељно анализирали све америчке грешке за последњих четврт века. Председник Си „жели стабилан свет“, али он не види ескалацију Украјинске кризе као узрок дестабилизације. Чак напротив. Последице кризе Кинези осећају на својим леђима и у својим новчаницима. То је тако свуда у свету, тако је и код њих. Решење се предлаже у својеврсној „легализацији мултиполарности“.

Кинески председник наглашава да је „данашњем хаотичном свету неопходан ред“ и додаје како Кина жели да „пружи позитивну енергију“ и „преузме своју улогу велике силе“ заједно са Русијом. Кина Русију признаје за велику силу.

И обрнуто. Хаотични свет настаје због тога што САД и даље не желе прихватити мултиполарност. Не желе договор.

Иначе, на маргинама великог скупа одржан је и мањи трилатерални самит Русија – Монголија – Кина. Још једна потврда о стратешком усмерењу Москве и Пекинга и наговештај нових заједничких мегапројеката. А када је о мегапројектима реч, разговарало се о испорукама додатних 50 милијарди кубика руског гаса Кини. Поређења ради, максимални капацитет једне линије Северног тога је 27,5 милијарди. Гасовод Снага Сибира 2 предвиђено је – прелазиће територијом Монголије.

Са друге стране, примећују и индијски медији, реченица премијера Нарендре Модија „обишла је свет“ за неколико сати и вероватно – постала његова најцитиранија изјава икада! За разлику од тога, у самој Индији већу пажњу привукле су Путинове речи како се према руској традицији рођендан никада не честита унапред! Дан после сусрета премијер Моди напунио је 72 године.

Елем, овај став Модија није нов, сам Путин је одговорио како му је „познато мишљење Индије о Украјини“. Од фебруара месеца то је тако, индијска политика месецима упозорава на разорне последице и показало се – били су савим у праву. И та упозорења су, врло изваганим изјавама и срочене финим дипломатским формулацијама слали свима, укључујући и САД и ЕУ.

Прво, Индија се по први пут у историји попела на пето место највећих светских економија. Почетком века није била ни међу десет, а ако настави оваквим темпом за само деценију биће на трећем месту.

Друго, „експлозија“ цена хране највише угрожава слојеве становништва који живе „испод просека“, а таквих је у Индији око 400 милиона! Са галопирајућом кризом могуће је да ће их бити преко пола милијарде у блиској будућности. Пола милијарде људи!!! Које треба нахранити, лечити, запослити…

Треће, слом Шри Ланке, политички земљотрес у Пакистану и пораст тензија у Бангладешу чине индијско безбедносно окружење нестабилним. Ескалација у Украјини убрзала је многе процесе, међу њима и оне који се тичу индијског комшилука. Зато Индијце онеспокојавају последице, кваре им рачунице и планове.

Уз све то, Њу Делхи је изложен снажним притисцима, чак и претњама Џозефа Бајдена због разгранате сарадње са руским војним и енергетским сектором. И то какве сарадње! Русија је тренутно други највећи добављач нафте, одмах иза Ирака. Са тенденцијом да ускоро избије на прво место. Слично је и са угљем, током јуна увозом из Русије задовољено је чак 44% индијских потреба. Русија је незаобилазна за осигуравање енергетске и прехрамбене безбедности Индије, ту нити се шта мења, нити ће се променити.

Поред тога, дедоларизацијом међусобне трговине отворене су сасвим нове перспективе. Сада и руска привреда више купује у Индији. Када се на све дода да је профункционисао транспортно – логистички коридор преко Ирана и каспијског ареала, значајан за западну индијску обалу (Гуџарат, Мумбај, Кочи), слика о перспективама сарадње постаје потпуна.

Запад је оптерећен Украјином, па се све посматра кроз призму текућег сукобљавања. Офанзиве и контраофанзиве, шта је рекао Зеленски, шта се дешава у запорошкој електрани, где се усмерава струја? Остатак света оптерећен је последицама и у том контексту тражи нова решења. И Си Ђинпинг и Нарендра Моди јасно су подвукли да се решења морају тражити у договору са Владимиром Путином. Такви су и кинески и индијски интереси. Уосталом, поред заједничког деловања кроз ШОС и БРИКС, ове три велике земље окупљене су и у трилатералну конфигурацију РИК – Русија, Индија, Кина. Имајући у виду осетљиве односе између Кине и Индије, велико је питање: може ли тај формат преживети без Русије? А без тог формата, велико је питање: како осигурати стратешку стабилност целокупне Азије?

Дакле, улог који је у игри, када се посматрају односи Москве са Пекингом и Њу Делхијем, толико је велики, да га једноставно не могу угрозити дешавања у Украјини. Превелики је трошак за све учеснике да сада мењају своје дугорочне пројекције, превелики ризик да се одричу до сада оствареног нивоа сарадње. И те пројекције и тај ниво сарадње не могу се описати „западном терминологијом“ о савезима. ШОС није НАТО, БРИКС није Г – 7, РИК није формат за дијалог САД – ЕУ. Унутар „незападних партнерстава“ ствари су другачије постављене, другачија је њихова структура, другачији принципи по којима раде. Ту све почиње на једнаком уважавању, обостраној користи и непрестаном усаглашавању. То су класичне међународне организације или међународне иницијативе и даље недеформисане „искакањем“ једног партнера, хегемона који би да задовољи своје интересе науштрб других.

И то је на последњем самиту у Узбекистану само потврђено!