Н. Распудић: Како је то Ђоковић нестручан, а Бил Гејтс стручан за медицину?

Какве везе има компјутерски штребер са светским здрављем? Исте као и стари берзански мешетар са ширењем демократије и отвореног друштва

Слушајући носталгичаре за тоталитарним режимима, погрешно сам мислио да жале за тим временима јер су им неке ствари одговарале упркос неслободи. Што сам старији, више ми се чини да одређени тип људи воли режиме, не упркос, него управо и само због неслободе. Јер слобода је велики терет. Није лако мислити, доносити одлуке, преузимати одговорност, имати слободу кретања, избора како провести дан, шта чинити са собом.

Дио људи је у екстази јер је добио штаб који им управља свим сегментима живота, гледа побожно неколико обраћања дневно, упија мисао како су “сљедећа два дана кључна”, мрзи оне који нису на линији. Не виде ништа необично у томе што се политика повукла иза “струке”. А људи из струке први пут у животу пред свјетлима позорнице и помазани ступидним ПР-ом већ помало губе оријентир, осјећај за мјеру и властите ингеренције, па тако директор Завода за јавно здравство Цапак даје себи за право оцјењивати стање школства, тврдити како е-школа иде јако добро те да се школска година може завршити и без повратка у клупе, а иначе одмјерена др Маркотић давати прогнозе туристичке сезоне. Док се епидемиолози усред пандемије почињу петљати у ствари које не спадају у њихов домен, истовремено се и други гурају у њихово “двориште”.

Овај дан, најзапаженији по том питању био је двојац са средњом стручном спремом, тенисер Новак Ђоковић и информатичар Бил Гејтс. Ђоковић је испао негативац и доживио медијски линч, ваљда као упозорење другима око чега се смије, а око чега не смије расправљати. У чему се састојао његов злочин? Несрећни Ђоковић није написао никакав манифест нити је имао посебно обраћање јавности на тему вакцинисања против коронавируса, гдје би искористио своју популарност стечену на тениском терену да би пребацио утицај на епидемиолошки терен, већ је прошле недјеље на Фејсбуку организовао онлајн дружење с неколико других спортиста.

Дотакли су се и наставка тениске сезоне и вакцинисања као могућег услова за играње па је Ђоковић рекао: “Лично, нисам за вакцинисање и не бих волио да ме неко присиљава да добијем инјекцију да бих могао путовати. Ако то буде правило и закон, шта ће онда бити? Треба да одлучим хоћу ли се подвргнути томе или нећу. Имам своје мишљење, а хоће ли се оно промијенити у неком тренутку, не знам”, рекао је славни тенисер и додао: “Вјерујем да је вирус опасан, у супротном не би било пола свијета затворено, али мислим да постоји нека врста цензуре медицинских стручњака.” Закључио је: “Волио бих да постоји више дебата, разлика у размишљању. Једноставно да чујемо и та размишљања. Ми нисмо из те струке и не можемо о томе говорити, али ја бих више волио да се прича о имунитету.”

Дакле, у необавезном разговору с пријатељима рекао је како још нема категорички став, позива на слободну размјену мишљења и аргумената стручњака, истиче како они нису из те струке и не могу о томе говорити. У чему је проблем? До јуче обожавани Ноле постао је зликовац, вријеђају га, поручују му да се држи рекета. Добио је по носу од Вучићевог епидемиолога Кона, а и од нашег Цапака. Образовањем једнако релевантан за ову тему као и Ђоковић је информатичар Бил Гејтс који је, за разлику од већине милијардера који купују острва, авионе или фудбалске клубове, наумио постати главни лекар на свијету и управљати свјетским здравством.

Управо тако је насловљен занимљив чланак из Политика: “Упознајте најмоћнијег свјетског лијечника: Била Гејтса”, објављен 2017. У њему се проблематизује чињеница да је фондација Бил и Мелинда Гејтс други по величини донатор Свјетске здравствене организације (СЗО), након САД-а, дакле, испред свих других држава. Стога су већ тада неки инсајдери истицали да то Гејтсу даје претјерани утицај на СЗО и упозоравали како зависност од финансирања приватне фондације може послужити као тројански коњ за интересе корпорација. Ко ће одређивати стандарде и обликовати здравствене политике? Па онај ко плаћа.

Критикована је и чињеница да је Гејтсова фондација у сиромашним земљама више фокусирана на употребу вакцина и лијекова него на изградњу јаког здравственог система и да преоријентисање СЗО-а у том смјеру може довести до погодовања фармацеутској индустрији. Након што је протеклог дана предсједник Трамп обуставио финансирање компромитованог СЗО-а, Гејтс је најавио да ће његова фондација ускочити с додатних 150 милиона долара за борбу против коронавируса. Мелинда Гејтс је истакла како је “СЗО управо та организација која се може носити с овом пандемијом”. Не знамо на темељу чега је то закључила.

Бил Гејтс, као највећи финансијер, де факто контролише здравствену организацију УН-а. А она је умногоме одредила како ће већина свјетских држава третирати своје грађане у протекла два мјесеца. Опет се враћамо на проблем демократског дефицита – нашим животима (и)директно управљају људи који су изнад државних тијела, које нико није изабрао и који никоме директно не одговарају. Какве везе има компјутерски штребер са свјетским здрављем? Исте као и стари берзански мешетар са ширењем демократије и отвореног друштва. Никакве и свакакве.

 

Аутор Нино Распудић

 

Насловна фотографија: skysports.com

 

Извор Вечерњи лист, 24. април 2020.