Н. БАБИЋ: Запад је у агонији, пред нама је азијско столеће

Си Ђинпинг се сусрео с Нарендром Модијем. Састанак је прошао готово незапажено, иако се догађа на нивоу гдје геополитика додирује историју. Сам по себи то је био један од многих састанака на врху која су два предсједника одржала за вријеме своје владавине, успостављајући односе између два азијска дива који прије нису постојали, обзиром на опредијељеност Индије према геополитици Запада и колонијално насљеђе које је довело до застоја у односима с Пекингом.

Међутим, с Модијевим национализмом, Индија се постепено одрекла те улоге и жели бити самосталан актер на глобалној позорници. Више не жели да је се гледа као престижну и напредну колонију, већ као азијску силу. Из тога произлази потреба да се другачије комуницира с другим земљама континента, посебно с Кином која је Индији конкурент на терену, али која само може погодовати развоју Индије, потребном за њену нову пројекцију.

Са своје стране, Пекинг види Индију као огромно тржиште за своју привреду, али и више. Тако Глобал тајмс пише: “Индија није само важан регионални партнер Кине, већ донекле утјече на кинеску сарадњу с другим земљама у регији”. Конкретно, на земље Јужне Азије на које Кина пројектује свој Нови пут свиле. То је плодна двосмисленост нејасноћа између партнера-конкурената која је омогућила Пекингу да не прекида односе с Њу Делхијем чак и када је Индија укинула аутономију Кашмира, отварајући пут сукобу и ескалацији с Пакистаном, који је кључни савезник Кине за њене азијске планове.

Али се криза у разговору два предсједника претворила у нешто друго, наиме како још више приближити двије земље, што је геополитички корак од глобалног значаја. То свједочи и мјесто које је Моди одабрао за самит, Мамалапурам у Тамил Надуу, на југу Индије, у близини обалног града Ченај. Свјетска баштина УНЕСКО-а и древни споменици Мамалапурама понудили су идеално окружење Модијевом национализму, који хиљадугодишњу индијску цивилизацију супротставља колонијалном утјецају. Али Мамалапурам је такођее другачији и важнији у другом смислу.

“Некада трговачким центром владала је моћна династија Палавас из четвртог века, која је први успоставила трговинске односе с Кином”, пише Саут Чајна морнинг пост, указујући на симболику мјеста сусрета са Си Ђинпингом. То је поновио и Си Ђинпинг: “Тамил Наду је био поморско транзитно средиште робе на древном Путу свиле и има дугу историју трговине с Кином.” Али то није само прошлост. Чајна дејли, подсјећајући да је јужна Индија увијек била отворена за трговину, наговјештава чињеницу да су “многе кинеске технолошке компаније присутне у јужној Индији, док су многе индијске технолошке компаније присутне у Кини, а рођене су у јужним индијским градовима”.

О разговорима лидера два азијска дива се мало зна и само су се споменули Кашмир и сарадња, посебно о томе како је развити без да Пекинг преплави Индију производима на штету националних предузећа, што врло је осјетљиво питање за Индијце. Бројне могућности пружа стварање слободне трговине. На столу је Регионално свеобухватно привредно партнерство, које је предложила Кина, а придружило му се 16 азијских земаља, укључујући Индију с којом се преговори управо довршавају. Иза овог опсежног пројекта, два лидера су разговарала о билатералној и безбеносној сарадњи, обзиром на то да и Пекинг и Њу Делхи виталну важност дају стабилности континента, а мир је потребан за развој.

АЗИЈСКО СТОЉЕЋЕ?

А сада права вијест. Перспектива је занимљивија. Стога је почетак чланка Глобал тајмса врло занимљив: “Израз “Азијско стољеће” већ је дуго предмет жестоких расправа. Многи азијски челници и аналитичари сматрају да је свијет у 19. стољећу европеизован, а американизован у 20. стољећу, али да је сада ушао у азијску фазу”.

Индијски фонд за истраживање са сједиштем у Индији анализирао је ову перспективу, наводећи како је такозвано „Азијско стољеће“ дефинисано успоном Кине и економским растом Индије. Много је разлика између два азијска дива, наставља Глобал тајмс, који „никада себи не дозволе да пропусте прилику“. Разматрање које можда звучи претјерано, али има смисла. Тек када двије земље превладају своје несугласице и започну искрену сарадњу, моћи ће послати охрабрујуће поруке о почетку истинског „Азијског стољећа“.

Овдје у игру улази Владимир Путин, јер је Русији у интересу овакав развој догађаја. Руски вођа се придружио чврстом партнерству с Пекингом и једнако чврстој сарадњи с Индијом. Не само војној, него и економској, јер је азијским партнерима отворио врата Далеког истока у Русији. Готово ненасељена територија, али богата земљом и сировинама и већ отворена за Кину, а на састанку у Владивостоку такође је понуђен Модијевој Индији, која је одмах покренула инвестициони план за милијарду долара у регији, преноси Економик тајмс.

Ако буде Азијског стољећа, Русија ће бити у игри. И да закључимо с чињеницом коју смо више пута образложили на овом порталу. Док је Азија пуна перспектива, Запад као да је заглавио у својим грчевима. И то нису грчеви пролазне боли, већ грчеви агоније.

Аутор Н. Бабић