Н. Бабић: Тајна успеха Владимира Путина је крајње једноставна

Путинов говор на годишњем обраћању нацији је вриједан подсјетник на политичаре који испуњавају своја обећања

Када говоримо и руском предсједнику Владимиру Путину, углавном се фокусирамо на његове спољнополитичке одлуке, што је у одређеном смислу разумљиво, али погрешно, прије свега зато што је свој посљедњи мандат у предсједничкој канцеларији 7. маја 2012. почео управо с нагласком на унутарполитичка питања. У то вријеме, наравно, није могао знати да ће се догодити преврат у Украјини и да ће морати донијети одлуку да интервенише у Сирији, али се и с тим изазовима успјешно суочио. Украјинска криза и санкције које је Запад наметнуо Русији су коначно пробудили руску владу и званичнике, који су покренули процес „супституције увоза“ и крећу се према пуној самодовољности у бројним секторима, уз очување традиционалних извора прихода од извоза енергената, али сада и пшенице, оружја и других производа.

Сиријска криза је натјерала Русију да интервенише у арапској земљи како се сутра не би морала носити с побуном у Сјеверном Кавказу и ширењем исламистичке побуне на бивше совјетске републике, муслиманске земље на јужним границама Руске Федерације. Али ово су све познате и више пута на овом порталу обрађене теме, стога послушајмо које су то смјернице у унутрашњој политици у посљедњем мандату Владимира Путина.

Чини се да су неке одлуке болне, као што је било најављено, јер је подршка предсједнику Русије у земљу с максималних 89 одсто у вријеме уједињења Крима с Русијом сада пала на 70 одсто. Подсјетимо да је 2018. године, тијеком провођења пензионе и других реформи у једном тренутку подршка Путину пала на 66 одсто, иако је и тај „пад“, у поређењу с другим свјетским лидерима, још увијек  плебисцитарна подршка политици Кремља.

У свом традиционалном годишњем обраћању нацији, првом откако је преузео трећи мандат руског предсједника, Владимир Путин је најавио наставак реформи и јачање државе, заложивши се за неопходност духовног и моралног препорода Русије, те подизања демографских показатеља. Путин је тада казао како Русија нема другог избора осим демократије, али да се руска демократија мора градити на темељима руске традиције и никако неће прихватити стандарде наметнуте споља.

Осврнуо се и на корупцију, за коју каже да је реликт из времена Совјетског Савеза који кочи привредни развој. Управо због корупције је обећао увести посебне законе, као и могући закон о надзору имовине државних званичника у иностранству, што је јемство бољег функционисања државе. Руски вођа је изјавио и како подржава чвршћи надзор над иностраним активностима званичника.

„Немојте се рано веселити, можда вам се неће свидјети оно што ћу говорити“, упозорио је Путин публику на почетку свог посљедњег мандата.

ДРЖАВНИ ЗВАНИЧНИЦИ С ИМОВИНОМ НЕ УЛИВАЈУ ПОВЕРЕЊЕ
Објаснио је потребу за доношењем закона који би омогућио увид у имовину високих и нижих државних званичника коју посједују у иностранству. То је нужно,  обзиром да таква имовина може имати утјецаја на понашање, како њихово тако и на чланова њихових породица.

“Та имовина треба бити уредно пријављена, а власник ће морати појаснити одакле му средства за њу”, рекао је Путин.

Иако је изјавио како вјерује да су државни званичници већином одговорни и поштени, али „савремени политички реалитет“ ипак захтијева транспарентност свих активности особа које се баве политиком.

„Како можемо вјеровати политичару који заступа руске интересе, а потом се труди пребацити сву своју имовину у друге земље?“, питао је Путин прије него је формално у парламентарну процедуру упутио нацрт закона који ће спријечити такво понашање.

РУСИЈА И СВИЈЕТ НА ПРЕКРЕТНИЦИ
Путин се у свом обраћању показао као добар познавалац унутарњих и глобалних прилика. Нагласио је како се цијели свијет суочава с великим изазовима, па тако и Русија.

„Године које слиједе биће одлучујуће не само за Русију, него и за цијели свијет. Улазимо у доба транзиције и промјена, од којих би нас неке могле и шокирати“, рекао је, као да је предвидио тектонске поремећаје који су у надолазећим годинама потресли глобалну арену.

Руски лидер је изјавио како се народи у будућности неће борити за природне ресурсе, него људске, а посебно оне интелектуалне. Повећање потрошње може бити одрживо само преласком на нове технологије, а потражња за „интелектуалним ресурсима“ ће се повећати.

„У овом новом свијету, чија су достигнућа видљива у економском и војном сектору, Русија се мора развијати, бити сигурна, задржавајући при томе свој национални идентитет“, рекао је Путин у кратком уводном дијелу у којем се осврнуо на спољне изазове.

ПОРОДИЦА С ТРОЈЕ ДЈЕЦЕ: НОВИ РУСКИ СТАНДАРД
Путин је у другом дијелу излагања рекао како није довољно само побољшати демографску слику у земљи, већ се морају осигурати и основни услови који би Русима омогућили надградњу у моралном, креативном и професионалном смислу.

„На почетку 21. века је Русија у демографској кризи, али и кризи система вриједности. Ако се такав опасан тренд настави, неће нам бити потребан спољни непријатељ, јер када се нација није у стању репродуковати, губи се путоказ, идеал којем се стреми и све се урушава само од себе“, изјавио је Путин.

Руски је предсједник истакао како је Русија, захваљујући владиним иницијативама, успјела превладати демографску кризу. Стопа наталитета је у порасту, али, упркос овим охрабрујућим знацима, Русија себи не може приуштити луксуз опуштања. Треба подстицати руске породице да имају што више дјеце. Демографски експерти кажу како је одлука једне породице да има друго дијете, корак до онога трећега.

„Потребно је да се породице одлуче на тај корак. Вјерујем како породица с троје дјеце треба постати руски стандард“, тим је ријечима Владимир Путин завршио дио говора о демографским приликама у Русији.

ДУХОВНА ОБНОВА БЕЗ ШОВИНИЗМА
Овај је дио посебно важан, обзиром да руског предсједника у иностранству поштују групе којима се у Русији не дозвољава дјеловање. Тако су забрањене активности Национал-бољшевичке партије, профашистичке организације која се скривала иза идеологије совјетских бољшевика. Забрањено је и дјеловање Муслиманског братства, међународно признатих исламистичких терористичких група и радикалних десничарских организација, иако потоње у већини случајевима имају коријене у сусједним земља, као покрет УНА-УНСО у Украјини из којег су настали Десни сектор и друге националистичке и неонацистичке организације.

Путин је на почетку свог посљедњег мандата признао како привредни препород има своју цијену. „Ово што морам рећи је болна истина, али руско друштво проживљава период у којем нема никаквих духовних вриједности“, рекао је.

С носталгијом је говорио о прошлости, те изјавио „како је руски народ, за вријеме транзиције из комунизма у капитализам с прљавим рубљем у воду бацио и новорођено дијете“. Том руском народном изреком је хтио рећи како се у вријеме општег дистанцирања од свега „комунистичког“ Русија одрекла и свих добрих ствари из времена прије „перестројке“.

Руски лидер је подсјетио на вриједности на које су Руси некада били поносни и због којих су били јединствени и јаки, а то су милосрђе, саосјећање и љубав према ближњем. „Морамо учинити све како би подржали институције које су чувари традиционалних вриједности“, савјетовао је окупљене.

Међутим, енергично је одбацио могућност повратка у тоталитаризам, обећавши како руске власти неће дјеловати кроз забране и ограничења. Путин је осјетљив на притисак национализма, који је почињао бити све видљивији у земљи. Дотакао се проблема етничких група које живе у Русији, те рекао „како снага Русије управо лежи у њеној етничкој разноликости“.

Оштро је осудио све облике манифестирања шовинизма и „шпиљског национализма“, како га воли звати, изјавивши „како националисти, мислећи да бране Русију, чине управо супротно и наносе јој огромну штету“.

„Проста и поједностављена рјешења која нуде екстремни националисти свих боја могу одвести ово друштво и земљу у пропаст. С друге стране, нећемо дозволити стварање никаквих етничких енклава које би имале своја правила и законе“, изјавио је руски предсједник, те позвао руске заступнике у парламенту да донесу законе који ће спријечити илегално усељавање, али и оне који ће поједноставити живот легалним усељеницима.

ИМИГРАЦИЈА И ПРАВИЛА ЗА СТИЦАЊЕ РУСКОГ ДРЖАВЉАНСТВА
У настојању да се привуку стручњаци у Русију, Путин је позвао парламент да поједноставе закон о стјецању руског држављанства.

„Новим законом треба олакшати улазак и останак у Русији свим грађанима бивших совјетских република, као и изравним потомцима рођених у Руском царству и Совјетском Савезу. Појединци који изразе вољу за доласком у Русију, а који би се одрекли старог држављанства, морали би добити руско без непотребних компликација. Русија треба професионалне и марљиве људе, али је чињеница да бирократија омета тај процес. Постојећи закони не помажу, него имају супротан учинак, а натурализација наших сународника, људи који су културолошки и духовно блиски нама, тешко се проводи из истог разлога“, овим је ријечима Путин појаснио како он види рјешење тог проблема.

Касније је због кризе у Донбасу потписао декрет који свим становницима Доњецке и Луганске Народне републике даје могућност стјецања руског држављанства, а да се не морају одрећи украјинског. Но, овај закон нема везе са средњорочном стратегијом привлачења припадника руске заједнице у матичну домовину, којих је након распада Совјетског Савеза у земљама  Источне Европе и Средишње Азије остало на десетине милиона.

МЕЂУНАРОДНИ И ЧИТКИ ПАСОШИ СУ ОБАВЕЗНИ
У овом дијелу говора је Путин говорио о нужности да се странцима који долазе само с националним пасошима забрани улазак у Русију, јер је једино тако могуће контролисати проток људи који улазе у земљу. Тада је одређено да се од 2015. у Русију може улазити само с такозваним „међународним пасошима“, а појаснићемо о чему је ријеч. Тај би се закон односио и на све оне који долазе из Заједнице независних држава, коју чине бивше совјетске републике.

Наиме, разлог одбијања такозваних „националних пасоша“ и захтијевање оних „међународних“ је тај што спорни пасоши имају податке на националним језицима и служе више као личне исказнице, које су и у многим западним земљама користе само унутар властите државе и нису путна исправа. Проблем настаје када на руску границу дође особа с националним пасошем попут грузијског, азерског или јерменског, при чему би сви руски цариници требали бити полиглоте и познаватељи неколико писама да успију сазнати идентитет особе која улази у земљу.

Путин је тада позвао руске власти да пораде на том питању, прије свега са својим бившим колегама из Заједница независних држава. „Нећемо стварати потешкоће никоме. Ако буде потребно пружићемо им сву потребну помоћ, финансијску и техничку. Говоримо само о једноставној припреми одговарајућих облика уласка у Русију“, рекао је Путин.

ДЕМОКРАТИЈА ЈЕ ЈЕДИНИ РУСКИ ИЗБОР
У свом тадашњем обраћању се на крају дотакнуо „демократије“, рекавши како је то једини начин на који се Русија може још боље развијати.

„Међутим, демократију треба градити на властитој традицији и не могу се проводити стандарди увезени извана. Ми подржавамо универзална демократска начела која су усвојена у цијелом свијету, али „руска демократија“ је снага руског народа, који има своју самоуправну традицију. За њу се не може рећи да слиједи стандарде наметнуте споља. Владајуће странке, владе и предсједници се могу промијенити, али основна начела државе и друштва не смију бити предмет расправе. Демократија не значи само могућност одабира ко ће владати, већ и могућност сталног надзора људи изабраних од народа“, својим виђењем демократије је завршио обраћање Владимир Путин на почетку свог посљедњег мандата.

Ако пробамо анализирати он што је Путин хтио рећи, на крају све можемо свести на неколико смјерница које је упутио парламентарним заступницима, а које су им требале бити путоказ у раду те и надолазећих година. Истовремено, ова подсјећања су добра јер говоре који је политички лидер испунио своја обећања, а који је лагао бираче.

У уводном дијелу је показао неповјерење према државним званичницима који своју имовину пребацују ван граница домовине. Можда су се неки и сами препознали у том дијелу говора, а позив парламенту да се надзор над таквим особама правно регулише су  они који су у тој групи могли схватити као знак упозорења. Руске вође у историји уопштено никада нису директно пријетили и њихова су се упозорења увијек морала читати између редова. Како је предсједник Путин ипак сљедбеник „старе школе“, сви они који корупцију виде као друштвено прихватљиво понашање, као и они који преносе богатства изван домовине, разумјели су ове Путинове ријечи, али више као правовремено упозорење, а не као коначну пресуду. Након „упозоравајућег“ дијела је прешао на „лакшу тему“ у којој је нагласио потребу за технолошким напретком због изазова који Русију и свијет чекају наредних година. Судећи по постигнућима, чини се да су одговорни у овом сектору успјешно одрадили све задатке.

БОГ – ПОРОДИЦА – ДОМОВИНА
Дио говора у којем је нагласио потребу за повећањем стопе наталитета би се у западној Европи могао тумачити као јефтини популизам претворен у слоган „Бог-Породица-Домовина”. Али у позицији у којој се налази Руска Федерација, с површином која се протеже од Пацифика до источних граница Европске уније, дијелом окружена нимало пријатељски настројеним сусједима, с огромним ресурсима који захтијевају сигурносни надзор и сталне пријетње из Сједињених Држава, занемарити демографију земље би било крајње неозбиљно. За Путинове досадашње потезе можемо рећи што хоћемо, али никако да су били неозбиљни. Тако да и опсежно излагање о демографским приликама није било случајно.

Владимир Путин је за овај и све друге говоре добио критике са Запада, што је постао уобичајени наратив. За дио о „међународним пасошима“, имиграцијској политици и „натурализацији“ су се бунила удружења за људска права, права мањина, права на слободу кретања и друге. Европа је заборавила да је Русија тада имала проблема с тероризмом већих него многе европске земље. Али након вала слободних миграција 2015. и терористичких напада који су се заредали и не престају ни данас, европске земље се блиндирају, подижу жичане баријере, а Хрватској су дали задатак да чува земље Шенгенског простора умјесто њих самих. Али чак и тада, центри за „привремени прихват“ имиграната у Италији су личили на логоре, бивши предсједник Саркози је тјерао румунске и бугарске Роме без икаквог оправдања, осим што „су били неуредни и крали су“, а канцеларка Меркел је изјавила како је „мултикултурализам пропао пројект“, да би само двије године послије према имигрантима заурлала своје повијесно познато: „Willkommen!“

На крају, Путинова изјава да ће Руси градити своју демократију, која можда неће личити на ону европску, руски народ може више радовати него обесхрабрити. Што се тиче руске опозиције, оне петоколонашке, а не институционалне, она се огласила и оглашавала се, али су све иницијативе којима је покушала дестабилизовати Путинову Русију пропале. Руски предсједник је 2018. с лакоћом добио изборе у првом кругу и мандат му истјече 2024. Овај говор је вриједан подсјетник на политичаре кова који испуњавају своја обећања и на народ који на изборима између два зла не мора гласати за оно мање, већ за политичара за којег сматра да најбоље брани његове интересе.

Исто тако, Владимира Путина нема смисла обожавати изван граница Русије, осим у Сирији и земљама којима је пружио подршку у најтежим тренуцима, али сигурно може  бити узор политичким вођама којима је стало до властитог народа и народног суверенитета. То свакако.

 

Аутор Небојша Бабић

 

Изв0р logicno.com, 03. децембар 2019.