МР. ДАНИЈЕЛ ИГРЕЦ: Предлог нове Резолуције о Сирији – покушај демонизације Русије

Фото: Патриот

Сви највећи западни медији – ЦНН, Индепендент, Дејли телеграф, ББЦ – известили су јуче о „бруталном“ нападу на недужне сиријске цивиле у граду Идлиб у режији „злочиначког“ режима Башара ал Асада, који је том приликом користио хемијско оружје.

Чињеница је да се Идлиб налази под контролом снага Исламске државе и да је трагедија највероватније проузрокована цурењем отровног гаса из војног складишта, које се налазило у терористичким рукама. Због тога је немогуће тврдити да је напад унапред планиран и спроведен од стране оружаних снага легитимног сиријског државног руководства, а камоли од стране Руске Федерације.

Запад је одмах након напада покренуо сву своју медијску машинерију и председника Сирије осудио за „најтежи ратни злочин на почетку 21. века“, посредно оптуживши Москву, представљајући је као фактор блискоисточне нестабилности и државу која подстиче агресију.

Убрзо је уследио и предлог нове америчко-британско-француске Резолуције којом би УН требало да осуде Москву због њене подршке „касапину из Дамаска“. Текст Резолуције уопште не уважава чињенично стање и избегава да позове на спровођење објективне истраге о узроцима и околностима самог напада. Уместо што се унапред имењују кривци као да су чињенице већ установљене неопходно је да се на место инцидента пошаље мешовита мисија УН која би дала реалну, а не искривљену, према интересима Запада фабриковану оцену овог догађаја.

Западу је лакше применити стари, добро опробани рецепт „false flag“ операције и по узору на Рачак и Маркале за злочине оптужити оне, који за њих нису криви, а сачувати оне, који су злочине фактички подстакли и омогућили. Поучени лошим историјским искуством Срби врло добро знамо како је када западна штампа извештава о стварима. Ту нема места објективности.

Многи би питали: „А шта би био разлог западних лажи?“. Одговор је једноставан. Сетите се шта је био разлог западних лажи у случају Рачка. Створити слику о наводним српским нападима на недужне албанске цивиле како би се оправдала интервенција НАТО пакта у СРЈ. У случају Сирије примењује се исти рецепт. Пласирањем измишљених чињеница треба пронаћи разлог за притисак на Русију, делегитимисати улогу Москве као гаранта сиријског суверенитета, „оправдати“ западну војну интервенцију и НАТО окупацију Сирије.

Као што се упозорава у саопштењу руског Министарства спољних послова „(наводни) напад хемијским оружјем у сиријској покрајини Идлибу знак је да се инциденти злоупотребљавају како би се осујетили међусиријски мировни преговори“, које је иницирала Руска Федерација. Још један у низу доказа да Западу на Блиском Истоку одговара рат, а не мир. Рат као средство даље дестабилизације руских граница.

У истинитост оваквог закључка уверава нас и изјава заменика руског амбасадора при УН, Владимира Сафронкова. Истакавши да је овакве нападе изазвала претња бившег америчког председника Барака Обаме војним деловањем уколико се пређе „црвена линија“ и употреби хемијско оружје, руски дипломата објаснио је да ова одлука служи као почетна тачка за будуће провокације терориста и екстремистичких структура за коришћење хемијског оружја, да би покушали да дискредитују званични режим у Дамаску и створе претпоставку за употребу војних снага против суверене државе. Коначни циљ је – што више опколити Руску Федерацију!

На крају остаје да видимо каква ће бити реакција Доналда Трампа. Упркос најавама да ће „радикално променити“ своју политику према Дамаску и престати да се као шеф САД залаже за свргавање сиријског председника Трампове најновије изјаве говоре другачије. У њима амерички председник за напад директно оптужује Башара ал Асада и позива на његово рушење. Другим речима, од толико дуго очекиване промене односа Америке према кризи на Блиском Истоку очигледно неће бити ништа. Вашингтон наставља интервенционистичку политику претходне америчке администрације.

Патриот

Тагови: , ,

?>