МР. ДАНИЈЕЛ ИГРЕЦ: „Мирдита, добар дан“ – ода независном Косову усред Београда

Замислите да у новинама прочитате вест како се у Тел Авиву одржала трећа заредом изложба о „промоцији палестинско-израелских односа и унапређењу културне сарадње између две суседне државе“. Или да у шпанској штампи налетите на оглас у којем се најављује организација фестивала на којем ће учесници из Каталоније и (остатка) Шпаније дискутовати о „јачању међукултурног дијалога и промоцији модерне каталонске културе и уметности“.

Каква би то тек научна фантастика била када би се усред Вашингтона одржала манифестација о културном животу самосталног Тексаса или Калифорније. Рекао би човек „па овако нешто нигде није могуће“. Погрешио би. Могуће је. Баш у центру српске престонице. У Београду, где ће се ових дана одржати четврти по реду фестивал, намењен „промоцији модерног културно – уметничког живота суседног Косова„, под називом „Мирдита, добар дан„. Ове године, за поприште презентације „културне сцене Косова“ предвиђени су Дом омладине и „Центaр за културну деконтаминацију“ у главном граду.

Организатори овај фестивал описују као „сусрет представника културних и друштвених заједница Србије и „Косова“ који желе да иницирају континуиране размене уметничких идеја и створе традицију сарадње и окупљања на јединственом културном простору, чиме ће посредно бити дат допринос трајној нормализацији односа између Београда и Приштине“. Они истичу како је ово заправо добро дошао и преко потребан културни догађај који може допринети продубљивању српско-косовских односа и олакшати процес међусобног помирења два народа.

Да ли је „Мирдита, добар дан“ заиста нешто што можемо назвати кораком ка помирењу или је у питању бескрупулозно величање (велико)албанског сепаратизма?

Ево неколико чињеница:

1.) Реч је о манифестацији коју у Србији медијски највише промовише неолибералистичка штампа и они анархо-левичарски електронски портали у којима се јужна српска покрајина већ годинама представља као независна и суверена држава. У њиховим текстовима и чланцима Београд се позива да „одлучно“ пресече историјски гордијски чвор који нас спутава на путу ка „просперитетној ЕУ“ и прихвати „косовску реалност“ што би се одразило у пуном признању Приштине. Искуство нам говори да оно што хвале медији попут Данас-а, Слободне Европе, Б92, Блица, Пешчаника, магазина Време и сличних не може да буде у српском интересу; пројекти под њиховим медијским покровитељством увек у себи садрже антисрпску ноту и само су део опште медијске сатанизације српске државе и народа која је на овим просторима присутна већ деценијама.

2.) „Мирдита, добар дан“ је фестивал који се обавезно спроводи у режији прозападног невладиног сектора и оних представника цивилног друштва чија србофобија је неупитна. Међу организаторима и пријатељима ове манифестације налази се читава булумента невладиних институција, удружења и фондова попут Иницијативе младих за људска права, Жена у црном, Фонда за хуманитарно право, Дома омладине у Београду, Грађанских иницијатива, Хелсиншког одбора за људска права као и група другосрбијанских „друштвених радника“, осведочених србомрзаца попут Наташе Кандић, Соње Бисерко, Миљенка Дерете, Сташе Зајовић и Мирјане Карановић. Њихова заједничка карактеристика је тежња по ширењу нетрпељивости, мржње, предрасуда и нетолеранције према сопственом народу. Другим речима, аутошовинизам је њихова врховна идеологија и парадигма деловања.

3.) Занимљиво је погледати финансијску позадину овог фестивала. На списку његових највећих спонзора се налазе најутицајније испоставе атлантистичких центара моћи на Балкану, експозитуре англоамеричке „меке моћи“ у Србији – фондација браће Рокфелер, амбасаде САД и Норвешке, Савезни одбор за спољне послове Швајцарске конфедерације, америчка фондација Чарлса Стјуарта (Charles Stuart Moot Foundation) као и Интегра из Приштине, Косовска фондација за отворено друштво па чак и Министарство културе, омладине и спорта тзв. ”Републике Косово”.

Чињеница да у финансирању фестивала који се одржава на територији Србије отворено учествује сецесионистичка власт из Приштине сама по себи довољно говори о његовим циљевима. Свака прича о помирењу је сувишна уколико то „помирење“ форсирају институције, саграђене помоћу етничког чишћења српског народа и које почивају на бруталном кршењу суверенитета и територијалног интегритета Републике Србије.

4.) На антисрпску природу овог фестивала и његову упереност против интереса државе Србије указује и учешће појединаца који су у самопроглашеној терористичкој држави заузимали највише политичке функције. Тако ће ове године на позив организатора своје излагање на манифестацији имати и бивша „председница“ тзв. Косова, Атифете Јахјага. Она ће на једној од трибина у склопу фестивала говорити о женама жртвама сексуалног насиља током последњег рата на Косову и Метохији. Овом приликом желим да подсетим српску јавност на то ко је заправо Атифете Јахјага.

Реч је о особи која је од самих почетака своје политичке каријере дубоко умрежена са америчким и енглеским обавештајним структурама на Балкану. У својству генерал пуковника косовске полиције Јахјага је завршила обуку у Европском центру за безбедност „Џорџ Маршал“ у Немачкој и националну академију ФБИ у САД. Као англоамерички пијун она је за време свог „председничког мандата“ жестоко лобирала код влада западних земаља да тзв. Косово добије пропусну карту за улазак у што већи број међународних организација. Не треба заборавити да је Атифете Јахјага снажно подржавала кандидатуру Хилари Клинтон на протеклим председничким изборима у САД, што и не чуди, јер је у њој видела гарант опстанка (гео)политичке осовине Приштина-Тирана и континуитет албанске иредентистичке политике на Балкану.

Атифете Јахјага је поводом 15 година од НАТО агресије на СРЈ поручила да је за Приштину то била „једна добра хуманитарна интервенција, која је спасила хиљаде живота грађана Косова, довела да краја угњетавање и окончала српску репресију; која је пружила нову могућност за један слободан живот, у једном демократском и развијеном друштву“. Подсећам и на њену изјаву, дату на Глобалном женском самиту 2016. године у Варшави, у којој је директно оптужила српске снаге за „монструозна силовања и насиље над грађанима Косова“ и позвала Београд да „призна своје злочине“.

Знајући ово нема сумње да ће најављено предавање Јахјаге у Београду бити у бојама заташкивања албанских злочина над српским народом и у циљу афирмације српске кривице за ратове 90-их година.

Шта нас још очекује током „Мирдите, добар дан“?

Организатори најављују мноштво филмских пројекција, округлих столова, трибина и промоција књига. Међу њима највише падају у очи оне са називом „Срби и Албанци кроз векове“ и документарни филм „Албанке су наше сестре“ који је урађен у сарадњи косовског БИРН-а, београдског форума ZFD (немачка НВО) и Независног удружења новинара Војводине. Када имамо на окупу овако познате западне агентуре нема дилеме да је на делу покушај креирања јавног мнења у Србији и његовог прилагођавања западној матрици према којој је „Косово наш комшија“, а они који су нас до јуче немилосрдно клали, сакатили и палили наше светиње „наша браћа и најдражи пријатељи“. Све док су највећи ратни злочинци из редова албанског народа на слободи, све док се „балкански касапин“ Рамуш Харадинај несметано шета Приштином и гради своју политичку каријеру на великоалбанској реторици и прети новим погромом над Србима, истинског помирења неће и не може бити. Оно не може да се гради на ниподаштавању српских жртава и грубом нарушавању српске државности и њеног уставног поретка.

Иза лепо увијених речи организатора о неопходности „дијалога“ и „помирења“ крије се све друго осим покушаја да се разобличи истина и разоткрију чињенице о стварним дешавањима на Косову и Метохији. Под паролом ”иницирања културне размене”, спроводи се једнострана пропаганда која Албанце представља као жртве ратних сукоба. Сувишно је и напоменути да осим терористичких подухвата и рушилачких настојања према српској културној баштини Албанци на Косову и Метохији немају шта друго да понуде у конструисању историје светског културног наслеђа.

Иза поменутог фестивала крије се покушај безочне ревизије историје и афирмације једнострано проглашене косовске независности. Он је параван за промоцију квазидржавних косовских институција, за промоцију некакве косовске културе и историје, како би се у јавности створила слика о томе да су „Косовари“ (читај: Албанци са КиМ) народ са сопственом културном самобитношћу, аутохтони етнос на Балкану, који полаже историјску тапију на подручја која тренутно насељава.

Албанија, Косово и Метохија, југ Србије, јужни и југоисточни део Црне Горе, северозападни део Грчке и западни део Македоније тако постају „јединствен културни простор“ албанског народа, а корак од културног ка јединственом политичком и државном простору врло је мали. Управо промоција тог корака нашла је своје место и на фестивалу „Мирдита, добар дан“.

Тагови: Данијел Игрец