Господе Велики и Силни
Који си небо и земљу створио
и човека као Икону Своју,
да напредује и усавршава се
у богопознању и човекољубљу,
и уподоби се Теби Створитељу,
како би вечно живели
у заједници савршене
Божанске љубави
у векове векова
Амин

Зашто сам овај текст почео молитвом? Па како другачије? Данас једино молитва има смисла, јер искрена и снажна молитва може чудеса чинити, као што је то било од апостолских времена до данас. Поред молитве треба да чинимо и оно што сами можемо, на шта нас свети Апостол Павле позива, али и свети Оци и учитељи Цркве. У наше време је о томе највише говорио Патријарх Павле поучавајући да ми треба да чинимо што је до нас, а Бог ће остало, али да при томе “будемо људи”. Ове речи да – “будемо људи” је поука са свитка, где јој је заиста и место.

Рачунајући на молитву, али и на сопствени рад и труд, можемо учинити неко добро. Сада конкретно мислим на добро за наш народ у Републици Српској. Ево ових дана смо посетили председника Републике Српске Милорада Додика са нашим Патријархом Порфиријем. Били смо код њега не ради политике, него да га посетимо као човека, да узмемо учешћа у његовој невољи и људској драми. Неки ће људи ову посету видети само страначки и политички, али ја кажем и тврдим ово што сам рекао. Данас се често заборавља људскост и човечност, и у свему се види политика, али то је проблем нашега времена.

Пошто се дотакох речи странка и партија, покушаћу нешто о њима да кажем. По мом најдубљем уверењу партије су рак-рана нашег српског друштва. Смела тврдња, али се надам да ћу у даљем тексту успети то и да објасним. Уколико желимо да кажемо нешто о партијском живота код Срба, посебно овде у Републици Српској, морамо неизоставно подсетити наше читаоце на деловање “високог представника Аустро-Угарске монархије 19-ог века Бењамина Калаја”. Без њега је немогуће разумети феномен партија у Републици Српској. Недавно смо у нашој Епархији објавили књигу “Бењамин Калај и његово зло доба”. Књига није велика по обиму, али сматрамо да је врло значајна, јер је Калај појава која се ретко у историји сусреће. Био је аустроугарски дипломата, психолог, етнолог и ко зна шта још, али се зна да је све што је радио – било против Срба и то у свим областима друштвеног, културног и политичког живота. Њега и његово деловање су нажалост многи данас заборавили, али ево, користимо прилику да их сада подсетимо.

Шта је радио Калај? Калајисао. Кога је калајисао? Србе. Познато је да је ишао на све скупове Срба, свадбе, сахране, и на све врсте политичких окупљања. Проучавао је психологију нашег народа и у њој тражио слабе тачке, јер је непрестано био руковођен идејом како овај непокорни српски народ победити и уништити. То је била суштина његовог калајисања. Оно што бих сада посебно нагласио, а веома је карактеристично за Калајево деловање, је чињеница да је он спознао да су Срби јаке личности и отуда је говорио: – Морамо их што више у партије делити. Тако ће бити много слабији и лакше ћемо њима управљати. Познато је да партијске поделе у сваком друштву изазивају непрестане унутрашње сукобе и ослабљују га.

Недавно смо дошли до запањујућег податка, да у Републици Српској, тј. у Бања Луци, има регистровано ни мање ни више него 35 политичких партија. То је за веровати или не. Ову чињеницу, и постојање толиког броја партија овде код нас, не можемо одвојити од личности и деловања, по злу чувеног – Бењамина Калаја, управо зачетника идеје многобројних партија код Срба.

Наш просечни Србин данас ће тешко довести ове две ствари у везу, Калаја и ових 35 политичких партија, али морамо им покушати помоћи да то схвате. Ево да упоредимо и видимо колико у другим државама има регистрованих партија. Недавно су били избори у Америци, а и врапци на грани знају да у тој земљи од 300 милиона људи, постоје само две партије – Републиканци и Демократе. Паметном доста, рекло би се. У европским земљама (Немачка, Француска и др.) је слична ситуација. Код њих постоје 4 или 5 значајнијих партија, не више, и оне се смењују на власти.

Можда ће се неко упитати зашто се ја као епископ Српске Цркве уопште бавим овим питањима. Прво због тога да покажемо да нико нема ексклузивно право да говори о овој теми било као појединац, било као организација. Рекао бих и следеће. Песници су увек говорили и писали о свему што се тиче живота, поготово о ономе у чему су видели опасност за друштво. Сви се сећамо речи народног песника: Све ме ране рода мога боле. Тако и мене ова рана боли, јер она уноси поделе и раздор и сукобе у само биће нашег народа. Моја жеља је да ту дубоку рану вином и уљем залијем да би се она исцелила. Само је то разлог и ништа друго.

Да наставимо и даље о партијама. По самом називу pars, partis – зна се да су партије нешто делимично, нецеловито, ограничено, подељено, нешто што уситњава, дели, раздробњава унутрашње биће једног народа (политичко, културно, национално и верско). Када се свему томе придода и чињеница да су модерне партије устројене на принципима секте, онда овај феномен задобија свој пуни смисао и указује на велики проблем партијског схватања живота. Свети владика Николај Жички и Охридски богомудро је говорио да ће партије уништити Србе и Србију. И ја лично мислим да смо близу таквог неславног краја. Ми Срби смо сада пред великом дилемом шта изабрати: партије или саборност, делимично или целовито, поделе или јединство, земаљско или небеско? Ако и даље останемо верни идеји многобројних партија Калаја, јасно је да нас то води у суноврат. То сви обични и добронамерни Срби виде и знају. Неко ће рећи, али се не питају. Нека се и не питају, али треба да знају и да се питају. Ми људи из Цркве смо увек за саборност и јединство, јер је то наш народ сачувало кроз историју, па је логично да томе идеалу и данас верни останемо.

Вратимо се опет проблему странака код нас у Републици Српској. Лично бих се радовао, када би се неко озбиљније позабавио овим проблемом, тј. мноштвом политичких партија у Републици Српској. Оне су по логици ствари један велики дестабилизујући фактор српскога народа. По званичним подацима у Републици Српској живи око милион Срба, али не заборавимо и 35 партија. Постојање 35 партија би нанело штету и највећим државама света. Ми Срби морамо схватити да је ове многобројне партије посејао и засадио, бар теоријски, “наш велики, доказани пријатељ – Калај”, и ми се убисмо у овом тексту то доказујући. Ако овај наш текст не донесе никаквог плода  –  остаће глас вапијућег у пустињи. Међутим, ја сам ипак оптимиста, јер сам разговорао са многим председницима општина, начелницима и градоначелницима. Сви су они показали интересовање за овај проблем, и то да су спремни помоћи у његовом решавању.
​
Наравно, није једини проблем у Републици Српској велики број партија. Има и других, вероватно већих и важнијих.  Ми смо поменули овај, зато што као пастири Цркве имамо духовну одговорност за целовитост нашега народа, његово национално, културно, политичко и верско биће. Црква је увек за целину, не за разбијеност и делове. Партије нажалост о свему томе поменутом не воде рачуна. Интереси, само интереси, као што је у вулгарном капитализму – профит и само профит. Црква у једној држави, у једном народу постоји као душа у телу, да то тело оживљава и спасава, чини га целовитим и одржава у животу. То је брига Цркве, не дневна политика и земаљско. Ако неки у деловању Цркве виде само ту земаљску димензију, то је њихов проблем. Црква у најширем смислу речи узето постоји у свету да овај свет спасава, не само један народ нити једну нацију. То је космичка димензија Цркве, која се огледа понекад и у њеном најмањем деловању у оквиру једног народа, па чак и једног храма или парохије. Црква је увек целовита и савршена – јер је мистичко Тело Христово. Савршена је и света је Савршеним и Светим – Спаситељем Исусом Христом, Коме нека је Слава, Част и Хвала у векове векова Амин.