МИШО ВУЈОВИЋ: Душу не дамо!
У твојој и мојој Црној Гори, Новаче јуначе, свеће се у душама народа једино не упалише у Улцињу, Тузима, Плаву и Цетињу. За Улцињ, Плав и Тузи знамо зашто! За Цетиње сами ђаво зна! Сви смо ми у Божјим или ђавољим рукама
Новак Ђоковић са бадњаком
Пише: Мишо Вујовић
Није ти лако да битке бијеш за боје прокужене Србије. Само ти знаш из које си се пустоши уздигао у висине сињи сине Србине.
Усудом осуђени, самосакећењем смо себе забрањивали. Најбоље синове за туђе добро затварали. Мозак и данас сунетимо како би се себи светили.
Саплићемо се у снази и успону “благотелећим” визијама слепих главара вођени. Циљ одавно није победа народа већ тријумф сујета, ега и гладних очију похлепе. Често ликујемо нечастивом егзалтирано слуђени, радујемо се поразима више него победама.
Не презамо да нам под сопственим копитима поколења страдају…
Али наше мајке Николе, Михаиле, Његоше, Николаје, Новаке рађају.
Уместо да промовишемо своју културу, историју која се не чита нити приповеда већ пева, ми и даљи лажемо себе. “Подржава нас Холивуд”, објави неки магазин. А готово да нема филма или серије да неки Србин није злочинац, негативац или најблаже лош момак. Зато је твој глас громак, продоран и златоносан.
Видовдан из твога грла победу носи на грудима златних орлова. Твој се поклич чује далеко. Твој глас пробија таму предрасуда.
Даје нам наду да смо још живи, да негде у олтару чедну молитву праведник узноси, да су нам греси колико толико окајани, да нисмо остављени и издани, распуштени и напуштени! А звоне звона од Фрушке Горе, Авале, Златара и Златибора од Копаоника, Гоча и Дурмитора, од Динаре до Таре, Мајевице и Романије, Ловћена и Орјена, Сиње планине и Јелице…
У твојој и мојој Црној Гори, Новаче јуначе, свеће се у душама народа једино не упалише у Улцињу, Тузима, Плаву и Цетињу.
За Улцињ, Плав и Тузи знамо зашто! За Цетиње сами ђаво зна! Сви смо ми у Божјим или ђавољим рукама.
