МИСЛАВ ХОРВАТ: Посљедњи српски државник

На данашњи дан рођен је посљедни српски државник. У преломним временима не само за српство, него и за људски род водио је српски народ, без и једног савезника, без Русије и Кине, са генералима ЈНА задојеним титоизмом који су хтјели бранити братство и јединство са онима који Србима никад нису били браћа и који су од запада наоружани и подржани да нападну Србе, са лажним патриотским опозиционарима које је плаћала хрватска служба, са народом који је деценијама расрбљаван и заглупљиван, са лудом женом и породицом, са службом и војском избушеном америчким агентима…

Правио је грешке, али је иза њега остала Република Српска, након 5 вијекова ускрсла српска држава западно од Дрине, резолуција 1244, минималан дуг, скоро сва стратешки важна предузећа у власништву државе и 10 година које су спасиле свијет, купили Русији времена да изњедри Путина и супротстави се англо-америчком империјализму и доминацији. То је остало иза Слобе, а шта ће остати иза ових данас?

Ево шта су о Милошевићу рекли највећи, најкредибилнији и најхрабији свјетски интелектуалци, који се годинама боре против англо-амерички глобалистичких елита:

„Милошевић је примјер суверенистичког отпора који се не заборавља, оне импулсивности која га је, због превелике љубави према својим идеалима, довела до сопственог краја, а да је тога био свијестан. Његово учење о отпору у нашем времену се тиче нашег идентитета као Европљана, наших коријена по којима се разликујемо од оних преко океана, једне земље без нације, без историје, једне земље начињене од мјешања разних боја, илузорног материјалистичког сна за многе: употријеби и баци.“ (Дарио Зумкеллер, филозоф и социолог, један од водећих италијанских интелектуалаца)

“Милошевић је најдемонизиранија личност у тој најдемонизиранијој земљи. Њега бранити од велике је важности, а при том није неопходно да се човјек слаже са сваком његовом одлуком. Наиме, бранити Слободана Милошевића значи стати у обрану свих оних малих земаља које се боре да задрже право на самоодлучивање. Његов злочин састоји се у томе што се упорно супротстављао западним силама и мултионационалним компанијама које намјеравају да између себе подјеле југославенска богатства. У томе је бивши југославенски предсједник показао већу чврстину од многих вођа и на истоку и на западу који су веома лако пристајали на диктате “чувара” људских права.” (Barry М. Lituchy, водећи експерт и професор европске историје на престижним америчким универзитетима)

„Слободан Милошевић може се сматрати првим политичким затвореником такозване глобализације капиталистичких амбиција. Као симбол отпора Новом свјетском поретку морао је бити осуђен у процесу замишљеном да оправда НАТО-ове ратне злочине, а који се на крају претворио у спрдњу, те је морао послужити као примјер дисидентима који нису спремни „сурађивати“ и одбијају служити Новом свјетском поретку.“ (Robin de Ryiter, највећи свјетски експерт за анализу глобалних елита, историчар и теолог, говорио седам језика, најпревођенији холандски писац свих времена)

Занимљиво да Туђман има тргове, улице и споменике по цијелој Хрватској. Тек отворени нови аеродром у Загребу, највећи у Хрватској назван је „Фрањо Туђман“ и тако га је назвала СДП-ова влада, значи наводни љевичари. Иако је Туђманова ћерка Невенка осуђена од хрватског суда ради криминала, Туђманов унук је са 25 година имао банку коју је отворио са криминалцем Хрвојем Петрачем и коју су заједно покрали. Туђманова жена је ухваћена како уплаћује 200 000 марка и 50 000 долара на свој рачун, док је водила наводну хунанитарну организацију за дјецу Хрватске. Туђман је поклонио хрватски телеком Њемцима и омогућио пљачкашку приватизацију. Са друге стране, није спорно да је Слоба имао жену и сина какве је имао, али водио је земљу под санкцијама. За разлику од Хрватске, гдје су се највеће пљачкашке приватизације десиле за вријеме 10 година Туђманове власти у којима је и сам Туђман учестовао, у Србији су се пљачкашке приватизације одиграле након 5. октобра кад Слобе више није било.

У околностима у којима је водио Србију направио је максимум, избјегао је грађански рат између националиста и комуниста, извукао на рачун Крајине која се није могла бранити Републику Српску, изборио резолуцију 1244 и мање се задужио у 10 година него све владе послије њега у 10 дана. Ко је деведесетих требао водити Србију? Шешељ, Мићун, Драшковић? Сваки од те тројице одвео би Србију у нестанак. 1971. Србију је водила србофобна Латинка Перовић и њезина банда, а у Хрватској градило 20 хотела годишње, па су ипак Хрвати покренули масовне демонстрације против Срба и Југославије. Сви српски непријатељ (усташе, балије, шиптари, аутошовинисти, другосрбијанци) мрзе Милошевића, запитајте се зашто?